Река Бегеј

 

Порекло имена
Име БЕГЕЈ јавља се већ при крају XII века код Анонимуса (безименог историчара краља Беле III), који, пишући о освајању државе бугарско-словенског владара Глада од стране Мађара, помиње и ово име. Историчари Ортмаи (Teodor Orthmayr) и Сентклараи (Jene Szentklaray) тврде да се под именом "Бегеј" (Beguey) крије насеље Бечкерек. Милекер (Felix Milleker), међутим, у историји града Великог Бечкерека, тврди да се под тим именом подразумева река Бегеј, да је реч словенског порекла и значи: ићи, журити, тећи (бег, бегати, бега). У неким индоевропским језицима реч "Пеге" има значење потока. Ово унеколико објашњава зашто је више текућих вода, потока, рукаваца, речица, па чак и канала, имало тај назив, што запажа и Милекер. Коначно, Јохан Аделунг, у свом етимолошком речнику, тврди да у појединим словенским језицима "бек" значи поток, и да је "бек" основа и чешком "bachno" (мочвара). Не може се утврдити, тек је претпоставка, да су ово име реци дали неки Словеносармати, Готи или, пак, Словени, који су овде некада живели или боравили.

 

Ток реке
Река Бегеј извире у карпатском подручју у Румунији и протиче Банатом као лева притока Тисе. Настаје стапањем три мања речна водотока - Берегсо, Њарад и Јер. Улива се у реку Тису код насељеног места Перлез. Река је дуга 254 км, од тога је 76 км у Србији. Од Темишвара до Зрењанина, и даље до ушћа, претворена је у пловни, тзв. Бегејски канал. Стари Бегејски канал, каналисано речно корито, дуг је 97 км, а нови 83 км (до Темишвара). Главно пристаниште пловног Бегеја је у граду Зрењанину. Кроз Зрењанин река протиче у дужини тока од око 13 километара.

 

 

Градска река
Само насеље Бечкерек настало је око једног од бегејских меандара. Варош се касније, прокопавањем канала, развијала на два острва и три полуострва. Ток реке кроз град непрестано је мењан - делом је то чинила природа, али у још већој мери људи који су овде обитавали. Њихов живот у великој је мери зависио од реке, њених благодети и непредвидивих ћуди, нарочито поплава, које су биле редовна појава. Становништво се вековима снабдевало бегејском водом, коју су по граду разносили водоносци - сакаџије. Мелиорационим радовима, које је средином XВИИИ века спровео гроф Флоримунд Мерси, гувернер Баната, исушене су огромне мочварне површине, а земљиште приведено пољопривредној намени. Убрзо по регулисању Бегеја, успостављен је стални водени саобраћај - реком крстаре пароброди, а шлепови транспортују материјал за овдашњу привреду. На реци су још у XВИ веку постојала два дрвена моста, а данас их је десет. Осим речног саобраћаја, Бегеј доноси житељима и друге погодности - подижу се купалишта и објекти за спортове на води, рибље пијаце, шеталишта дуж његових обала, ресторани на води….
 

 

Регулацијом реке у периоду 1970-1985. године, његов ток је скраћен, а меандер око насеља "Мала Америка" претворен је у три језера, намењена рекреацији, спорту и риболову. Иако данас у знатној мери загађен индустријом, Бегеј је, у правом смислу речи, градска река, а свакако, најпрепознатљивија одредница Зрењанина јесте управо – град на Бегеју.