Тргови

Трг слободе  централни је градски трг и место је на ком се вековима сучељавају традиције и културе, укрштају путеви и судбине житеља Зрењанина. Функционална архитектура, склоп атрактивних, наменски грађених здања и отвореност трга ка главним градским саобраћајницама, доприносе његовој укупној лепоти. Административном поделом из 1879. године, трг добија назив "Ференц Јожеф тер" или "Франц Јозеф плац". Овај назив трг носи до 1919. године, када постаје Трг краља Петра И. Након Другог светског рата добија садашњи назив. На Тргу слободе налази се већина најзначајнијих објеката везаних за друштвено и кулутрно биће града. Поред Градске куће, ту су бивша Финансијска палата, данас Народни музеј, Народно позориште, Градска библиотека, Римокатоличка катедрала, хотел "Војводина". У овај трг улива се и главна улица, којом је он повезан са још два градска трга – Тргом републике и Житним тргом. Током историје Трг слободе је имао различите функције и намене. Почетком XX века овде је била стара варошка пијаца, потом станица малог воза - "Ћире", а у његовом средишту стајала су и три споменика: мађарском револуционару Ерне Кишу (од 1906-1920), краљу Петру И Ослободиоцу (од 1926-1941, обновљен 2005. године) и споменик народном хероју Жарку Зрењанину (од 1952-1964).

Житни трг формиран је по насељавању "Пиварске махале", након почетка рада Пиваре, 1745. године, као и нових четврти према насељу "Доља" и Улици Ђуре Јакшића. Некада је служио као житна пијаца, па отуда и његов назив. Изгубивши функцију житне пијаце, седамдесетих година служио је као локална аутобуска станица, да би се потом трансформисао у садашње јавно паркиралиште. У послератном периоду преименован је у Трг ЈНА, да би му деведесетих година прошлог века било враћено првобитно име. Централно је место одржавања туристичке маанифестације "Дани пива". Визуре трга битно су измењене градњом Магистралног моста (1965. године), а потом и дванаестоспратних стамбених зграда (1979. године) и трговачко-пословног центра "Мала варош".

Карађорђев трг оформљен је у другој половини XВИИИ века, када се на овом месту, некадашњем североисточном варошком острву "Чонтика", формирало трговиште, где су се, неколико пута годишње, одржавали сточни и робни вашари. Ову функцију трг је задржао све до након Другог светског рата, када је 1954. подигнут Карађорђев парк са специфичном Алејом великана, а на његовом ободу нови Градски стадион и Хала спортова. Карађорђев трг, својом специфичном регулацијом и обликом, разликује се од осталих градских тргова. У њега се, из разних праваца, стиче седам улица, једним делом (са истока) ограничен је Бегејом, а његов југозападни прилаз чини градска саобраћајна артерија - магистрални пут, захваљујући ком се трг данас налази готово у самом градском средишту.
 

Амбијент око Малог моста представља најлиричнији урбанистички амбијент у граду. Суботићевом улицом овај је простор повезан са Тргом слободе, а својом монументалношћу у њему се издвајају Палата правосуђа, зграда бивше Трговачке академије (садашње Средње електротехничке и грађевинске школе "Никола Тесла") и Реформатска црква. Палата правосуђа грађена је од 1906-1908. године по пројектима пештанских архитеката Шандора Ајнера и Маркуса Римера.  
Једна је од ретких наменски грађених зграда тог периода – подигнута је управо за потребе града у периоду развоја капиталистичке привреде. Данас су у њој смештени Окружни, Општински и Привредни суд, као и Општинско јавно тужилаштво и правобранилаштво. Зграду некадашње Трговачке академије пројектовао је 1891. године Иштван Киш, у духу историцизма. Габаритом заузима простор од обале Бегеја, сада Језера ИИИ, све до улице Народног фронта. Грађена је по угледу на фирентинску архитектуру, са богато декорисаним прозорским отворима на другом спрату.