Реч градоначелника

  Реч градоначелника

 

 

　　Зрењанин, троимени град (Велики Бечкерек, Петровград), већ кроз промене имена током историје изражава и друге врсте турбуленције и трагања за културним идентитетом. Средина која се у континуитету развија пуних седам векова (први помен о насељу потиче из 1326. године) и која још половином 18. века доживљава индустријализацију (пивара из 1746. године), неминовно тежи и ка разноликом културном и уметничком изразу. 
　　Отуда из Зрењанина, под поносном редном одредницом “први” или “прва”, свеједно, у времену остају записани - прва и најстарија позоришна сала у Србији и региону (из 1839. године - три деценије пре престоничког Народног позоришта), први и најстарији фотографски атеље на простору некадашње Југославије, који се бавио и уметничком фотографијом (из 1853. године), први музејски простор и легати посвећени спорту у неком од српских музеја, у овдашњем Народном музеју. 
　　Из те прве барокне позоришне сале, настале, како урбане и све друге легенде приповедају, из љубави овдашњег богатог трговца према глумици из другог града, проистекло је век и нешто касније луткарско позориште, овенчано данас са више од 300 фестивалских награда широм наше земље и иностранства. У самом је врху таквих позоришта у Србији. 　　 
　　Зрењанин је одавно и град музике, оркестара и хорова, који је још 1899. године имао филхармонију. Потврђен у планетарним размерама, квалитет хорова донео је 1987. године мешовитом хору “Јосиф Маринковић” титулу “Хор света”, а његовим солистима, тенорима Жељку Лучићу и Бели Мавраку, афирмацију на оперским сценама широм света. 
　　Уметници су исписивали, осликавали, глумили или музицирали трајање овог града одвајкада, а Ђура Јакшић, Урош Предић, Константин Данил, Тивадар Вањек, Тодор Манојловић, Тоша Јовановић, Павле Угринов, Радивој и Угљеша Шајтинац, Перо Зубац, Исидора Жебељан само су неки од најистакнутијих стваралаца, потеклих из Зрењанина и његове околине. Славне сликаре наслеђују посленици Савремене галерије Уметничке колоније Ечка, који брину о фонду и збирци од преко две ипо хиљаде разноврсних уметничких дела, насталих у претходних скоро седам деценија. 
　　Истакнути део градске културе чини и вредна градитељска баштина, оличена у више импозантних здања у градском језгру и чињеници да је градитељски траг у Зрењанину, кроз изведене објекте и службу градског архитекте, оставио и Драгиша Брашован, један од пионира српске модерне архитектуре. 
　　Уз установе и институције културе старије од једног века (Народни музеј, позориште, филхармонија, библиотека), раме уз раме стоје и оне млађе, једнако агилне и препознатљиве у својим програмским садржајима и активностима - Историјски архив, Културни центар Зрењанина, Завод за заштиту споменика културе, Аматерско позориште “Мадач”, културно-уметничка друштва, оркестри, хорови... Поменути хорове истовремено значи и говорити о Зрењанину као граду који, у односу на број становника, има највише активних хорова у Србији, више од десет. 
　　Традиција и богато наслеђе, када је о култури реч, на зрењанинској су страни. То јесте наш снажан аргумент, али свакако не и једини у жељама и намерама да досегнемо до националне престонице културе. Сматрамо да Зрењанин поседује све неопходне стваралачке, пројектне и просторне капацитете, оличене у низу установа и институција, за успешну реализацију програма националне престонице културе, и то ће нам бити путоказ у времену предстојећем, путоказ ком ћемо бити посвећени и тежити да га, што успешније, остваримо.  
　　
　　Градоначелник града Зрењанина
　　Симо Салапура