Реконструкција и доградња

Током наредних неколико деценија зграда је постала тесна за смештај растуће жупанијске администрације и високих чиновника који су у њој становали, те се указала потреба за доградњом. Након више предлога, 1881. године су поџупан Бела Талиан, познати пештански архитект Лехнер Еден и грађевински инжењер Партош Ђула сачинили план реконструкције и проширења зграде. По неким изворима, у формирању изгледа палате учествовао је и Леополд Баумхорн, пројектант велелепне синагоге у Бечкереку, срушене 1941. године. Одлучено је да се целокупно жупанијско здање преправи у барокном стилу.  

 

(План доградње приземља зграде 1885. године, с потписима градитеља Партоша и Лехнера)

 

У монографији Торонталске жупаније, коју је 1910. године уредио др Шамуил Боровски, стоји: „По плановима, главна зграда Жупаније остаје, с тим да се с десне и леве стране из Боназ улице (Бонназ утца – данашња улица Народног фронта) дограђује по једно крило. Кров жупаније је од бибер црепа, три куполе главне зграде су од бакра, подови просторија су обложени паркетом од тврдог дрвета, ходници су обложени глиненим плочицама. Жупанија има свој водовод, парно грејање, електрично осветљење и електрични уређај за сигнализацију.“
 

За покриће трошкова изградње и адаптације зграде предвиђен је износ од око 450.000 форинти. Средства су обезбеђена из жупанијског приреза, који је због тога повећан за 1%, а одобрила га је жупанијска скупштина. По расписивању лицитације, прихваћен је најповољнији понуђач, који је градњу левог крила зграде почео 8. јула 1885. године.

 

(Изглед Жупанијске зграде непосредно након реконструкције, сачуван до данас)

 

Приликом извођења земљаних радова – копања темеља, наишло се опет на темеље тврђаве, чији су зидови били широки 1,5 м. Поред тога, ископани су бројни предмети из неолитског доба, многобројни скелети, 30 људских лобања, глинени судови, разни гвоздени предмети, новац и остаци угљенисане пшенице. Под камен темељац постављена је бронзана урна у коју је стављен по један примерак новина које су тада излазиле у Бечкереку, одлуке у вези с градњом, претходни двогодишњи извештај поџупана, списак имена службеника и по један примерак новчаница у оптицају.
 

Како је већ речено, градња новог (левог) крила зграде почела је 8. јула, а већ 30. новембра 1885. године зграда је стављена под кров. У пролеће наредне године радови су настављени, а 7. августа дограђено крило зграде предато је инвеститору. Надзор над радовима вршио је све време градње инжењер Барч Роберт, а грађевинску комисију сачињавали су поџупан, жупанијски велики бележник, виши државни правобранилац, централни начелник и два инжењера.

 

(Лево крило Градске куће, саграђено 1886. године)

 

Преуређење старог дела здања, средишњег и десног дела, као и крова, почело је средином августа 1886. године, непосредно по пријему новоподигнутог крила. Том приликом говор су одржали Велики жупан Хертеленди Јожеф, поџупан Ронаи Јене и архитект Партош Ђула, да би на крају радници и присутна публика отпевали химну. Радови на адаптацији потрајали су до краја 1887. године. Свечано отварање обављено је на ванредној скупштини 16. јануара 1888. године, након мисе одржане у Римокатоличкој цркви. На тој Скупштини говорили су торонталски главни бележник Ласло Даниел, народни посланик Угарског сабора Пал Даниел и великобечкеречки рабин Мор (Мавро) Клајн. Поводом отварања обновљене и проширене Жупанијске зграде публикована је и споменица на мађарском језику чији пун назив гласи “Отварање новосаграђеног седишта Торонталске жупаније и свечане беседе одржане на ванредној седници 16. и 18. јануара 1888. приликом откривања портрета Његове екселенције председника владе Калмана Тисе”.

 

(Насловна страна Споменице публиковане поводом отварања проширене и дограђене зграде)

 

Година 1887. уписана је на фасади зграде, на орнаменту на луку изнад балкона, и историјско је сведочанство времена када је Жупанијска зграда - Градска кућа добила садашњи изглед. 

 

(Сведочанство о завршетку реконструкције зграде - година уписана на чеоној фасади)