Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaOsam decenija od tragičnih ratnih događaja 1942. godine - pomen i sećanje na stradale sugrađane pred obnovljenim spomenikom
Osam decenija prošlo je od tragičnih događaja iz Drugog svetskog rata, poznatih kao “krvavi januar” ili “krvavi srpski Božić”, kada su fašisti 9. januara 1942. godine počinili jedan od najsvirepijih zločina u Banatu tokom okupacije i pogubili trideset građana srpske i romske nacionalnosti, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine.
Obeležavajući ovaj datum kao i svake godine, ispred spomenika na Žitnom trgu u Zrenjaninu okupili su se predstavnici Grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata - SUBNOR Zrenjanin, Gradskog odbora SNS Zrenjanin i potomci stradalih sugrađana.
Lokalna samouprava, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prošle godine je izvršila sanaciju i restauraciju spomenika, kako bi 80-tu godišnjicu od događaja kojima je spomenik posvećen, obeležila što dostojnije i pokazala da neguje kulturu sećanja na našu herojsku prošlost i ljude koji su u njoj učestvovali.
Nakon što je služen pomen stradalim sugrađanima i odata im pošta, položeni su venci na spomenik, a potom je istoričar Milan Radaković, direktor Zrenjaninske gimnazije, podsetio prisutne na zbivanja u našem gradu tokom prve ratne zime i na Božić 1942. godine.
- Grad, nažalost, pamti ove teške trenutke, zločine tadašnjeg okupatora, upravo ovde, u tadašnjem Velikom Bečkereku, prethodno Petrovgradu i danas Zrenjaninu. Ta akcija Špilera, šefa nemačke policije u Banatu, usledila je nakon ubistva tri policajca, u okolini Dragutinova, današnjeg Novog Miloševa, 25. avgusta 1941. godine. Na osnovu toga, sprovodeći naređenje da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika ili policajca mora likvidirati sto građana, trećeg januara streljano je devet ljudi u Kikindi, a potom trideset u našem gradu, trideset u Dragutinovu, još trideset u Kikindi, isto toliko u Banatskom Aranđelovu i Mokrinu. U našem gradu, pod snegom, 9. januara, streljani su naši sugrađani u dvorištu zgrade suda, među njima i istaknute ličnosti, poput dr Laze Mijatova, i jedna žena, Olga Ubavić. Potom su ih, na troje zaprežnih kola, po deset na svakim, dopremili do ovog trga i obesili ih, na 24 sata, da bi se zastrašilo stanovništvo. Međutim, to je samo pojačalo otpor među rodoljubima i još više ih ohrabrilo u borbi za slobodu - kazao je Radaković.
- Grad, nažalost, pamti ove teške trenutke, zločine tadašnjeg okupatora, upravo ovde, u tadašnjem Velikom Bečkereku, prethodno Petrovgradu i danas Zrenjaninu. Ta akcija Špilera, šefa nemačke policije u Banatu, usledila je nakon ubistva tri policajca, u okolini Dragutinova, današnjeg Novog Miloševa, 25. avgusta 1941. godine. Na osnovu toga, sprovodeći naređenje da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika ili policajca mora likvidirati sto građana, trećeg januara streljano je devet ljudi u Kikindi, a potom trideset u našem gradu, trideset u Dragutinovu, još trideset u Kikindi, isto toliko u Banatskom Aranđelovu i Mokrinu. U našem gradu, pod snegom, 9. januara, streljani su naši sugrađani u dvorištu zgrade suda, među njima i istaknute ličnosti, poput dr Laze Mijatova, i jedna žena, Olga Ubavić. Potom su ih, na troje zaprežnih kola, po deset na svakim, dopremili do ovog trga i obesili ih, na 24 sata, da bi se zastrašilo stanovništvo. Međutim, to je samo pojačalo otpor među rodoljubima i još više ih ohrabrilo u borbi za slobodu - kazao je Radaković.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili gradonačelnik Simo Salapura, zamenik gradonačelnika Saša Santovac i predsednik Skupštine grada Čedomir Janjić. Delegaciju Srednjobanatskog upravnog okruga predvodila je načelnica Snežana Vučurević, a u ime potomaka stradalih, i ovoga puta komemoraciji su prisustvovali nekadašnji gradonačelnik Ivan Bošnjak, sa bratom Darkom i članovima njihovih porodica, čiji je rođeni deda Bogoljub Bošnjak među žrtvama u ovom zločinu okupatora.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura podsetio je da je, tokom prethodne dve godine, u gradu i naseljenim mestima u potpunosti obnovljeno više spomen-obeležja iz oba svetska rata, i da je sećanje na značajne istorijske događaje i sugrađane koji su u njima učestvovali naša dužnost i obaveza.
- Ovo je jedan od najtragičnijih događaja u ratnoj istoriji našeg grada. Na treći dan Božića, na dan Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana, na ovom mestu, pre osamdeset godina, na najstrašniji način obešeno je trideset rodoljuba, naših sugrađana koji nisu hteli da prihvate nemačku okupaciju. Danas, pred obnovljenim spomenikom, služenjem pomena, polaganjem venaca i evociranjem uspomena na stradalnike, šaljemo poruku da moramo da učinimo sve što je u našoj moći da se ovakvi događaji više nikada ne ponove - rekao je gradonačelnik i dodao da će Grad Zrenjanin nastaviti da brine o spomen-obeležjima na svojoj teritoriji.
- Ovo je jedan od najtragičnijih događaja u ratnoj istoriji našeg grada. Na treći dan Božića, na dan Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana, na ovom mestu, pre osamdeset godina, na najstrašniji način obešeno je trideset rodoljuba, naših sugrađana koji nisu hteli da prihvate nemačku okupaciju. Danas, pred obnovljenim spomenikom, služenjem pomena, polaganjem venaca i evociranjem uspomena na stradalnike, šaljemo poruku da moramo da učinimo sve što je u našoj moći da se ovakvi događaji više nikada ne ponove - rekao je gradonačelnik i dodao da će Grad Zrenjanin nastaviti da brine o spomen-obeležjima na svojoj teritoriji.
- Zahvalio bih se ovom prilikom Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Zrenjanina koji je, svojim projektom, i sredstvima Grada Zrenjanina i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uspeo da obnovi ovaj spomenik, a u prethodne dve godine obnovljena su tri spomenika, posvećena događajima i žrtvama iz Drugog svetskog rata. Nećemo na tome stati, nastavljamo da obeležavamo i datume, kao i mesta, istorijski važna za naš grad - naglasio je gradonačelnik Simo Salapura.
Ivan Bošnjak koji je, zajedno sa suprugom i ćerkama, prisustvovao obeležavanju godišnjice stradanja svog dede, zahvalio se gradskom rukovodstvu i gradonačelniku na naporima da se obnovi spomenik.
- Sam događaj iz 1942. godine tragičan je i za Banat i predstavljao je uvod u veliku novosadsku raciju, sprovedenu takođe te zime, kako bi se širom Vojvodine ugušio otpor naroda protiv okupacije. Ovde su stradali i Srbi i Jevreji i Romi, ali i pripadnici drugih naroda, koji su stradali samo zato što nisu hteli da se pomire sa nemačkom okupacijom. Moj deda je u to vreme živeo u Aleksandrovu, uhapšen je sredinom septembra 1941. godine, a do tragičnog 9. januara bio je u zatvoru, ovde u Zrenjaninu. Moja baka je takođe bila uhapšena, a moj otac, rođen 1940. godine, kao beba je sa njom bio u zatvoru. Pokušali su da otkupe i spasu dedu, ali je on, nažalost, stradao. Mi, kao porodica, kao građani Zrenjanina i Banata, obeležavamo s velikom tugom ovaj datum, ali i osećamo jednu vrstu ponosa što smo, na taj način, učestvovali u odbrani slobode naše zemlje - rekao je Bošnjak.
- Sam događaj iz 1942. godine tragičan je i za Banat i predstavljao je uvod u veliku novosadsku raciju, sprovedenu takođe te zime, kako bi se širom Vojvodine ugušio otpor naroda protiv okupacije. Ovde su stradali i Srbi i Jevreji i Romi, ali i pripadnici drugih naroda, koji su stradali samo zato što nisu hteli da se pomire sa nemačkom okupacijom. Moj deda je u to vreme živeo u Aleksandrovu, uhapšen je sredinom septembra 1941. godine, a do tragičnog 9. januara bio je u zatvoru, ovde u Zrenjaninu. Moja baka je takođe bila uhapšena, a moj otac, rođen 1940. godine, kao beba je sa njom bio u zatvoru. Pokušali su da otkupe i spasu dedu, ali je on, nažalost, stradao. Mi, kao porodica, kao građani Zrenjanina i Banata, obeležavamo s velikom tugom ovaj datum, ali i osećamo jednu vrstu ponosa što smo, na taj način, učestvovali u odbrani slobode naše zemlje - rekao je Bošnjak.
Spomenik n Žitnom trgu, autora zrenjaninskog arhitekte Milorada Berbakova, otkriven je 7. jula 1986. godine, povodom 45. godišnjice od početka ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu, a tokom procesa restauracije prošle godine, osim temeljnog čišćenja postolja i tri kamena obeliska, zamenjene su oštećene i popunjene nedostajuće mermerne ploče na postamentu, rekonstruisan je ukrasni zid od žute klinker-opeke oko spomenika i obnovljen natpis na spomeniku sa imenima trideset žrtava.
