Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОсам деценија од трагичних ратних догађаја 1942. године - помен и сећање на страдале суграђане пред обновљеним спомеником
Осам деценија прошло је од трагичних догађаја из Другог светског рата, познатих као “крвави јануар” или “крвави српски Божић”, када су фашисти 9. јануара 1942. године починили један од најсвирепијих злочина у Банату током окупације и погубили тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године.
Обележавајући овај датум као и сваке године, испред споменика на Житном тргу у Зрењанину окупили су се представници Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин, Градског одбора СНС Зрењанин и потомци страдалих суграђана.
Локална самоуправа, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Зрењанин и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, прошле године је извршила санацију и рестаурацију споменика, како би 80-ту годишњицу од догађаја којима је споменик посвећен, обележила што достојније и показала да негује културу сећања на нашу херојску прошлост и људе који су у њој учествовали.
Након што је служен помен страдалим суграђанима и одата им пошта, положени су венци на споменик, а потом је историчар Милан Радаковић, директор Зрењанинске гимназије, подсетио присутне на збивања у нашем граду током прве ратне зиме и на Божић 1942. године.
- Град, нажалост, памти ове тешке тренутке, злочине тадашњег окупатора, управо овде, у тадашњем Великом Бечкереку, претходно Петровграду и данас Зрењанину. Та акција Шпилера, шефа немачке полиције у Банату, уследила је након убиства три полицајца, у околини Драгутинова, данашњег Новог Милошева, 25. августа 1941. године. На основу тога, спроводећи наређење да се за једног убијеног немачког војника или полицајца мора ликвидирати сто грађана, трећег јануара стрељано је девет људи у Кикинди, а потом тридесет у нашем граду, тридесет у Драгутинову, још тридесет у Кикинди, исто толико у Банатском Аранђелову и Мокрину. У нашем граду, под снегом, 9. јануара, стрељани су наши суграђани у дворишту зграде суда, међу њима и истакнуте личности, попут др Лазе Мијатова, и једна жена, Олга Убавић. Потом су их, на троје запрежних кола, по десет на сваким, допремили до овог трга и обесили их, на 24 сата, да би се застрашило становништво. Међутим, то је само појачало отпор међу родољубима и још више их охрабрило у борби за слободу - казао је Радаковић.
- Град, нажалост, памти ове тешке тренутке, злочине тадашњег окупатора, управо овде, у тадашњем Великом Бечкереку, претходно Петровграду и данас Зрењанину. Та акција Шпилера, шефа немачке полиције у Банату, уследила је након убиства три полицајца, у околини Драгутинова, данашњег Новог Милошева, 25. августа 1941. године. На основу тога, спроводећи наређење да се за једног убијеног немачког војника или полицајца мора ликвидирати сто грађана, трећег јануара стрељано је девет људи у Кикинди, а потом тридесет у нашем граду, тридесет у Драгутинову, још тридесет у Кикинди, исто толико у Банатском Аранђелову и Мокрину. У нашем граду, под снегом, 9. јануара, стрељани су наши суграђани у дворишту зграде суда, међу њима и истакнуте личности, попут др Лазе Мијатова, и једна жена, Олга Убавић. Потом су их, на троје запрежних кола, по десет на сваким, допремили до овог трга и обесили их, на 24 сата, да би се застрашило становништво. Међутим, то је само појачало отпор међу родољубима и још више их охрабрило у борби за слободу - казао је Радаковић.
У име Града Зрењанина венац су положили градоначелник Симо Салапура, заменик градоначелника Саша Сантовац и председник Скупштине града Чедомир Јањић. Делегацију Средњобанатског управног округа предводила је начелница Снежана Вучуревић, а у име потомака страдалих, и овога пута комеморацији су присуствовали некадашњи градоначелник Иван Бошњак, са братом Дарком и члановима њихових породица, чији је рођени деда Богољуб Бошњак међу жртвама у овом злочину окупатора.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура подсетио је да је, током претходне две године, у граду и насељеним местима у потпуности обновљено више спомен-обележја из оба светска рата, и да је сећање на значајне историјске догађаје и суграђане који су у њима учествовали наша дужност и обавеза.
- Ово је један од најтрагичнијих догађаја у ратној историји нашег града. На трећи дан Божића, на дан Светог првомученика - архиђакона Стефана, на овом месту, пре осамдесет година, на најстрашнији начин обешено је тридесет родољуба, наших суграђана који нису хтели да прихвате немачку окупацију. Данас, пред обновљеним спомеником, служењем помена, полагањем венаца и евоцирањем успомена на страдалнике, шаљемо поруку да морамо да учинимо све што је у нашој моћи да се овакви догађаји више никада не понове - рекао је градоначелник и додао да ће Град Зрењанин наставити да брине о спомен-обележјима на својој територији.
- Ово је један од најтрагичнијих догађаја у ратној историји нашег града. На трећи дан Божића, на дан Светог првомученика - архиђакона Стефана, на овом месту, пре осамдесет година, на најстрашнији начин обешено је тридесет родољуба, наших суграђана који нису хтели да прихвате немачку окупацију. Данас, пред обновљеним спомеником, служењем помена, полагањем венаца и евоцирањем успомена на страдалнике, шаљемо поруку да морамо да учинимо све што је у нашој моћи да се овакви догађаји више никада не понове - рекао је градоначелник и додао да ће Град Зрењанин наставити да брине о спомен-обележјима на својој територији.
- Захвалио бих се овом приликом Заводу за заштиту споменика културе града Зрењанина који је, својим пројектом, и средствима Града Зрењанина и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, успео да обнови овај споменик, а у претходне две године обновљена су три споменика, посвећена догађајима и жртвама из Другог светског рата. Нећемо на томе стати, настављамо да обележавамо и датуме, као и места, историјски важна за наш град - нагласио је градоначелник Симо Салапура.
Иван Бошњак који је, заједно са супругом и ћеркама, присуствовао обележавању годишњице страдања свог деде, захвалио се градском руководству и градоначелнику на напорима да се обнови споменик.
- Сам догађај из 1942. године трагичан је и за Банат и представљао је увод у велику новосадску рацију, спроведену такође те зиме, како би се широм Војводине угушио отпор народа против окупације. Овде су страдали и Срби и Јевреји и Роми, али и припадници других народа, који су страдали само зато што нису хтели да се помире са немачком окупацијом. Мој деда је у то време живео у Александрову, ухапшен је средином септембра 1941. године, а до трагичног 9. јануара био је у затвору, овде у Зрењанину. Моја бака је такође била ухапшена, а мој отац, рођен 1940. године, као беба је са њом био у затвору. Покушали су да откупе и спасу деду, али је он, нажалост, страдао. Ми, као породица, као грађани Зрењанина и Баната, обележавамо с великом тугом овај датум, али и осећамо једну врсту поноса што смо, на тај начин, учествовали у одбрани слободе наше земље - рекао је Бошњак.
- Сам догађај из 1942. године трагичан је и за Банат и представљао је увод у велику новосадску рацију, спроведену такође те зиме, како би се широм Војводине угушио отпор народа против окупације. Овде су страдали и Срби и Јевреји и Роми, али и припадници других народа, који су страдали само зато што нису хтели да се помире са немачком окупацијом. Мој деда је у то време живео у Александрову, ухапшен је средином септембра 1941. године, а до трагичног 9. јануара био је у затвору, овде у Зрењанину. Моја бака је такође била ухапшена, а мој отац, рођен 1940. године, као беба је са њом био у затвору. Покушали су да откупе и спасу деду, али је он, нажалост, страдао. Ми, као породица, као грађани Зрењанина и Баната, обележавамо с великом тугом овај датум, али и осећамо једну врсту поноса што смо, на тај начин, учествовали у одбрани слободе наше земље - рекао је Бошњак.
Споменик н Житном тргу, аутора зрењанинског архитекте Милорада Бербакова, откривен је 7. јула 1986. године, поводом 45. годишњице од почетка устанка народа Србије у Другом светском рату, а током процеса рестаурације прошле године, осим темељног чишћења постоља и три камена обелиска, замењене су оштећене и попуњене недостајуће мермерне плоче на постаменту, реконструисан је украсни зид од жуте клинкер-опеке око споменика и обновљен натпис на споменику са именима тридесет жртава.
