Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGradonačelnik otvorio retrospektivnu izložbu povodom jubileja umetnika Viorela Flore - 70 godina života i 50 godina umetničkog rada
Retrospektivna izložba slika Viorela Flore, umetnika iz Zrenjanina, svečano je otvorena sinoć u salonu Narodnog muzeja, uz prisustvo brojnih poštovalaca njegovog rada, saradnika i prijatelja, a izložbu je proglasio otvorenom gradonačelnik Zrenjanina, Simo Salapura.
Izložba je organizovana povodom 70 godina života i 50 godina priznatog umetničkog rada, a Viorel Flora predstavio se publici slikama koje su nastale u različitim periodima umetnikovog života i staralaštva, od studentskih dana do danas. Radovi se tematski mogu podeliti u više zasebnih celina, kao što su istorijske kompozicije, portreti, pejzaži, aktovi, ali i kopije velikih majstora. Kroz radove Viorela Flore se tematski provlače veliki ljudi (i njihova dela), bilo da su oni značajne istorijske ličnosti ili potiču iz umetničkog sveta, ali i metafizičke transformacije energija koje postaju polazna tačka njegovog stvaralaštva.
Na otvaranju su govorili v.d. direktora Narodnog muzeja Zrenjanin Siniša Onjin, likovni umetnik Aleksandar Kačar, privrednik Budimir Jovanović, gradonačelnik Simo Salapura i sam Viorel Flora, koji je podsetio na izložbu crteža koju je imao u Kulturnom centru Zrenjanina.
“Pedeset godina je dug vremenski period, protekao uz mnogo truda i rada, mnogo je lepih stvari koje treba pomenuti. Pošto svake terazije imaju dva tasa, one ružne ćemo ovom prilikom zaboraviti”, poručio je kratko Flora.
“Pedeset godina je dug vremenski period, protekao uz mnogo truda i rada, mnogo je lepih stvari koje treba pomenuti. Pošto svake terazije imaju dva tasa, one ružne ćemo ovom prilikom zaboraviti”, poručio je kratko Flora.
Zahvalio se na podršci Gradu Zrenjaninu i privrednicima koji su mu pomogli u radu, Narodnom muzeju, za organizaciju ove izložbe i Narodnom pozorištu, u kom je proveo radni vek.
Adela Flora, ćerka Viorela Flore, pročitala je nadahnuto razmišljanje šestogodišnje Aleksandre Kardoš o umetniku i umetnosti, dok je Aleksandar Kačar, jedan od učenika Viorela Flore, predočio publici bogatu umetnikovu biografiju. Budimir Jovanović govorio je o uspešnoj saradnji s Viorelom Florom, koja je rezultovala izradom nekoliko vrhunskih radova i velikih platna -“Velikani Srbije”, “Kosovski boj”, “Solunski front” i “Vojvoda Živojin Mišić”, koji su zauzeli istaknuto mesto na ovoj izložbi, a inače krase poslovne prostorije preduzeća čiji je vlasnik Jovanović.
Gradonačelnik je umetniku poželeo dug i kreativan život i dobro zdravlje, uz nastavak njegove uspešne saradnje s Gradom Zrenjaninom. S obzirom da je Viorel Flora nedavno završio izradu murala posvećenog našoj istaknutoj sportistkinji, Maji Ognjenović, gradonačelnik je u sportskom duhu poručio da je priznati umetnik “ponikao u Zrenjaninu, i njemu ostao veran tokom cele profesionalne karijere”.
“Najduže vremena proveo je u jednom klubu - Narodnom pozorištu, gde je ostvario i vrhunske rezultate. Nastupao je i za druge selekcije, s jednakim uspehom bio je u timovima crtača, dizajnera, slikara, ilustratora, grafičara, sa nebrojeno mnogo utakmica i efektnih poteza. Neki od njegovih rezultata - pre svega mislim na murale - trajno su zabeleženi na javnim gradskim površinama, kao visoki dometi njegovih nastupa. Iako mu karijera traje već pet decenija, ne pomišlja da napusti teren i ravnopravno se nadmeće s mlađima od sebe. Poput pravog kapitena, predvodi selekciju veterana i neumorno smišlja taktiku za naredne nastupe”, rekao je gradonačelnik, otvarajući izložbu.
Slikar, pedagog, scenograf i dizajner, Viorel Flora je rođen 1952. u Banatskom Novom Selu kod Pančeva. Završio je slikarski odsek Likovne akademije u Beogradu 1977. u klasi čuvenog profesora Miloša Bajića. Dva puta je, kao stipendista francuske vlade, bio na stručnom usavršavanju u Parizu od 1981. do 1983. godine. Član je pet umetničkih udruženja. Izlagao je na oko 40 grupnih i 25 samostalnih izložbi, od kojih tri u Parizu. Dobitnik je devet nagrada i priznanja za umetnički rad i senzibilitet, od kojih se posebno ističe Nagrada grada Zrenjanina 1998. godine. Autor je brojnih scenografija i scenografskih rešenja za Narodno pozorište “Toša Jovanović”, plakata, diploma, ilustracija za knjige i dr. U javnom prostoru izveo je pet vajarskih radova i više murala, od kojih je najpoznatiji “Bečkerečka tvrđava” u zrenjaninskoj Gradskoj bašti iz 2004. godine, a poslednji, posvećen proslavljenoj odbojkašici Maji Ognjenović, završio je pre nepunih mesec dana.
Nadležni kustos izložbe u Narodnom muzeju Zrenjanin je Dejan Vorgić, istoričar umetnosti.
Nadležni kustos izložbe u Narodnom muzeju Zrenjanin je Dejan Vorgić, istoričar umetnosti.
