Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGradonačelnik u poseti Tarašu, “Evropskom selu roda”: od manifestacije posvećene rodama do vinara i organske proizvodnje povrća
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, sa saradnicima, danas je, nastavljajući aktivnost “Da nam sela budu bliža”, posetio Taraš. Nakon razgovora s predstavnicima sela, iskoristio je priliku da najavi manifestaciju “Dani taraških roda”, koja se održava u subotu, 11. juna, i da poseti domaćinstva Šokšić i Marovac koja se bave organskom proizvodnjom povrća, odnosno vinogradarstvom i vinarstvom.
Taraš je jedno od najstarijih sela u Banatu, čiji prvi tragovi o nastanku datiraju još iz 1202. godine, znatno ranije nego što se u istorijskim spisima pominje Bečkerek. Danas u njemu živi manje od hiljadu stanovnika, koji dele slične komunalne i druge probleme sa ostalim selima, rešavaju ih u saradnji s lokalnom upravom ili sopstvenom inicijativom, ali imaju i potencijala koje je moguće razvijati i unapređivati. Jedan od potencijala leži u činjenici da je Taraš 2015. godine proglašen za “Evropsko selo roda”, kakvih je samo 15 na Starom kontinentu. Zahvaljujući tome, Tarašani će tokom jula ugostiti predstavnike svih tih sela, a briga o rodama i zaštiti životne sredine uopšte, uz atraktivnost predela pored Tise, preporučuju to selo i za razvoj izletničkog i seoskog turizma.
Zajedno s gradonačelnikom, Taraš su danas posetili zamenik Saša Santovac i načelnica Odeljenja za privredu Gradske uprave Jelena Travar Miljević, kao i predstavnici nekoliko javnih i komunalnih preduzeća. Ispred domaćina, dočekao ih je Milorad Krstin, predsednik Saveta MZ Taraš. Nakon sastanka u prostorijama mesne zajednice, gradonačelnik je posetio Bio farmu Šokšić, koja širi proizvodnju, gradi nove kapacitete i uspešno sarađuje s pet velikih trgovinskih lanaca koji plasiraju njihove proizvode.
“Posetili smo danas “Evropsko selo roda”, gde se meštani posebno posvećuju toj tradiciji, a kada je u pitanju komunalna problematika, u Tarašu je ona uglavnom ista kao u drugim naseljenim mestima. Razgovarali smo danas, između ostalog, o energetskoj sanaciji školskog objekta, ulaganjima u putnu infrastrukturu, dovršetku atarskog puta ka Melencima, problem su takođe i kadrovi, dešava se odliv sa sela, ali vidimo da su u selu prisutne i neke nove ideje, poput biofarme, u kojoj ljudi proizvode organsku hranu na površini od 10 hektara. Grad Zrenjanin prošle godine je po prvi put izdvojio podsticajna sredstva za tu vrstu proizvodnje i u narednih nekoliko dana biće raspisan i novi javni poziv”, rekao je gradonačelnik i najavio 8. manifestaciju “Dani taraških roda”.
“Ovim putem pozivam naše sugrađane da dođu u subotu u Taraš, da prisustvuju manifestaciji, ali i da se bolje upoznaju sa ovim naseljem koje je starije i od samog grada Zrenjanina i datira od pre 820 godina, sa predivnim ljudima u njemu i turističkim i svim drugim potencijalima koji su ovde prisutni”, istakao je Simo Salapura.
Domaćica Bio farme Šokšić, Gordana Šokšić, rekla je da se gazdinstvo organskom proizvodnjom bavi već 16 godina i sada proširuje kapacitete, izgradnjom skladišta i hladnjače.
“Uz tu investiciju, teče proces proizvodnje na njivama, u toku su prolećni radovi i berba raznog povrća. Bavimo se proizvodnjom krompira, cvekle, tikvica i bundeva, za koje je ovde zemljište najpogodnije, a osim neposredne prodaje na pijaci, ponosna sam što se naši proizvodi nalaze u asortimanu velikih trgovinskih lanaca, zajedno s proizvodima poznatih brendova, a potiču iz malog Taraša”, kaže Gordana Šokšić, koja se proizvodnjom bavi zajedno sa članovima svoje porodice.
“Uz tu investiciju, teče proces proizvodnje na njivama, u toku su prolećni radovi i berba raznog povrća. Bavimo se proizvodnjom krompira, cvekle, tikvica i bundeva, za koje je ovde zemljište najpogodnije, a osim neposredne prodaje na pijaci, ponosna sam što se naši proizvodi nalaze u asortimanu velikih trgovinskih lanaca, zajedno s proizvodima poznatih brendova, a potiču iz malog Taraša”, kaže Gordana Šokšić, koja se proizvodnjom bavi zajedno sa članovima svoje porodice.
Gradonačelnik je posetio i domaćinstvo Slobodana Marovca, koji gaji vinovu lozu i bavi se proizvodnjom vina.
“Punu pažnju posvećujemo proizvodnji grožđa, kako bi imali kvalitetnu sirovinu za proizvodnju vina. Podneblje je izuzetno dobro za proizvodnju vina, naročito belih, jer se vinogradi u najvećem obimu nalaze na peskovitom tlu, uz reku Tisu. Najviše u zasadu imamo marselana, kaberne sovinjona i dve naše autohtone bele sorte, Bačku i beli grašac. U Tarašu ima još vinogradara i vinara, okupljamo se i oko udruženja, razmenjujemo znanja, mišljenja, iskustva. Na tržište izlazimo s kućnog praga i planiramo proširenje kapaciteta za proizvodnju”, objašnjava Marovac.
“Punu pažnju posvećujemo proizvodnji grožđa, kako bi imali kvalitetnu sirovinu za proizvodnju vina. Podneblje je izuzetno dobro za proizvodnju vina, naročito belih, jer se vinogradi u najvećem obimu nalaze na peskovitom tlu, uz reku Tisu. Najviše u zasadu imamo marselana, kaberne sovinjona i dve naše autohtone bele sorte, Bačku i beli grašac. U Tarašu ima još vinogradara i vinara, okupljamo se i oko udruženja, razmenjujemo znanja, mišljenja, iskustva. Na tržište izlazimo s kućnog praga i planiramo proširenje kapaciteta za proizvodnju”, objašnjava Marovac.
