Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаГрадоначелник у посети Тарашу, “Европском селу рода”: од манифестације посвећене родама до винара и органске производње поврћа
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура, са сарадницима, данас је, настављајући активност “Да нам села буду ближа”, посетио Тараш. Након разговора с представницима села, искористио је прилику да најави манифестацију “Дани тарашких рода”, која се одржава у суботу, 11. јуна, и да посети домаћинства Шокшић и Маровац која се баве органском производњом поврћа, односно виноградарством и винарством.
Тараш је једно од најстаријих села у Банату, чији први трагови о настанку датирају још из 1202. године, знатно раније него што се у историјским списима помиње Бечкерек. Данас у њему живи мање од хиљаду становника, који деле сличне комуналне и друге проблеме са осталим селима, решавају их у сарадњи с локалном управом или сопственом иницијативом, али имају и потенцијала које је могуће развијати и унапређивати. Један од потенцијала лежи у чињеници да је Тараш 2015. године проглашен за “Европско село рода”, каквих је само 15 на Старом континенту. Захваљујући томе, Тарашани ће током јула угостити представнике свих тих села, а брига о родама и заштити животне средине уопште, уз атрактивност предела поред Тисе, препоручују то село и за развој излетничког и сеоског туризма.
Заједно с градоначелником, Тараш су данас посетили заменик Саша Сантовац и начелница Одељења за привреду Градске управе Јелена Травар Миљевић, као и представници неколико јавних и комуналних предузећа. Испред домаћина, дочекао их је Милорад Крстин, председник Савета МЗ Тараш. Након састанка у просторијама месне заједнице, градоначелник је посетио Био фарму Шокшић, која шири производњу, гради нове капацитете и успешно сарађује с пет великих трговинских ланаца који пласирају њихове производе.
“Посетили смо данас “Европско село рода”, где се мештани посебно посвећују тој традицији, а када је у питању комунална проблематика, у Тарашу је она углавном иста као у другим насељеним местима. Разговарали смо данас, између осталог, о енергетској санацији школског објекта, улагањима у путну инфраструктуру, довршетку атарског пута ка Меленцима, проблем су такође и кадрови, дешава се одлив са села, али видимо да су у селу присутне и неке нове идеје, попут биофарме, у којој људи производе органску храну на површини од 10 хектара. Град Зрењанин прошле године је по први пут издвојио подстицајна средства за ту врсту производње и у наредних неколико дана биће расписан и нови јавни позив”, рекао је градоначелник и најавио 8. манифестацију “Дани тарашких рода”.
“Овим путем позивам наше суграђане да дођу у суботу у Тараш, да присуствују манифестацији, али и да се боље упознају са овим насељем које је старије и од самог града Зрењанина и датира од пре 820 година, са предивним људима у њему и туристичким и свим другим потенцијалима који су овде присутни”, истакао је Симо Салапура.
Домаћица Био фарме Шокшић, Гордана Шокшић, рекла је да се газдинство органском производњом бави већ 16 година и сада проширује капацитете, изградњом складишта и хладњаче.
“Уз ту инвестицију, тече процес производње на њивама, у току су пролећни радови и берба разног поврћа. Бавимо се производњом кромпира, цвекле, тиквица и бундева, за које је овде земљиште најпогодније, а осим непосредне продаје на пијаци, поносна сам што се наши производи налазе у асортиману великих трговинских ланаца, заједно с производима познатих брендова, а потичу из малог Тараша”, каже Гордана Шокшић, која се производњом бави заједно са члановима своје породице.
“Уз ту инвестицију, тече процес производње на њивама, у току су пролећни радови и берба разног поврћа. Бавимо се производњом кромпира, цвекле, тиквица и бундева, за које је овде земљиште најпогодније, а осим непосредне продаје на пијаци, поносна сам што се наши производи налазе у асортиману великих трговинских ланаца, заједно с производима познатих брендова, а потичу из малог Тараша”, каже Гордана Шокшић, која се производњом бави заједно са члановима своје породице.
Градоначелник је посетио и домаћинство Слободана Маровца, који гаји винову лозу и бави се производњом вина.
“Пуну пажњу посвећујемо производњи грожђа, како би имали квалитетну сировину за производњу вина. Поднебље је изузетно добро за производњу вина, нарочито белих, јер се виногради у највећем обиму налазе на песковитом тлу, уз реку Тису. Највише у засаду имамо марселана, каберне совињона и две наше аутохтоне беле сорте, Бачку и бели грашац. У Тарашу има још виноградара и винара, окупљамо се и око удружења, размењујемо знања, мишљења, искуства. На тржиште излазимо с кућног прага и планирамо проширење капацитета за производњу”, објашњава Маровац.
“Пуну пажњу посвећујемо производњи грожђа, како би имали квалитетну сировину за производњу вина. Поднебље је изузетно добро за производњу вина, нарочито белих, јер се виногради у највећем обиму налазе на песковитом тлу, уз реку Тису. Највише у засаду имамо марселана, каберне совињона и две наше аутохтоне беле сорте, Бачку и бели грашац. У Тарашу има још виноградара и винара, окупљамо се и око удружења, размењујемо знања, мишљења, искуства. На тржиште излазимо с кућног прага и планирамо проширење капацитета за производњу”, објашњава Маровац.
