Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaZrenjanin u susret Prestonici kulture Srbije 2025. godine i javni poziv za uključivanje u zvanični program projekta
Prema odluci Ministarstva kulture Republike Srbije iz marta ove godine, grad Zrenjanin poneo je titulu Prestonica kulture Srbije 2025. Tu titulu zvanično će preuzeti 21. marta 2025. godine, kada će se na Trgu slobode održati svečana ceremonija otvaranja i početak realizacije predviđenih programskih aktivnosti.
Pobedničkim sloganom projekta ”Meandri grada. Tokovi kulture.” kreirana je nova vizija grada sa novim prostorima i okruženjima, ličnostima, stvaralaštvom i kulturnom delatnosti, stvarajući novi kulturni identitet grada. Pripreme za realizaciju programa odvijaju se predviđenom dinamikom, o čemu su danas, na prvoj konferenciji za novinare, govorili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, rukovodilac projekta Darko Polić i koordinatori programa Slavica Žarković i Vladimir Đurić.
Gradonačelnik Salapura rekao je da će Zrenjanin naredne godine imati istaknuto mesto na kulturnoj mapi Srbije
- Promovisaćemo ono što je nacionalno, prevazilazimo taj lokalni nivo, Zrenjanin je prvi grad u Vojvodini koji nosi ovu titulu, što je i velika obaveza za čitav ovaj region koji predstavljamo i sigurno da je, pored titule “Evropskog grada sporta 2021”, ovo priznanje najznačajnije za grad i određuje nas i za neke naredne projekte - istakao je.
- Promovisaćemo ono što je nacionalno, prevazilazimo taj lokalni nivo, Zrenjanin je prvi grad u Vojvodini koji nosi ovu titulu, što je i velika obaveza za čitav ovaj region koji predstavljamo i sigurno da je, pored titule “Evropskog grada sporta 2021”, ovo priznanje najznačajnije za grad i određuje nas i za neke naredne projekte - istakao je.
Rekao je i da je, pored podizanja kapaciteta i integrisanja resursa u oblasti kulture, potrebno sagledati i na koji način povećati izdvajanja iz budžeta, koja sada iznose oko osam procenata i dodao da to, pre svega, zavisi od investicija i privrednog razvoja grada.
Darko Polić smatra da je Zrenjanin istorijski bio prestonica više puta u svojoj istoriji, te da se titula Prestonice kulture zapravo gradu vraća, ovog puta kroz platformu kulture koja treba da istakne ono što je Ministarstvo kulture Republike Srbije i želelo ovim projektima - to je da svaki grad ima svoju slavnu prošlost, ali uz pitanje kakav je naš odnos danas prema toj prošlosti, kako je baštinimo, na koji način živimo tu slavnu prošlost.
- Drugo pitanje jeste kakvu bismo hteli budućnost, koje postavljaju sami Zrenjaninci, na koji način su oni ta prestonica kulture i to na nacionalnom nivou. Sve to su velika pitanja, identitetska, možda i strateška za neku budućnost, a mi više nemamo ta pitanja, mi smo rekli da ta budućnost počinje sada, odnosno 21. marta 2025. godine - rekao je on.
- Drugo pitanje jeste kakvu bismo hteli budućnost, koje postavljaju sami Zrenjaninci, na koji način su oni ta prestonica kulture i to na nacionalnom nivou. Sve to su velika pitanja, identitetska, možda i strateška za neku budućnost, a mi više nemamo ta pitanja, mi smo rekli da ta budućnost počinje sada, odnosno 21. marta 2025. godine - rekao je on.
Osvrnuvši se na Begej koji protiče kroz naš grad, Polić je naveo da su upravo meandri koji prolaze kroz Zrenjanin u četiri svoja luka bili posebna inspiracija i odrednica aplikacione knjige koja je oko četiri programska stuba okupila ono što se činilo i jeste najvrednije – Banatsko izobilje, Arhitopia. Ambasada kulture i Lokus. Ukazao je i na veliki značaj, bogatstvo i živu tradiciju institucija kulture smeštenih u divne palate.
- Nijedna Prestonica kulture Srbije, pa ni Zrenjanin, nije prošla i bez infrastrukturnih projekata. To jeste možda sređivanje fasada i objekata, ali ne samo zbog tog cilja, već kako bi ti objekti i prostori postali nove scene kulturnog dešavanja za nove, osvežene projekte, predstavljene na novi način - rekao je on i izrazio veliku posvećenost i motivisanost svih koji su učestvovali u kreiranju aplikacione knjige, ali i Grada i gradonačelnika.
- Nijedna Prestonica kulture Srbije, pa ni Zrenjanin, nije prošla i bez infrastrukturnih projekata. To jeste možda sređivanje fasada i objekata, ali ne samo zbog tog cilja, već kako bi ti objekti i prostori postali nove scene kulturnog dešavanja za nove, osvežene projekte, predstavljene na novi način - rekao je on i izrazio veliku posvećenost i motivisanost svih koji su učestvovali u kreiranju aplikacione knjige, ali i Grada i gradonačelnika.
Kustoskinja Savremene galerije UK Ečka i koordinatorka programa Slavica Žarković prenela je svoje iskustvo, od kandidature grada do titule, i ukazala na značaj projekta za radnike kulture, kulturne i umetničke stvaraoce u Zrenjaninu. Slikovito je sabrala sve u četiri reči: odgovornost, povezivanje, promena i ponos.
- Odgovornost je reč koju je i Isidora Žebeljan istakla 2017. godine, prilikom dobijanja nagrade “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet. Iako ne možemo da se poredimo s tim našim velikanima, poput njih osećamo veliku odgovornost prema našem gradu i zajednici, jer smo svesni potencijala koje ovaj grad u oblasti kulture ima. U celom ovom dugotrajnom poslu - a tek nam predstoji ona najozbiljnija deonica - koji nam je pomogao da uvidimo šta je to što dobro radimo, a šta je to u čemu možda grešimo, odnosno šta je neophodno da transformišemo, iskristalisale su se još dve nove reči, a to su promena i povezivanje - rekla je ona i dodala da je u nekim segmentima ovog značajnog projekta planirano da se učine malo veći iskoraci u odnosu na dosadašnji način realizacije programa.
- Svi programi koncipirani su tako da ne budu kratkog daha, budući da su sa jedne strane participativni i pozivaju novu publiku i imaju potencijal da se razvijaju i traju i nakon prestoničke godine - ukazala je Žarkovićeva.
Pomoćnik direktora Kulturnog centra Zrenjanina i član Programskog tima Vladimir Đurić govorio je o pozicioniranju grada na kulturnoj mapi, benefitima za institucije kulture i najavio raspis konkursa za sufinansiranje programa koji će se realizovati u okviru programa “Prestonica kulture Srbije“ za 2025. godinu.
Rekao je da su ideje vodilje svih koji su pripremali projekat bile unapređenje kulturnog života u gradu, bolje pozicioniranje Zrenjanina na kulturnoj mapi Srbije, ali i bolja iskorišćenost postojećih kapaciteta u kojima se odvijaju sadržaji. Kazao je da su se sve institucije kulture u gradu po prvi put udružile na zajedničkoj realizaciji ovako značajnog projekta, a da je cilj da benefiti budu prepoznatljivi i nakon titularne godine.
Đurić je za 17. decembar najavio raspisivanje konkursa za raspodelu sredstava za sufinansiranje programa od javnog interesa koji se realizuje u okviru programa Zrenjanin Prestonica kulture Srbije za 2025. godinu.
- Na tom konkursu moći će da učestvuju udruženja, organizacije i svi ostali koji u opisu svojih delatnosti sadrže kulturu. Ne samo iz našeg grada već i šire, uključujući i naše prijatelje s kojima već ostvarujemo saradnju, iz Mađarske, Rumunije, drugih zemalja regiona, a uslov je da se programi odvijaju u našem gradu, u sklopu projekta “Zrenjanin prestonica kulture 2025” - istakao je on.
- Na tom konkursu moći će da učestvuju udruženja, organizacije i svi ostali koji u opisu svojih delatnosti sadrže kulturu. Ne samo iz našeg grada već i šire, uključujući i naše prijatelje s kojima već ostvarujemo saradnju, iz Mađarske, Rumunije, drugih zemalja regiona, a uslov je da se programi odvijaju u našem gradu, u sklopu projekta “Zrenjanin prestonica kulture 2025” - istakao je on.
S ciljem bolje medijske vidljivosti projekta, aktiviran je zvaničan sajt projekta meandrikulture.rs, kao i profili na instagramu i fejsbuku.
