Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаЗрењанин у сусрет Престоници културе Србије 2025. године и јавни позив за укључивање у званични програм пројекта
Према одлуци Министарства културе Републике Србије из марта ове године, град Зрењанин понео је титулу Престоница културе Србије 2025. Ту титулу званично ће преузети 21. марта 2025. године, када ће се на Тргу слободе одржати свечана церемонија отварања и почетак реализације предвиђених програмских активности.
Победничким слоганом пројекта ”Меандри града. Токови културе.” креирана је нова визија града са новим просторима и окружењима, личностима, стваралаштвом и културном делатности, стварајући нови културни идентитет града. Припреме за реализацију програма одвијају се предвиђеном динамиком, о чему су данас, на првој конференцији за новинаре, говорили градоначелник Зрењанина Симо Салапура, руководилац пројекта Дарко Полић и координатори програма Славица Жарковић и Владимир Ђурић.
Градоначелник Салапура рекао је да ће Зрењанин наредне године имати истакнуто место на културној мапи Србије
- Промовисаћемо оно што је национално, превазилазимо тај локални ниво, Зрењанин је први град у Војводини који носи ову титулу, што је и велика обавеза за читав овај регион који представљамо и сигурно да је, поред титуле “Европског града спорта 2021”, ово признање најзначајније за град и одређује нас и за неке наредне пројекте - истакао је.
- Промовисаћемо оно што је национално, превазилазимо тај локални ниво, Зрењанин је први град у Војводини који носи ову титулу, што је и велика обавеза за читав овај регион који представљамо и сигурно да је, поред титуле “Европског града спорта 2021”, ово признање најзначајније за град и одређује нас и за неке наредне пројекте - истакао је.
Рекао је и да је, поред подизања капацитета и интегрисања ресурса у области културе, потребно сагледати и на који начин повећати издвајања из буџета, која сада износе око осам процената и додао да то, пре свега, зависи од инвестиција и привредног развоја града.
Дарко Полић сматра да је Зрењанин историјски био престоница више пута у својој историји, те да се титула Престонице културе заправо граду враћа, овог пута кроз платформу културе која треба да истакне оно што је Министарство културе Републике Србије и желело овим пројектима - то је да сваки град има своју славну прошлост, али уз питање какав је наш однос данас према тој прошлости, како је баштинимо, на који начин живимо ту славну прошлост.
- Друго питање јесте какву бисмо хтели будућност, које постављају сами Зрењанинци, на који начин су они та престоница културе и то на националном нивоу. Све то су велика питања, идентитетска, можда и стратешка за неку будућност, а ми више немамо та питања, ми смо рекли да та будућност почиње сада, односно 21. марта 2025. године - рекао је он.
- Друго питање јесте какву бисмо хтели будућност, које постављају сами Зрењанинци, на који начин су они та престоница културе и то на националном нивоу. Све то су велика питања, идентитетска, можда и стратешка за неку будућност, а ми више немамо та питања, ми смо рекли да та будућност почиње сада, односно 21. марта 2025. године - рекао је он.
Осврнувши се на Бегеј који протиче кроз наш град, Полић је навео да су управо меандри који пролазе кроз Зрењанин у четири своја лука били посебна инспирација и одредница апликационе књиге која је око четири програмска стуба окупила оно што се чинило и јесте највредније – Банатско изобиље, Архитопиа. Амбасада културе и Локус. Указао је и на велики значај, богатство и живу традицију институција културе смештених у дивне палате.
- Ниједна Престоница културе Србије, па ни Зрењанин, није прошла и без инфраструктурних пројеката. Tо јесте можда сређивање фасада и објеката, али не само због тог циља, већ како би ти објекти и простори постали нове сцене културног дешавања за нове, освежене пројекте, представљене на нови начин - рекао је он и изразио велику посвећеност и мотивисаност свих који су учествовали у креирању апликационе књиге, али и Града и градоначелника.
- Ниједна Престоница културе Србије, па ни Зрењанин, није прошла и без инфраструктурних пројеката. Tо јесте можда сређивање фасада и објеката, али не само због тог циља, већ како би ти објекти и простори постали нове сцене културног дешавања за нове, освежене пројекте, представљене на нови начин - рекао је он и изразио велику посвећеност и мотивисаност свих који су учествовали у креирању апликационе књиге, али и Града и градоначелника.
Кустоскиња Савремене галерије УК Ечка и координаторка програма Славица Жарковић пренела је своје искуство, од кандидатуре града до титуле, и указала на значај пројекта за раднике културе, културне и уметничке ствараоце у Зрењанину. Сликовито је сабрала све у четири речи: одговорност, повезивање, промена и понос.
- Одговорност је реч коју је и Исидора Жебељан истакла 2017. године, приликом добијања награде “Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет. Иако не можемо да се поредимо с тим нашим великанима, попут њих осећамо велику одговорност према нашем граду и заједници, јер смо свесни потенцијала које овај град у области културе има. У целом овом дуготрајном послу - а тек нам предстоји она најозбиљнија деоница - који нам је помогао да увидимо шта је то што добро радимо, а шта је то у чему можда грешимо, односно шта је неопходно да трансформишемо, искристалисале су се још две нове речи, а то су промена и повезивање - рекла је она и додала да је у неким сегментима овог значајног пројекта планирано да се учине мало већи искораци у односу на досадашњи начин реализације програма.
- Сви програми конципирани су тако да не буду кратког даха, будући да су са једне стране партиципативни и позивају нову публику и имају потенцијал да се развијају и трају и након престоничке године - указала је Жарковићева.
Помоћник директора Културног центра Зрењанина и члан Програмског тима Владимир Ђурић говорио је о позиционирању града на културној мапи, бенефитима за институције културе и најавио распис конкурса за суфинансирање програма који ће се реализовати у оквиру програма “Престоница културе Србије“ за 2025. годину.
Рекао је да су идеје водиље свих који су припремали пројекат биле унапређење културног живота у граду, боље позиционирање Зрењанина на културној мапи Србије, али и боља искоришћеност постојећих капацитета у којима се одвијају садржаји. Казао је да су се све институције културе у граду по први пут удружиле на заједничкој реализацији овако значајног пројекта, а да је циљ да бенефити буду препознатљиви и након титуларне године.
Ђурић је за 17. децембар најавио расписивање конкурса за расподелу средстава за суфинансирање програма од јавног интереса који се реализује у оквиру програма Зрењанин Престоница културе Србије за 2025. годину.
- На том конкурсу моћи ће да учествују удружења, организације и сви остали који у опису својих делатности садрже културу. Не само из нашег града већ и шире, укључујући и наше пријатеље с којима већ остварујемо сарадњу, из Мађарске, Румуније, других земаља региона, а услов је да се програми одвијају у нашем граду, у склопу пројекта “Зрењанин престоница културе 2025” - истакао је он.
- На том конкурсу моћи ће да учествују удружења, организације и сви остали који у опису својих делатности садрже културу. Не само из нашег града већ и шире, укључујући и наше пријатеље с којима већ остварујемо сарадњу, из Мађарске, Румуније, других земаља региона, а услов је да се програми одвијају у нашем граду, у склопу пројекта “Зрењанин престоница културе 2025” - истакао је он.
С циљем боље медијске видљивости пројекта, активиран је званичан сајт пројекта meandrikulture.rs, као и профили на инстаграму и фејсбуку.
