Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaOdržana premijera filma “Olimpijac sa Begeja”: emotivno sportsko i životno svedočanstvo o veslaču veka u Srbiji, našem sugrađaninu Miloradu Stanulovu
U velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina sinoć je premijerno prikazan dokumentarni film “Olimpijac sa Begeja”, autora Stojanke Lekić, emotivno sportsko, a može se slobodno reći i životno svedočanstvo, o istaknutom sportisti, veslaču veka u Srbiji, osvajaču dve olimpijske i jedne svetske medalje, našem sugrađaninu Miloradu Stanulovu.
Zaista je ovo veče bilo ispunjeno emocijama, na licima mnogih prisutnih mogle su se zapaziti i suze, preovladavali su, ipak, osmesi i radost zbog jednog ovakvog događaja i ostvarenja, da bi, nakon projekcije, brojna publika dugim i gromkim aplauzom pozdravila samog aktera filma i autore ovog vrednog dela.
Premijeri filma prisustvovali su, uz Stanulova i članove njegove porodice, autori filma, kao i gosti iz Olimpijskog saveza Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, sportskih foruma, organizacija i ustanova iz pokrajine i Republike Srbije, predstavnici lokalne samouprave, veslačkog i sportskog života grada, nekadašnji i sadašnji članovi Veslačkog kluba “Begej 1883”, prijatelji i poštovaoci Milorada Stanulova, naši sugrađani.
Obraćajući se prisutnima u ime Grada Zrenjanina i u svoje lično ime, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura rekao je da datum premijere filma nije slučajan i podsetio da je Milorad Stanulov, upravo na današnji dan pre 43 godine, 5. novembra 1978. godine, osvojio bronzanu medalju na svetskom prvenstvu u Novom Zelandu. Istakao je da je to bila jedna u nizu medalja uz koje su odrastale generacije Zrenjaninaca i koje su proslavljale naše sportiste, a o njima su slušali i znali i oni koji nisu bili bliski sportu.
- S Miletovim medaljama, medaljama ostalih zrenjaninskih sportista, mi se danas možemo svuda ponositi i zato smo i prepoznati u Briselu kao “Evropski grad sporta”. I ne samo zbog medalja, rezultata i razvoja sportske infrastrukture, već i zbog negovanja kulture sećanja na one sportiste i njihove rezultate koji treba da budu vodilja za sve nas, ne samo u sportu, već i u drugim sferama života. Zrenjanin je bio i treba da bude opet grad pobednika, kako u sportu, tako i kad su u pitanju investicije i privredni dometi - kazao je gradonačelnik.
- S Miletovim medaljama, medaljama ostalih zrenjaninskih sportista, mi se danas možemo svuda ponositi i zato smo i prepoznati u Briselu kao “Evropski grad sporta”. I ne samo zbog medalja, rezultata i razvoja sportske infrastrukture, već i zbog negovanja kulture sećanja na one sportiste i njihove rezultate koji treba da budu vodilja za sve nas, ne samo u sportu, već i u drugim sferama života. Zrenjanin je bio i treba da bude opet grad pobednika, kako u sportu, tako i kad su u pitanju investicije i privredni dometi - kazao je gradonačelnik.
Gradonačelnik se zahvalio svima koji su doprineli realizaciji filma, a Stanulovu je poželeo dobro zdravlje, dug život i druženje u našem Zrenjaninu. Ovom prilikom uručio mu je i prigodan poklon, umetničku sliku, simboličnog motiva - morskih talasa, a poklon je zrenjaninskom olimpijcu, u ime Olimpijskog komiteta Srbije, uručio i generalni sekretar te institucije i član Izvršnog odbora Evropskih olimpijskih komiteta, Đorđe Višacki.
Publici se obratila i autorka filma Stojanka Lekić, izrazivši zadovoljstvo što je imala priliku da radi na jednom ovakvom filmu, o velikom i uspešnom sportisti i svom dugogodišnjem prijatelju.
- On je napravio sportski rezulat koji u našoj zemlji niko nije ponovio četrdeset godina, u tom smislu je bilo zanimljivo realizovati projekat, ali i predstaviti Stanulova kao marljivog i skromnog sugrađanina, lokal-patriotu koji je ostao u Zrenjaninu uprkos mogućnostima da se bavi sportom i radom u drugim sredinama - navela je Lekićeva neke od razloga za realizaciju filma “Olimpijac sa Begeja”, nakon što je imala priliku da uradi još jedan film na temu sporta - “Žensko lice sporta u Zrenjaninu”.
- On je napravio sportski rezulat koji u našoj zemlji niko nije ponovio četrdeset godina, u tom smislu je bilo zanimljivo realizovati projekat, ali i predstaviti Stanulova kao marljivog i skromnog sugrađanina, lokal-patriotu koji je ostao u Zrenjaninu uprkos mogućnostima da se bavi sportom i radom u drugim sredinama - navela je Lekićeva neke od razloga za realizaciju filma “Olimpijac sa Begeja”, nakon što je imala priliku da uradi još jedan film na temu sporta - “Žensko lice sporta u Zrenjaninu”.
Simboliku trenutka upotpunio je i skif nazvan “Zlata”, koji je donet na scenu Kulturnog centra, a u kom se Stanulov pripremao i trenirao 1978. godine pred prve značajnije međunarodne nastupe i ostvarene rezultate. Nakon samo pet treninga u ovom čamcu, on je osvojio prvo mesto na prestižnoj regati na Bledskom jezeru, a potom iste godine i medalju na svetskom prvenstvu. Čamac je nedavno restauriran i kako se sinoć moglo čuti, trebalo bi da zauzme istaknuto mesto u nekoj budućoj, proširenoj postavci sportskog odeljenja Narodnog muzeja u Zrenjaninu.
U sat vremena filma sabrano je sve ono što karakteriše sportsku karijeru Milorada Stanulova, njegov zdrav sportski i životni duh, ali i daje izuzetnu poruku kako je moguće iz jedne male sredine, zahvaljujući radu, upornosti, odricanju i mentalnoj snazi, vinuti se do svetskih visina. Autentični snimci i fotografije trka sa Novog Zelanda, iz Moskve i Los Anđelesa, svetskog prvenstva, olimpijskih igara i čuvenih međunarodnih regata na kojima je pobeđivao ili osvajao medalje, daju filmu istorijsku sportsku vrednost, a “živa” reč Stanulova, njegovih trenera, sportskih kolega i prijatelja, svedoče o jednom sportskom vremenu na ovim prostorima i njihovim akterima. Vredni su i kadrovi nekadašnjeg Zrenjanina, fotografije i snimci delova grada, reke Begej i veslača na njemu, kadrovi sa svečanog otvaranja Doma mladosti, takođe iz 1978. godine, koji upotpunjuju priču o lokal-patriotizmu Stanulova i njegovom životu u našem gradu.
Zahvaljujući tome što se i u životu vodio istim principima kao i u sportu - marljivošću, pedatnošću, sistematičnošću i istrajnošću, Stanulov poseduje i izuzetnu arhivu o svojim sportskim nastupima, što filmu takođe daje dodatnu dokumentarnu vrednost. Tako se, osim brojnih tekstova u domaćoj sportskoj štampi, može videti i saznati da se o njemu i njegovim medaljama pisalo i u inostranstvu, da je, i po završetku karijere, izazivao pažnju sportske javnosti, a posebno imponuje podatak naveden na početku filma: od bronzane medalje Stanulova i Pančića na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, srpsko veslanje na novu svetsku medalju čeka već punih 37 godina. Takođe, iznet je i podatak da je srebrna medalja Stanulova i Pančića u Moskvi, 1980. godine, najviši domet veslača iz naše zemlje u istoriji tog sporta. Milorad Stanulov dakle, uz bronzanu medalju na svetskom prvenstvu i uz dve olimpijske, s punim pravom nosi epitet “veslača veka” u Srbiji, kojim ga je proglasio list “Ekspres Politika” u anketi 1997. godine.
Stanulov ostaje, uz boksera Zvonimira Vujina, jedini osvajač dve olimpijske medalje koji je u Zrenjaninu rođen i tokom cele karijere nije napuštao matični klub. Obojica su ostali i nakon sportske karijere verni svom gradu, u njemu se zaposlili i zasnovali porodicu, pomagali razvoj sporta i prenosili bogato iskustvo sportistima koji su tek stasavali.
Kako je istakao u uvodnoj reči i moderator sinoćnjeg programa, novinar Bogoljub Grujić, ovaj film vredno je sportsko i biografsko svedočanstvo, ali bi mogao da bude i svojevrsni bukvar za sve mlade koji tek počinju da se bave sportom i koji treba da znaju kakvu sportsku i ljudsku ličnost i veličinu imaju kao svog sugrađanina. U tom smislu, i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura najavio je da će projekcije filma “Olimpijac sa Begeja” biti organizovane i u školama i sportskim klubovima, kao svojevrstan edukativni školski čas.
Film “Olimpijac sa Begeja”, rađen u produkciji Udruženja “Pečat”, potpisuju Stojanka Lekić, kao autor scenarija i korežiser, Đula Feldeši (režija i montaža), Dušan Udicki (režija, kamera i montaža), lektor je bila Dragana Sabovljev, a narator u filmu Milan Kočalović.
Milorad Stanulov rođen je 1953. godine u Zrenjaninu. Sportsku karijeru počeo je u Veslačko-kajakaškom klubu “Begej 1883” 1970. godine i kao aktivan takmičar u njemu proveo punih 18 godina. Državni prvak bio je 12 puta, balkanski pet puta, šampion Mediteranskih igara u Splitu, 1979. godine, uz već pomenute najveće uspehe - bronzanu medalju u skifu na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu 1978. godine, srebrnu u dubl-skulu sa Zoranom Pančićem, članom VK “Danubius” Novi Sad, na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine i bronzanu, takođe s Pančićem, u Los Anđelesu 1984. godine.
