Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОдржана премијера филма “Олимпијац са Бегеја”: емотивно спортско и животно сведочанство о веслачу века у Србији, нашем суграђанину Милораду Станулову
У великој сали Културног центра Зрењанина синоћ је премијерно приказан документарни филм “Олимпијац са Бегеја”, аутора Стојанке Лекић, емотивно спортско, а може се слободно рећи и животно сведочанство, о истакнутом спортисти, веслачу века у Србији, освајачу две олимпијске и једне светске медаље, нашем суграђанину Милораду Станулову.
Заиста је ово вече било испуњено емоцијама, на лицима многих присутних могле су се запазити и сузе, преовладавали су, ипак, осмеси и радост због једног оваквог догађаја и остварења, да би, након пројекције, бројна публика дугим и громким аплаузом поздравила самог актера филма и ауторе овог вредног дела.
Премијери филма присуствовали су, уз Станулова и чланове његове породице, аутори филма, као и гости из Олимпијског савеза Србије, Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, спортских форума, организација и установа из покрајине и Републике Србије, представници локалне самоуправе, веслачког и спортског живота града, некадашњи и садашњи чланови Веслачког клуба “Бегеј 1883”, пријатељи и поштоваоци Милорада Станулова, наши суграђани.
Обраћајући се присутнима у име Града Зрењанина и у своје лично име, градоначелник Зрењанина Симо Салапура рекао је да датум премијере филма није случајан и подсетио да је Милорад Станулов, управо на данашњи дан пре 43 године, 5. новембра 1978. године, освојио бронзану медаљу на светском првенству у Новом Зеланду. Истакао је да је то била једна у низу медаља уз које су одрастале генерације Зрењанинаца и које су прослављале наше спортисте, а о њима су слушали и знали и они који нису били блиски спорту.
- С Милетовим медаљама, медаљама осталих зрењанинских спортиста, ми се данас можемо свуда поносити и зато смо и препознати у Бриселу као “Европски град спорта”. И не само због медаља, резултата и развоја спортске инфраструктуре, већ и због неговања културе сећања на оне спортисте и њихове резултате који треба да буду водиља за све нас, не само у спорту, већ и у другим сферама живота. Зрењанин је био и треба да буде опет град победника, како у спорту, тако и кад су у питању инвестиције и привредни домети - казао је градоначелник.
- С Милетовим медаљама, медаљама осталих зрењанинских спортиста, ми се данас можемо свуда поносити и зато смо и препознати у Бриселу као “Европски град спорта”. И не само због медаља, резултата и развоја спортске инфраструктуре, већ и због неговања културе сећања на оне спортисте и њихове резултате који треба да буду водиља за све нас, не само у спорту, већ и у другим сферама живота. Зрењанин је био и треба да буде опет град победника, како у спорту, тако и кад су у питању инвестиције и привредни домети - казао је градоначелник.
Градоначелник се захвалио свима који су допринели реализацији филма, а Станулову је пожелео добро здравље, дуг живот и дружење у нашем Зрењанину. Овом приликом уручио му је и пригодан поклон, уметничку слику, симболичног мотива - морских таласа, а поклон је зрењанинском олимпијцу, у име Олимпијског комитета Србије, уручио и генерални секретар те институције и члан Извршног одбора Европских олимпијских комитета, Ђорђе Вишацки.
Публици се обратила и ауторка филма Стојанка Лекић, изразивши задовољство што је имала прилику да ради на једном оваквом филму, о великом и успешном спортисти и свом дугогодишњем пријатељу.
- Он је направио спортски резулат који у нашој земљи нико није поновио четрдесет година, у том смислу је било занимљиво реализовати пројекат, али и представити Станулова као марљивог и скромног суграђанина, локал-патриоту који је остао у Зрењанину упркос могућностима да се бави спортом и радом у другим срединама - навела је Лекићева неке од разлога за реализацију филма “Олимпијац са Бегеја”, након што је имала прилику да уради још један филм на тему спорта - “Женско лице спорта у Зрењанину”.
- Он је направио спортски резулат који у нашој земљи нико није поновио четрдесет година, у том смислу је било занимљиво реализовати пројекат, али и представити Станулова као марљивог и скромног суграђанина, локал-патриоту који је остао у Зрењанину упркос могућностима да се бави спортом и радом у другим срединама - навела је Лекићева неке од разлога за реализацију филма “Олимпијац са Бегеја”, након што је имала прилику да уради још један филм на тему спорта - “Женско лице спорта у Зрењанину”.
Симболику тренутка употпунио је и скиф назван “Злата”, који је донет на сцену Културног центра, а у ком се Станулов припремао и тренирао 1978. године пред прве значајније међународне наступе и остварене резултате. Након само пет тренинга у овом чамцу, он је освојио прво место на престижној регати на Бледском језеру, а потом исте године и медаљу на светском првенству. Чамац је недавно рестауриран и како се синоћ могло чути, требало би да заузме истакнуто место у некој будућој, проширеној поставци спортског одељења Народног музеја у Зрењанину.
У сат времена филма сабрано је све оно што карактерише спортску каријеру Милорада Станулова, његов здрав спортски и животни дух, али и даје изузетну поруку како је могуће из једне мале средине, захваљујући раду, упорности, одрицању и менталној снази, винути се до светских висина. Аутентични снимци и фотографије трка са Новог Зеланда, из Москве и Лос Анђелеса, светског првенства, олимпијских игара и чувених међународних регата на којима је побеђивао или освајао медаље, дају филму историјску спортску вредност, а “жива” реч Станулова, његових тренера, спортских колега и пријатеља, сведоче о једном спортском времену на овим просторима и њиховим актерима. Вредни су и кадрови некадашњег Зрењанина, фотографије и снимци делова града, реке Бегеј и веслача на њему, кадрови са свечаног отварања Дома младости, такође из 1978. године, који употпуњују причу о локал-патриотизму Станулова и његовом животу у нашем граду.
Захваљујући томе што се и у животу водио истим принципима као и у спорту - марљивошћу, педатношћу, систематичношћу и истрајношћу, Станулов поседује и изузетну архиву о својим спортским наступима, што филму такође даје додатну документарну вредност. Тако се, осим бројних текстова у домаћој спортској штампи, може видети и сазнати да се о њему и његовим медаљама писало и у иностранству, да је, и по завршетку каријере, изазивао пажњу спортске јавности, а посебно импонује податак наведен на почетку филма: од бронзане медаље Станулова и Панчића на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, српско веслање на нову светску медаљу чека већ пуних 37 година. Такође, изнет је и податак да је сребрна медаља Станулова и Панчића у Москви, 1980. године, највиши домет веслача из наше земље у историји тог спорта. Милорад Станулов дакле, уз бронзану медаљу на светском првенству и уз две олимпијске, с пуним правом носи епитет “веслача века” у Србији, којим га је прогласио лист “Експрес Политика” у анкети 1997. године.
Станулов остаје, уз боксера Звонимира Вујина, једини освајач две олимпијске медаље који је у Зрењанину рођен и током целе каријере није напуштао матични клуб. Обојица су остали и након спортске каријере верни свом граду, у њему се запослили и засновали породицу, помагали развој спорта и преносили богато искуство спортистима који су тек стасавали.
Како је истакао у уводној речи и модератор синоћњег програма, новинар Богољуб Грујић, овај филм вредно је спортско и биографско сведочанство, али би могао да буде и својеврсни буквар за све младе који тек почињу да се баве спортом и који треба да знају какву спортску и људску личност и величину имају као свог суграђанина. У том смислу, и градоначелник Зрењанина Симо Салапура најавио је да ће пројекције филма “Олимпијац са Бегеја” бити организоване и у школама и спортским клубовима, као својеврстан едукативни школски час.
Филм “Олимпијац са Бегеја”, рађен у продукцији Удружења “Печат”, потписују Стојанка Лекић, као аутор сценарија и корежисер, Ђула Фелдеши (режија и монтажа), Душан Удицки (режија, камера и монтажа), лектор је била Драгана Сабовљев, а наратор у филму Милан Кочаловић.
Милорад Станулов рођен је 1953. године у Зрењанину. Спортску каријеру почео је у Веслачко-кајакашком клубу “Бегеј 1883” 1970. године и као активан такмичар у њему провео пуних 18 година. Државни првак био је 12 пута, балкански пет пута, шампион Медитеранских игара у Сплиту, 1979. године, уз већ поменуте највеће успехе - бронзану медаљу у скифу на Светском првенству на Новом Зеланду 1978. године, сребрну у дубл-скулу са Зораном Панчићем, чланом ВК “Данубиус” Нови Сад, на Олимпијским играма у Москви 1980. године и бронзану, такође с Панчићем, у Лос Анђелесу 1984. године.
