Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaZrenjaninski model borbe protiv nasilja u porodici primer dobre prakse
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja se širom sveta obeležava od 25. novembra do 10. decembra, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić je razgovarao danas u svom kabinetu sa koordinatorkom Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja Radoslavom Aralicom, čiji je rad usmeren na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i pružanje pomoći žrtvama.
Sastanku su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, član Gradskog veća za obrazovanje Slaviša Vlačić i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Olivera Lisica.
Govoreći o tome na koji način se mogu unaprediti mehanizmi za zaštitu od porodičnog nasilja, usluge SOS telefona i Svetovališta za žrtve, gradonačelnik je napomenuo da je veoma važna saradnja institucija i organizacija civilnog društva koje se bave ovim problemom. On je dodao da kada je u pitanju rad nadležnih institucija, Zrenjanin predstavlja model drugim gradovima:
- Radi se o tome da, "zrenjaninski model" borbe protiv nasilja u porodici, podrazumeva saradnju nadležnih: tužilaštva, Policijske uprave, Centra za socijalni rad i Prekršajnog suda i prema "zrenjaninskom modelu" borbe protiv porodičnog nasilja, dovoljno je da se žrtva obrati jednoj, bilo kojoj od navedenih institucija i samim tim se u rad na slučaju uključuju i sve ostale institucije iz mreže. Taj model podrazumeva stalnu saradnju predstavnika navedenih organa u rešavanju svakog slučaja porodičnog nasilja – objasnio je gradonačelnik.
- Radi se o tome da, "zrenjaninski model" borbe protiv nasilja u porodici, podrazumeva saradnju nadležnih: tužilaštva, Policijske uprave, Centra za socijalni rad i Prekršajnog suda i prema "zrenjaninskom modelu" borbe protiv porodičnog nasilja, dovoljno je da se žrtva obrati jednoj, bilo kojoj od navedenih institucija i samim tim se u rad na slučaju uključuju i sve ostale institucije iz mreže. Taj model podrazumeva stalnu saradnju predstavnika navedenih organa u rešavanju svakog slučaja porodičnog nasilja – objasnio je gradonačelnik.
Po njegovim rečima, cilj ovakve saradnje i razmatranje svih slučajeva je da se zajedničkim delovanjem unapredi postupak otkrivanja i prepoznavanja porodičnog nasilja i pružanje odgovarajućih mera pomoći.
- Naša je želja takođe i da pomognemo i unapredimo rad SOS telefona, kako bi se pružila što efikasnija i adektvatnija pomoć žrtvama – napomenuo je Janjić.
- Naša je želja takođe i da pomognemo i unapredimo rad SOS telefona, kako bi se pružila što efikasnija i adektvatnija pomoć žrtvama – napomenuo je Janjić.
SOS telefon je aktiviran pri Zrenjaninskom edukativnom centru, kao podrška ženama koje su izložene nasilju, a čije konsultantkinje korisnicama pružaju emotivnu podršku, upoznaju ih sa pravima koja se odnose na zdravstvenu, socijalnu i pravnu zaštitu, kao i sa procedurama koje preduzimaju institucije i organizacije koje se bave prevencijom i zaštitom od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Aralica je rekla da je ove godine evidentirano oko 74 slučaja žena koje su pozivale SOS telefon, a broj poziva je bio oko 150. Ona je objasnila da konsultantkinje telefona savetuju ženama da u situaciji akutnog nasilja, pre svega pozovu policiju:
- Ukoliko je žrtvama potrebna psihološka podrška, saveti ili informacije šta treba da preduzmu i koga u vezi sa tim da konsultuju, mogu da pozovu SOS telefon. Multisektorska saradnja u Zrenjaninu je zaista dobra i to je model o kome se priča. Mi imamo Sporazum koji je potpisan u junu prošle godine, gde su se sve institucije i organizacije obavezale da će sarađivati u slučajevima nasilja u porodici.
- Ukoliko je žrtvama potrebna psihološka podrška, saveti ili informacije šta treba da preduzmu i koga u vezi sa tim da konsultuju, mogu da pozovu SOS telefon. Multisektorska saradnja u Zrenjaninu je zaista dobra i to je model o kome se priča. Mi imamo Sporazum koji je potpisan u junu prošle godine, gde su se sve institucije i organizacije obavezale da će sarađivati u slučajevima nasilja u porodici.
Aralica je dodala da ZEC tokom kampanje organizuje okrugle stolove u saradnji sa Centrom za socijalni rad i Policijskom upravom, u Melencima, Elemiru i Perlezu, gde će se razgovarati upravo o rodno zasnovanom nasilju.
25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. god. Godine 1999. Ujedinjene nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta. Ona obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava: 25. novembar Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembar Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i 10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava.
