Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaDan sećanja na žrtve NATO bombardovanja
Srbija se danas odavanjem pošte, polaganjem venaca i komemorativnim skupovima, seća žrtava NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine. Bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije započelo je 24. marta i trajalo je 78 dana, sve do 9. juna, kada je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu.
Vojni savez NATO, sa udruženih 19 država članica i pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 24. marta 1999. godine u 20 časova počeo je vazdušne napade na vojne ciljeve u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U neprekidnim vazdušnim napadima teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri... Srušena su sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu, bombardovani su centri Beograda, Niša, Prištine, Kragujevca, Užica, Čačka... Velike civilne žrtve zabeležene su tokom bezobzirnih napada na Aleksinac, Niš, Ćupriju, Kuršumliju, Prizren, pogođena je i kineska ambasada u Beogradu, gde je takođe bilo žrtava.
Tokom agresije na našu zemlju ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Povodom Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja održana je komemoracija u kasarni "Narodni heroj Toza Marković" u Zrenjaninu. O događajima koji su prethodili agresiji i o samom toku agresije, kao i o herojskom otporu vojske i naroda u tom periodu govorio je komandant kasarne pukovnik Živica Ognjanov. On je rekao da je agresija pokrenuta s ciljem da uništi vojsku i pokori narod, i da je namera bila da to učini u roku od 3 do 5 dana.
- U svojim procenama su loše sagledali moralnu čvrstinu i odlučnost Vojske Jugoslavije i naroda u celini. Glavni teret su ponele snage ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, koje su agresoru nanele za njega neočekivane gubitke. Takvih primera imali smo i u našem najbližem okruženju - podsetio je Ognjanov.
- U svojim procenama su loše sagledali moralnu čvrstinu i odlučnost Vojske Jugoslavije i naroda u celini. Glavni teret su ponele snage ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, koje su agresoru nanele za njega neočekivane gubitke. Takvih primera imali smo i u našem najbližem okruženju - podsetio je Ognjanov.
Gradonačelnik Čedomir Janjić istakao je da se danas sećamo žrtava NATO bombardovanja naše zemlje i odajemo im dužnu počast. On je rekao da posledice te agresije još nisu sanirane, da materijalna šteta naneta Srbiji nikada nije u potpunosti nadoknađena, a da su ljudski životi nenadoknadivi.
- Hrišćanski je opraštati, ali te događaje ne možemo i ne smemo zaboraviti. U obavezi je svih nas da se sećamo naših poginulih sugrađana ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, a pre svega, da pomažemo koliko možemo njihovim porodicama.
- Hrišćanski je opraštati, ali te događaje ne možemo i ne smemo zaboraviti. U obavezi je svih nas da se sećamo naših poginulih sugrađana ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, a pre svega, da pomažemo koliko možemo njihovim porodicama.
Gradonačelnik je kazao i da je danas, u uslovima izmenjenih političkih okolnosti u Evropi i svetu, naša zemlja usmerena ka saradnji s međunarodnom zajednicom, a da doprinos tim pozitivnim procesima daje i Grad Zrenjanin.
- To činimo kroz investicije, otvaranje novih radnih mesta, kroz uređenje gradskih prostora, razvoj poljoprivrede. Drago nam je i što se naša vojska vratila u ovu kasarnu, što je i jedan od najvećih uspeha lokalne administracije na čijem sam čelu, jer grad u Srbiji bez vojske nije pravi grad. S njihovim pripadnicima želimo da se što češće susrećemo u mirnodopskim uslovima - poručio je Janjić.
- To činimo kroz investicije, otvaranje novih radnih mesta, kroz uređenje gradskih prostora, razvoj poljoprivrede. Drago nam je i što se naša vojska vratila u ovu kasarnu, što je i jedan od najvećih uspeha lokalne administracije na čijem sam čelu, jer grad u Srbiji bez vojske nije pravi grad. S njihovim pripadnicima želimo da se što češće susrećemo u mirnodopskim uslovima - poručio je Janjić.
Nakon skupa u kasarni položeni su venci na spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljcima poginulim u ratnim sukobima 1991-1999. godine. Vence su, u ime Grada Zrenjanina, položili gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, načelnica Gradske uprave Jasmina Malinić i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Olivera Lisica kao i predstavnici Vojske Srbije - Garnizona Zrenjanin, Srednjobanatskog upravnog okruga, udruženja ratnih vojnih invalida i vojnih penzionera i članovi porodica poginulih boraca.
