Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaDeseta ''Banatska priča'' okupila najviše učesnika do sada
Etno festival "Banatska priča" danas je doživeo svoje jubilarno, deseto izdanje, okupivši na platou i parkingu kod doma mesnih zajednica na Bagljašu najveći broj učesnika do sada.
Kišno prepodne u Zrenjaninu uslovilo je da deo programa bude prezentovan publici u zatvorenom prostoru, ali kada se oko podneva razvedrilo, manifestacija je zvanično otvorena i program nastavljen na centralnoj festivalskoj bini.
Festival je i ovoga puta realizovala Asocijacija za razvoj "Bagljaš" i mesna zajednica "Veljko Vlahović", uz veliku pomoć i podršku generalnog sponzora, kompanije "Gomeks", Grada Zrenjanina i saveta MZ "Veljko Vlahović" i MZ "Sonja Marinković".
Otvarajući "Banatsku priču", predsednik Skupštine grada Zrenjanina Oliver Mitrović rekao je da je Zrenjanin grad kulture, tradicije i običaja i da je želja organizatora ovog festivala da te vrednosti nastave da neguju.
- Lokalna samouprava, na čelu sa gradonačelnikom, ima sluha i interesovanja da podržava upravo ovakve manifestacije. "Banatska priča" postala je zato i tradicionalna i živi, evo, već punih deset godina, pružajući priliku svim učesnicima manifestacije, svim udruženjima, ansamblima, horovima, orkestrima, da predstave svoje stvaralaštvo na najbolji mogući način – poručio je Mitrović.
Marija Janković, sekretarka MZ "Veljko Vlahović", kazala je da je ovogodišnji festival posećen više nego svi prethodni i da u najboljem svetlu predstavlja ono što je zamišljeno pre jedne decenije – da poveže izlagače, izvođače, umetnike, sve ono što čini i prezentuje banatsku tradiciju.
- Zbog toga smo dobrodošli i u drugim sredinama, gde nas cene i poštuju. "Banatska priča" je, ustvari, priča o svima nama i zato moramo da se potrudimo da je negujemo i prenosimo na mlađe generacije – istakla je Jankovićeva.
Publici su se obratili i finansijski direktor kompanije "Gomeks" Dragan Ranisavljev i predsednica Asocijacije za razvoj "Bagljaš" Angelina Šujica, da bi nakon toga započeo program na centralnoj bini koji je okupio više od 20 kulturno-umetničkih društava, folklornih grupa, horova i pevačkih grupa, a nisu izostale ni mažoretkinje, pesnici, recitatori, aforističari.
Na renoviranom platou ispred doma mesnih zajednica, kao i na prostoru ispred bine, organizovana je prodajna izložba cveća, rukotvorina, zanatskih proizvoda, hrane i pića, a održano je i takmičenje u kuvanju riblje čorbe i pilećeg paprikaša. Kuvarsko umeće učesnika ocenjivao je žiri na čelu s doktorkom Nadom Macurom, portparolkom Hitne pomoći Beograd.
U čitaonici mesne zajednice upriličena je izložba akvarela iz kolekcije Milutina Popovića, pod nazivom "Srpski akvarel 1900-1980", dok su se u dečjem programu, održanom u velikoj sali mesne zajednice, predstavili dečji i školski horovi, plesne grupe i recitatori.
