Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaMeđunarodna konferencija ''Srpski pokret u Vojvodini u revoluciji 1848-1849. godine'' otvorena u Ečki
Međunarodna konferencija “Srpski pokret u Vojvodini u revoluciji 1848-1849. godine” svečano je sinoć otvorena u ambijentu dvorca Kaštel u Ečki i tokom današnjeg i sutrašnjeg dana okupiće više od dvadeset eminentnih istoričara iz naše zemlje i okruženja. Konferencija je organizovana povodom 170. godišnjice od velikih istorijskih događaja na teritoriji Habzburške monarhije, a s ciljem problematizovanja istoriografskih, vojnih, društvenih, ekonomskih, političkih, kulturnih i etno-antropoloških segmenata srpskog pokreta u Monarhiji 1848–49, kao i potonje kulture sećanja u procesima konstrukcije identiteta.
Učesnike konferencije i goste pozdravio je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, istakavši da je i dvorac Kaštel, koji je kao autentično mesto, izabran za održavanje konferencije, bio poprište događaja iz 1848. godine. Podsetio je da su i Kaštel Ečka i monumentalna Županijska zgrada, današnja Gradska kuća u Zrenjaninu, otvoreni iste, 1820. godine, dakle tri decenije pre revolucije.
„Ovom malom digresijom hoću da kažem da revolucionarni događaji 1848. godine dolaze u periodu ne samo nacionalnih, etničkih i socijalnih, već i graditeljskih i mnogih drugih turbulencija na teritoriji čitave Monarhije. Nacionalni pokreti neminovno su izbijali u prvi plan u jednoj heterogenoj tvorevini od čak 50 miliona stanovnika. Srbi čine deo Monarhije tog vremena, a revolucija 1848. godine označava pokušaj srpskog naroda da očuva nacionalni identitet i odbrani ideju državnosti. Govorim, naravno, o stvaranju teritorijalno-političke autonomije kojoj sama Monarhija daje naziv “Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat”. Slične revolucionarne težnje imaju i drugi narodi i stoga ovde govorimo o kompleksnim pokretima, njihovoj uzajamnoj povezanosti i posledicama koje su, nakon 1849. godine, osetili svi narodi na teritoriji Vojvodine“, kazao je Janjić i osvrnuo se na događaje u bližem okruženju, na teritoriji Banata, u kom srpski pokret ima snažno uporište.
„Podsetiću da banatski ustanici još 1594. godine podižu bunu protiv turske vlasti i to je bio najveći ustanak Srba protiv Turaka pre 1804. godine. Kao kazna za ustanak, usledilo je spaljivanje mošti Svetog Save na Vračaru, s namerom da se u narodu potpuno uništi kult tog velikog prosvetitelja. Rezultat je, međutim, bio sasvim suprotan. Treba svakako pomenuti i veliku bitku kod Tomaševca, 1788. godine, i značajnu ulogu banatskih militara na tadašnjoj Vojnoj granici. Mnogo toga, dakle, prethodilo je revoluciji 1848. godine i verujem da će i ovaj skup tome dati doprinos, iznošenjem odgovarajućih naučnih činjenica, podataka i predstavljanjem novih aspekata nacionalnih i narodnih pokreta iz tog perioda. Sa vremenske i istorijske distance od 170 godina, mislim da je danas najvažnije negovati kulturu sećanja i sagledavati događaje iz prošlosti, pre svega, u kontekstu budućnosti, saradnje i razvoja svih ovde prisutnih naroda, kako onih koji žive na teritoriji Vojvodine, tako i u našem okruženju, i na čitavom evropskom etničkom prostoru“, poručio je gradonačelnik Janjić organizatorima, učesnicima i gostima ovog skupa.
Konferenciju je otvorio predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor. Rekao je da je poziv za otvaranje konferencije za njega bio „intrigantan i delikatan“, ne iz pozicije predsednika Skupštine APV, već iz pozicije predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, ali da ga je prihvatio iz više razloga.
„Pre pet godina, na dan obeležavanja Majske skupštine, govorio sam u Sremskim Karlovcima, a verujem i u ispravnost čuvenih rečenica Vinstona Čerčila koji kaže da je „stav i izražavanje stava prosta i jednostavna stvar, ali ono što se čini i što se radi, to menja okruženje“. Citirao sam ovu misao iz razloga što veoma lako izgovaramo rečenice koje odgovaraju našoj stvarnosti da je Vojvodina višenacionalna, višekonfesionalna zajednica, u kultrurološkom smislu višebojna, i da to doživljavamo kao vrednost. Ako je to tako, a ubeđen sam da jeste, onda mislim da nije dovoljno izraziti prost stav u vezi sa tom činjenicom, nego to i činjenjem treba potvrditi. Prihvatio sam ovaj poziv da bi svojim činjenjem potvrdio da verujem u istinitost Čerčilove rečenice“, izneo je Pastor razloge svog dolaska u Ečku i dodao da je više od dvadeset puta govorio o revoluciji 1848. godine, koja za Mađare predstavlja nacionalni praznik.
„I pre 170 godina naša stvarnost bila je takva da smo se u tom istorijskom, revolucionarnom previranju, nalazili, uslovno govoreći, a i faktički, na različitim stranama. Ali, ako je raznobojnost vrednost u Vojvodini, onda se to ne odnosi samo na nošnje, muziku ili kuhinju, nego i na zajedničku istoriju koju doživljavamo na različite načine. Proteklo je dovoljno vremena od 1848. godine da o ovim stvarima trezveno i trudeći se objektivno govorimo i prihvatio sam da budem učesnik ovog zajedničkog poduhvata, da Rumuni, Srbi, Mađari, govore o ovom istorijskom periodu s pozicije iz koje ga doživljavaju. Mislim da je to prava vrednost ove konferencije i nadam se da će, po njenom završetku, naš ukupan odnos prema zajedničkoj istoriji, biti možda malo drugačiji nego što je do sada bio, s većom dozom razumevanja i prihvatanja različitog doživljaja istih istorijskih momenata i činjenica. To nije bitno s aspekta 1848. godine, nego s aspekta naše zajedničke današnjice i sutrašnjice“, poručio je sinoć u Ečki Ištvan Pastor.
Kako navode organizatori skupa u Ečki, pre 170 godina Evropu je zapljusnuo talas revolucionarnih potresa, koji se protezao od Francuske na zapadu, do krajnjih istočnih granica nekadašnje Habzburške monarhije.
“Revolucionarni talas, novi legitimacijski modeli koje je promovisala, pola veka ranije, Velika buržoaska revolucija u Francuskoj, bili su inspiracija pokretima nacionalne i socijalne emancipacije u zapadnoj i srednjoj Evropi tokom burne 1848. i 1849. godine. Unutar raznorodnih i kompleksnih revolucionarnih vrenja kojima je bila zahvaćena bezmalo čitava Evropa, posebno su bili dinamični i isprepletani revolucionalni pokreti u kompozitnoj Habzburškoj monarhiji”, istakao je predsednik Organizacionog odbora konferencije dr Dušan Stupar i dodao da se istorijsko formulisanje ideje Vojvodine odigralo na početku Revolucije, kao inicijalni faktor Srpskog pokreta, na Majskoj skupštini od 13. do 15. maja 1848. u Sremskim Karlovcima.
“Pobunjeni Srbi u velikoj evropskoj revoluciji 1848–1849. traže Srpsku Vojvodinu kao konceptualno prvi put precizno zaokružen program srpske teritorijalne autonomije", podseća Stupar na ta istorijska previranja.
