Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaObeležena 72. godišnjica deportacije petrovgradskih Jevreja
Svakog 18. avgusta Grad Zrenjanin, u saradnji s Jevrejskom opštinom Zrenjanin, obeležava godišnjicu progona, deportacije Jevreja iz Petrovgrada – Zrenjanina. I ove godine, na 72. godišnjicu od deportacije, održana je komemoracija, a počast našim sugrađanima, žrtvama fašizma, odata je simboličnim spuštanjem venaca i cveća sa pešačkog mosta u Begej.
Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, jevrejskih opština Beograd, Novi Sad, Subotica, Kikinda, Pančevo i Zrenjanin, preživeli učesnici Holokausta, predstavnici Grada Zrenjanina, konfesija i građani našeg grada koji su želeli da odaju počast jevrejskim žrtvama fašističke okupacije.
U ime Grada Zrenjanina prisustvovali su David Dimkić, pomoćnik gradonačelnika, Radovan Bulajić, predsednik Skupštine grada, Dubravka Bulovan Bengin, članica Gradskog veća, Ljubomir Stanisavljev, zamenik predsednika Skupštine grada i Milan Mrkšić, sekretar Skupštine grada.
Prisutne je pozdravila predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin, Ljiljana Popov, podsećanjem da je 18. avgsuta 1941. godine, u nepovrat, šlepovima odvedeno oko 1300 žitelja našeg grada.
- Nažalost, od tog broja, prema podacima, preživelo je samo sedamdeset dvoje. Jevreji su u Zrenjaninu bili vrlo brojni, priznati i dali su veliki doprinos gradu, kroz svoje zanate, obrazovanje, htenje da se unapredi sredina u kojoj žive. Prva žrtva fašističke okupacije grada bio je upravo Jevrejin Viktor Elek, tadašnji direktor "Šećerane". Ta pogubna politika okupatora dovela je do toga da je naš grad, za nepuna četiri meseca, "očišćen" od Jevreja – rekla je Ljiljana Popov i poručila da se i danas, sa ovog mesta, šalje poruka mira, poruka da ovo nikada ne bi smelo da se zaboravi i da ksenofobija i mržnja, koje se u nekim malim elementima i momentima javljaju, treba da budu u korenu sasečene.
- Nažalost, od tog broja, prema podacima, preživelo je samo sedamdeset dvoje. Jevreji su u Zrenjaninu bili vrlo brojni, priznati i dali su veliki doprinos gradu, kroz svoje zanate, obrazovanje, htenje da se unapredi sredina u kojoj žive. Prva žrtva fašističke okupacije grada bio je upravo Jevrejin Viktor Elek, tadašnji direktor "Šećerane". Ta pogubna politika okupatora dovela je do toga da je naš grad, za nepuna četiri meseca, "očišćen" od Jevreja – rekla je Ljiljana Popov i poručila da se i danas, sa ovog mesta, šalje poruka mira, poruka da ovo nikada ne bi smelo da se zaboravi i da ksenofobija i mržnja, koje se u nekim malim elementima i momentima javljaju, treba da budu u korenu sasečene.
Narodno pozorište "Toša Jovanović" organizovalo je i umetnički deo progama, tokom kog su tek diplomirani zrenjaninski glumci Stefan Juanin, Dejan Karlečik i Miloš Vojnović, interpretirali deo dramskog teksta "Nebeski odred", autora Đorđa Lebovića, uz pratnju na gitari Vladimira Pecarskog. Direktorka NP "Toša Jovanović, Ivana Kukolj Solarov, takođe je prezentovala deo te neslavne istorije našeg grada i događaja koji su prethodili 18. avgustu, kao i tokom samog tog dana.
- U prvom transportu šlepovima u smrt su poslati stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, žene i deca. Strašne su patnje onih koji su proterani, koji su bez hrane i vode, u pretrpanim šlepovima po nesnosnoj vrućini preživljavali. U Beogradu su muškarci zatvoreni u "Topovske Šupe" i odatle sistematski vođeni na streljanje u Jajince i Jabuku. Žene i deca su bili u logoru smrti "Sajmište", gde su celu zimu moreni hladnoćom i glađu. U periodu od januara do maja 1942. godine, preživeli zatočeni su ugušeni u "dušegupkama", kamionima koji su specijalno za Jevreje dopremljeni iz Berlina.
- U prvom transportu šlepovima u smrt su poslati stariji, a u podne, po najvećoj letnjoj žegi, žene i deca. Strašne su patnje onih koji su proterani, koji su bez hrane i vode, u pretrpanim šlepovima po nesnosnoj vrućini preživljavali. U Beogradu su muškarci zatvoreni u "Topovske Šupe" i odatle sistematski vođeni na streljanje u Jajince i Jabuku. Žene i deca su bili u logoru smrti "Sajmište", gde su celu zimu moreni hladnoćom i glađu. U periodu od januara do maja 1942. godine, preživeli zatočeni su ugušeni u "dušegupkama", kamionima koji su specijalno za Jevreje dopremljeni iz Berlina.
Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, rekao je da je priča i sudbina jevrejske zajednice u Zrenjaninu tipična ne samo za ceo Banat i Vojvodinu, ne samo za Srbiju, već je to i sudbina Jevreja u celoj Evropi.
- Ono što je važno reći, nije to došlo preko noći i nenadano, to se "šunjalo" polako, to je do tog momenta raslo, loši talasi protiv Jevreja su slati još dvadesetih i tridesetih godina i sve više se pojačavali. Upravo iz tog razloga moramo biti osetljivi na diskriminaciju, govor mržnje, pokušaje da neka manjina, bilo koja, bude označena kao nepoželjna ili loša, kada se šire predrasude prema njoj i kada se u jednbom društvu minimiziraju efekti takve porpagande – poručio je Fuks.
- Ono što je važno reći, nije to došlo preko noći i nenadano, to se "šunjalo" polako, to je do tog momenta raslo, loši talasi protiv Jevreja su slati još dvadesetih i tridesetih godina i sve više se pojačavali. Upravo iz tog razloga moramo biti osetljivi na diskriminaciju, govor mržnje, pokušaje da neka manjina, bilo koja, bude označena kao nepoželjna ili loša, kada se šire predrasude prema njoj i kada se u jednbom društvu minimiziraju efekti takve porpagande – poručio je Fuks.
Potom je Kadiš govorio izaslanik Jevrejske opštine Subotica Tomislav Harbor, a molitvu profesor Robert Kovač. To je prethodilo simboličnom spuštanju venaca i cveća u Begej, u znak sećanja na šlepove smrti i naše sugrađane, Jevreje, koji su pre 72. godine rekom zauvek otišli iz svojih domova.
