Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaDanas se obeležava Svetski dan izbeglica
Danas se obeležava Svetski dan izbeglica, posvećen podizanju svesti o položaju izbeglica širom sveta. U saopštenju Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, navodi se da trenutno, u Srbiji ima 32.371 izbeglica iz Hrvatske i 11.324 iz Bosne i Hercegovine.
Prema podacima, Srbija je prva zemlja u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu, sa produženom izbegličkom situacijom. U vreme najveće izbegličke krize, Srbija je dala utočište za 618.000 izbeglica (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske), a taj broj se svake godine smanjivao, pre svega zbog integracije u Srbiji, koja je, sa više od 300.000 bivših izbeglica primljenih u državljanstvo, primer najmasovnije integracije izbeglica u savremenoj Evropi. Samo 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku).
Nakon više od dve decenije potrebe izbegličke populacije i dalje su velike, a Srbija, uz pomoć medjunarodne zajednice, uspeva da obezbedi izbeglicama i interno raseljenim licima u proseku pet stambenih rešenja dnevno. Od nekadašnjih 700 kolektivnih centara, koji su pružali utočište za oko 60.000 ljudi, u Srbiji i dalje postoji njih 23 u kojima boravi 1.650 korisnika, većinom interno raseljenih.
Zahvaljujući programima koji prate zatvaranje kolektivnih centara, finansijskoj podršci EU, sredstvima iz budžeta i podršci UNHCR-a, u naredne dve godine će preostali centri biti zatvoreni, a njihovi stanari dobiti odgovorajuće stambena rešenja.
Povodom Svetskog dana izbeglica gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić priredio je prijem za prof. dr Marka Atlagića, narodnog poslanika i predsednika republičkog Saveta za izbegla i raseljena lica i delegaciju Udruženja za pomoć izbeglim i raseljenim licima Grada Zrenjanina, na čelu s predsednikom udruženja, Markom Gvozdenovićem. Prijemu su prisustvovali i član Gradskog veća Dragiša Albulj i predstavnica Povereništva za izbeglice i migracije Gradske uprave Zrenjanin, Nađa Brnjoš.
Marko Atlagić predočio je saopštenje Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u kom se navodi da "Srbija dočekuje Svetski dan izbeglica sa razočaranjem nakon nedavne preporuke Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status, uprkos protivljenju Republike Srbije". On je naveo da je najteža situacija kod povratnika u Federaciju BiH.
- Prilikom ratnih sukoba, od 1990. do 1995. godine, Srbija je imala od 700 hiljada, pa do čak milion izbeglica. Danas ih ima oko 45 hiljada, ali izbeglički problemi nisu rešeni dobijanjem državljanstva. Ogromni su problemi prilikom povratka u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i na Kosovu i Metohiji, kod raseljenih lica. Sada imamo i interno raseljena lica iz područja pogođenih poplavama – naveo je Atlagić i dodao da ono što država Srbija mora rešavati ne samo s Hrvatskom, već sada sa EU, jeste povraćaj imovine izbeglih lica. Radi se o 42 hiljade stanova, ali i drugim oblicima imovine.
- Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, regulisala radni staž izbeglih lica. Stara štednja vraćena je samo građanima hrvatske nacionalnosti, jer se u periodu kada je to sprovedeno, do 1997. godine, niko od izbeglih Srba nije ni mogao vratiti u Hrvatsku – kaže Atlagić.
- Prilikom ratnih sukoba, od 1990. do 1995. godine, Srbija je imala od 700 hiljada, pa do čak milion izbeglica. Danas ih ima oko 45 hiljada, ali izbeglički problemi nisu rešeni dobijanjem državljanstva. Ogromni su problemi prilikom povratka u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i na Kosovu i Metohiji, kod raseljenih lica. Sada imamo i interno raseljena lica iz područja pogođenih poplavama – naveo je Atlagić i dodao da ono što država Srbija mora rešavati ne samo s Hrvatskom, već sada sa EU, jeste povraćaj imovine izbeglih lica. Radi se o 42 hiljade stanova, ali i drugim oblicima imovine.
- Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, regulisala radni staž izbeglih lica. Stara štednja vraćena je samo građanima hrvatske nacionalnosti, jer se u periodu kada je to sprovedeno, do 1997. godine, niko od izbeglih Srba nije ni mogao vratiti u Hrvatsku – kaže Atlagić.
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić podsetio je na podatak da se na teritoriju Grada Zrenjanina doselilo oko 12 hiljada izbeglica, te da je grad realizovao i preduzima brojne mere s ciljem njihovog integrisanja u zajednicu, stambenog i ekonomskog zbrinjavanja.
- Grad Zrenjanin je, kao i cela Srbija, bio suočen sa tim problemom. Izbeglice su bile smeštene po kolektivnim centrima, privatnim kućama, po naseljenim mestima. Veliki broj tih lica je došao do neke nove imovine i krova nad glavom, ali, nažalost, deo nije. Grad je realizovao i neke obimnije projekte, kao što je obezbeđivanje smeštaja u naseljenim mestima i danas pomaže značajnim sredstvima i u saradnji s Komesarijatom za izbeglice, pre svega, rešavanje tog stambenog i ekonomskog statusa – rekao je Janjić.
- Grad Zrenjanin je, kao i cela Srbija, bio suočen sa tim problemom. Izbeglice su bile smeštene po kolektivnim centrima, privatnim kućama, po naseljenim mestima. Veliki broj tih lica je došao do neke nove imovine i krova nad glavom, ali, nažalost, deo nije. Grad je realizovao i neke obimnije projekte, kao što je obezbeđivanje smeštaja u naseljenim mestima i danas pomaže značajnim sredstvima i u saradnji s Komesarijatom za izbeglice, pre svega, rešavanje tog stambenog i ekonomskog statusa – rekao je Janjić.
Srbija će ostati posvećena pružanju svih vrsta pomoći izbeglicama i zalagaće se za nesmetano uživanje i zaštitu privatne svojine i stečenih prava gradjana, garantovanih i potvrdjenih kroz anekse Sporazuma o sukcesiji.
Od 2008. do 2014. Komesarijat je obezbedio 6.864 trajnih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica, donacijom 4.274 paketa gradjevinskog materijala, otkupom 1.166 seoskih kuća sa okućnicom, donacijom 346 montažnih kuća...
EU je od 2001. godine, za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih u Srbiji, donirala više od 74 miliona evra, uključujući izgradnju stambenih jedinica i montažnih kuća za socijalno stanovanju u zaštićenim uslovima, doniranje paketa za ekonomsko osnaživanje, organizovanje obuka i pružanje besplatne pravne pomoći.
