Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaKnjiževni susret u Kulturnom centru
U Maloj sali Kulturnog centra Zrenjanin juče je održan susret sa argentinskim književnikom, profesorom i književnim kritičarem Karlosom Aletom koji je zrenjaninskoj publici predstavio stvaralaštvo pisca Hulija Kortasara, a u organizaciji Kulturnog centra Zrenjanina i Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" u saradnji sa Ambasadom Republike Argentine u Srbiji.
Aleto je dobitnik brojnih priznanja za svoj rad na planu književnog stvaralaštva.
Kao proučavalac književne istorije posebno se bavio delima Kortasara, a rezultate svog proučavanja objavio u knjizi “Dijalog o poetici Hulija Kortasara”.
Sa gostom je razgovarala, književnica i prevoditeljka Silvia Monros-Stojaković i književni kritičar Vladimir Arsenić, a ovom književnom matineu takođe su prisutvovali pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić, direktor biblioteke Milan Bjelogrlić i direktor Kulturnog centra Goran Marinković koji je napomenuo da je ovo već 4. put kako se Zrenjaninci druže sa argentinskom kulturom. On je istakao da je ovog puta povod upoznavanje sa književnošću, a potom i najavio da uskoro u Kulturni centar stiže i argentinski film.
Sekretar ambasade Argentine, Huan B. Skartasini del Rio je prisutne, među kojima su bili i zrenjaninski gimnazijalci, pozdravio na srpskom jeziku i potom dodao:
- Veliko je zadovoljstvo ponovo doći u Zrenjanin, gde je uvek srdačna dobrodošlica. Naša je želja da prijatelje u Zrenjaninu bolje upoznamo sa argentinskom kulturom, kako bismo još više približili dva bratska naroda – srpski i argentinski.
- Veliko je zadovoljstvo ponovo doći u Zrenjanin, gde je uvek srdačna dobrodošlica. Naša je želja da prijatelje u Zrenjaninu bolje upoznamo sa argentinskom kulturom, kako bismo još više približili dva bratska naroda – srpski i argentinski.
Govoreći o svom istraživačkom radu, Karlos Aleto je objasnio kako je siguran da je Hulio Kortasar svojim delima omogućio Evropljanima da steknu bolji uvid o osobenostima Argentine:
- Suština Kortasarovog bića je duboko utemeljena u argentinskoj kulturi i baštini, dok je on sam istovremeno bio kosmopolita i otvoren prema brojnim drugim uticajima. Za mene je Borhes paradigmatski pisac Argentine i mogao bi da se nazove ocem svih ostalih pisaca argentinske književnosti. Ali, u tom porodičnom albumu, ako je Borhes otac, Kortasar je brat – objasnio je Aleto.
- Suština Kortasarovog bića je duboko utemeljena u argentinskoj kulturi i baštini, dok je on sam istovremeno bio kosmopolita i otvoren prema brojnim drugim uticajima. Za mene je Borhes paradigmatski pisac Argentine i mogao bi da se nazove ocem svih ostalih pisaca argentinske književnosti. Ali, u tom porodičnom albumu, ako je Borhes otac, Kortasar je brat – objasnio je Aleto.
Prema njegovim rečima, u Argentini je već mnogo urađeno u vezi sa njegovom literaturom, te se čini da ne postoji segment koji već nije obrađen, tačnije da ne postoji ništa što omogućava noviji pristup. Potom je objasnio, šta je posebno zaokupilo njegovu pažnju, a tiče se Kortasarovog rada:
- U jednom trenutku se pojavljuje Kortasarova prepiska prvo u tri toma, a potom u pet, koja može da se čita i kao pisma i kao poduži roman. Upravo se tu nalaze činjenice koje nisu toliko obrađivane ili nisu uopšte promišljane. Postavlja se izuzetno zanimljivo pitanje: Kortasarov odnos izmežu reči i slike, posebno do objavljivanja njegovog kultnog romana “Školice”.
- U jednom trenutku se pojavljuje Kortasarova prepiska prvo u tri toma, a potom u pet, koja može da se čita i kao pisma i kao poduži roman. Upravo se tu nalaze činjenice koje nisu toliko obrađivane ili nisu uopšte promišljane. Postavlja se izuzetno zanimljivo pitanje: Kortasarov odnos izmežu reči i slike, posebno do objavljivanja njegovog kultnog romana “Školice”.
Hulio Kortasar (1914-1984) je pored Horhea Luisa Borhesa i Ernesta Sabata, jedan od najznačajnih argentinskih književnika. Rođen je u Briselu, a sa četiri godine vratio se s porodicom u Argentinu. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Bio je profesor i prevodilac. Napisao je desetak knjiga priča, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama...
Njegov roman “Školice” smatra se najvećim dometom južnoameričke prozne avangarde. Pisan u 155 poglavlja, po izlasku iz štampe 1963. godine, doneo mu je trenutnu slavu u Argentini i Francuskoj, a nakon prevoda na druge jezike, i u celom svetu. Mladi su oponašali junake romana inspirisani u njemu predstavljenim modelom života.
Kako je zapisala Silvija Monros Stojaković, “roman “Školice” jeste poziv na drugačije razmišljanje o životu i književnosti. To je poziv da se izađe iz šablona, s tim da ni taj izlazak ne postane šablon, poza, poštapalica”.
