Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaUloga javnog sektora u primeni zakona o upotrebi znakovnog jezika
U organizaciji Grada Zrenjanina i Odeljenja za društvene delatnosti juče je u Gradskoj kući održana tribina “Uloga javnog sektora u primeni zakona o upotrebi znakovnog jezika”. Na tribini su učestvovali čelnici Saveza gluvih i nagluvih Srbije, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Vlade Republike Srbije, članovi Saveza gluvih i nagluvih grada Zrenjanina i predstavnici Grada Zrenjanina - zamenik gradonačelnika Saša Santovac i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Gradske uprave Olivera Lisica.
Pozdravljajući učesnike skupa, zamenik gradonačelnika Zrenjanina podsetio je na napore koje Grad Zrenjanin čini kako bi pomogao toj kategoriji osoba sa invaliditetom. Rekao je i da Grad Zrenjanin pomaže gradski Savez gluvih i nagluvih, kroz obezbeđivanje finansijskih sredstava i prostora za njegovo funkcionisanje.
- Naš cilj je da pomažemo sva udruženja osoba s invaliditetom kojima je pomoć neophodna i smatramo da im je, osim obezbeđivanja prostora za rad potrebna i finansijska pomoć. Što se tiče gluvih i nagluvih osoba, mi smo u proteklom periodu organizovali obuku zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim preduzećima za upotrebu znakovnog jezika, što je jedan od pokazatelja naše spremnosti da pomognemo ljudima kojima je ovakav vid komunikacije potreban. Smatramo da je ovaj zakon veoma značajan i nastavićemo s aktivnostima koje imaju za cilj pomoć osobama s inavliditetom, u ovom slučaju gluvim i nagluvim - kazao je Saša Santovac.
- Naš cilj je da pomažemo sva udruženja osoba s invaliditetom kojima je pomoć neophodna i smatramo da im je, osim obezbeđivanja prostora za rad potrebna i finansijska pomoć. Što se tiče gluvih i nagluvih osoba, mi smo u proteklom periodu organizovali obuku zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim preduzećima za upotrebu znakovnog jezika, što je jedan od pokazatelja naše spremnosti da pomognemo ljudima kojima je ovakav vid komunikacije potreban. Smatramo da je ovaj zakon veoma značajan i nastavićemo s aktivnostima koje imaju za cilj pomoć osobama s inavliditetom, u ovom slučaju gluvim i nagluvim - kazao je Saša Santovac.
Predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije Suzana Maslać Matović naglašava da ovaj zakon za gluve i nagluve ima veliki značaj, ali da se njegova primena u praksi ne ostvaruje zadovoljavajućim tempom.
- Od usvajanja zakona prošlo je godinu ipo dana i po nama bi njegove odredbe trebalo brže da se implementiraju u praksi. Iz tog razloga organizujemo i održavamo ovakve tribine, kako bi bolje upoznali javnost o samom zakonu, o pravnoj proceduri i obavezama institucija u njegovoj primeni. a sve u cilju ravnopravnosti i ostvarivanja naših prava - objasnila je predsednica republičkog Saveza gluvih i nagluvih.
- Od usvajanja zakona prošlo je godinu ipo dana i po nama bi njegove odredbe trebalo brže da se implementiraju u praksi. Iz tog razloga organizujemo i održavamo ovakve tribine, kako bi bolje upoznali javnost o samom zakonu, o pravnoj proceduri i obavezama institucija u njegovoj primeni. a sve u cilju ravnopravnosti i ostvarivanja naših prava - objasnila je predsednica republičkog Saveza gluvih i nagluvih.
Tokom skupa ocenjeno je da je zrenjaninska organizacija Gluvih i nagluvih među najbolje organizovanim u Srbiji i prednjači u mnogim aktivnostima. Predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Vlade Republike Srbije, Jelena Kotević, rukovodilac Grupe za normativne poslove u Sektoru za zaštitu osoba s invaliditetom, rekla je zakon o upotrebi znakovnog jezika izrađen u saradnji sa Savezom gluvih i nagluvih Srbije, te da je skup u Zrenjaninu još jedna prilika da se on promoviše u jedinicima lokalne samouprave.
- Ideja je da se usluga znakovnog prevodioca, koja je veoma neophodna gluvim osobama, delom finansira iz sredstava lokalne samouprave, kao što se to čini sa uslugama u sistemu socijalne zaštite. Ministarstvo, sa svoje strane, finansira rad kancelarije za znakovne prevodioce u Zrenjaninu, što je nedovoljno i smatramo da je neophodno i određeno učešće lokalne zajednice u tome. Time bi se uklonila još jedna od prepreka za punu inkluziju gluvih u društvo. Ono što su arhitektonske barijere za osobe s telesnim invaliditetom, to su komunikacijske prepreke za gluve i nagluve osobe koje, upravo korišćenjem znakovnog prevodioca, mogu potpuno ravnopravno, pre svega u javnim institucijama, da ostvare svoja zakonska prava ili izvrše neku od obaveza koje imaju - istakla je Kotević.
- Ideja je da se usluga znakovnog prevodioca, koja je veoma neophodna gluvim osobama, delom finansira iz sredstava lokalne samouprave, kao što se to čini sa uslugama u sistemu socijalne zaštite. Ministarstvo, sa svoje strane, finansira rad kancelarije za znakovne prevodioce u Zrenjaninu, što je nedovoljno i smatramo da je neophodno i određeno učešće lokalne zajednice u tome. Time bi se uklonila još jedna od prepreka za punu inkluziju gluvih u društvo. Ono što su arhitektonske barijere za osobe s telesnim invaliditetom, to su komunikacijske prepreke za gluve i nagluve osobe koje, upravo korišćenjem znakovnog prevodioca, mogu potpuno ravnopravno, pre svega u javnim institucijama, da ostvare svoja zakonska prava ili izvrše neku od obaveza koje imaju - istakla je Kotević.
Podsećamo, Zakon o upotrebi znakovnog jezika usvojila je Narodna skupština Republike Srbije 28. aprila 2015. godine i on je trenutno jedini zakon u Srbiji koji se direktno odnosi na određenu kategoriju stanovništva s invaliditetom. Tim zakonom uređuje se upotreba znakovnog jezika, odnosno pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik, način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik, mere za podsticanje primene i unapređenje upotrebe znakovnog jezika kroz informisanje i obrazovanje na znakovnom jeziku i druga pitanja od značaja za upotrebu znakovnog jezika.
