Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta - 75 godina od oslobođenja Aušvica

Širom Evrope i sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, ustanovljen u znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja i najozloglašeniji fašistički logor smrti u porobljenoj Evropi. Danas se obeležava 75. godišnjica od tog događaja, a prigodnim skupovima i Zrenjanin se pridružio sredinama u kojima će se evocirati uspomene na stradale i poslati poruke mira i tolerancije, kako se takvo zlo nikada i nikome više ne bi ponovilo. 
 
Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata u sklopu nacističkog tzv. “konačnog rešenja” ubijeno do šest miliona Jevreja, što je bila trećina svih pripadnika tog naroda. U velikim delovima centralne i istočne Evrope, jevrejska populacija je gotovo nestala, ili je svedena na neznatan broj.

Sećajući se svih žrtava Holokausta u svetu, danas se Grad Zrenjanin seća i svojih sugrađana Jevreja, koji su doživeli sličnu tragičnu sudbinu. Prva žrtva fašističkog terora u okupiranom Petvrovgradu bio je upravo Jevrejin Viktor Elek, vlasnik Fabrike šećera, koji je pogubljen na samom početku okupacije, 24. aprila 1941. godine.
 
U samo jednom danu, 18. avgusta 1941. godine nestala je gotovo celokupna tadašnja jevrejska populacija našeg grada. Više od 1200 Jevreja, uhapšenih prethodnih dana u Petrovgradu i okolini, i zatočenih u objektu nekadašnje kasarne, današnje Poljoprivredne škole, toga dana sprovedeno je do obala Begeja i podeljeno u dve grupe. Potom su šlepovima, Begejom, odvedeni u Beograd i zatvoreni u “Topovske šupe” i logor “Sajmište”, odakle su sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva. 
 
Fašistički okupator nije ovde poštedeo čak ni objekte koji su podsećali na jevrejsku zajednicu, pa je 1941. godine do temelja srušio velelepnu sinagogu, podignutu 1896. godine, jednu od najlepših građevina u gradu. Na mestu gde se nalazila, današnjoj Jevrejskoj ulici, danas je održan komemorativni skup i položeni su venci na spomen-ploču.

Vence su položili predstavnici Grada Zrenjanina, Jevrejske opštine Zrenjanin i Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, u prisustvu potomaka Jevreja iz Velikog Bečkereka i Petrovgrada i članova Jevrejske opštine Zrenjanin. Venac je položen i na spomen-ploču na zgradi Poljoprivredne škole, nekadašnje kasarne, gde se 1941. godine nalazio sabirni logor za Jevreje, deportovane u beogradske logore, 18. avgusta te godine. 
 
U ime Grada Zrenjanina venac su na spomen-ploču u Jevrejskoj ulici položili pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić i sekretar Skupštine grada Milan Mrkšić. Obraćajući se prisutnima, Radišić je rekao da danas obeležavamo 75 godina od oslobođenja logora Aušvic, a pre svega, osuđujemo genocid i svaki vid verske, nacionalne ili rasne mržnje i netrpeljivosti.
- Genocid je, nažalost, zadesio i naš grad i dva su važna datuma koja svake godine obeležavamo, današnji i 18. avgust, kada je stradalo 1260 naših sugrađana, pretežno jevrejske nacionalnosti. Sećamo se tih žrtava, osuđujemo i nasilje koje je tada vladalo, ali i šaljemo poruku da se uvek i u svakom trenutku moraju osuditi zle reči, zle namere prema bilo kojoj naciji i osuditi antisemitizam, i kod nas i u svetu - rekao je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina. 

Žrtve Holokausta ne možemo vratiti, ali moramo činiti sve što je u našoj moći kako bi sačuvali čovečanstvo od sličnih ideologija i bolesnih i poremećenih umova, kakvi su bili oličeni u fašističkoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, čulo se i na današnjem skupu.  
 
Prisutnima su se obratili i predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin Ljiljana Popov i potpredsednik Vladimir Arsenić, koji je takođe istakao veliki značaj održavanja skupova kakav je današnji i odavanje pošte žrtvama Holokausta. 
- Ove godine, nažalost, imamo i jubilej, 75 godina od proboja Aušvica, to je dan koji je i predložen za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i od nemerljivog je značaja da se sećamo tih događaja, kako se nikada više ne bi ponovili. Znamo u kakvom svetu i vremenu živimo i znamo kakve sve opasnosti vrebaju, imamo iskustvo iz prošlosti koje moramo da sprečimo, kako se slučajno ne bi ponovilo - kazao je Arsenić i dodao da u Zrenjaninu nekoliko lokacija svedoči o stradanjima Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

- U zgradi Poljoprivredne škole bio je sabirni centar za Jevreje koji su odatle potom deportovani, zatvarani su i u zgradi nekadašnjeg logora u Ulici Cara Dušana, jevrejska zajednica ovog grada pretrpela je mnogo zla, a ljudi su stradali i u svojim kućama. Ne možemo sve to obeležiti i zato smo na mestu gde je bila jedna od najlepših vojvođanskih sinagoga tog vremena, delo renomiranih graditelja, bez koje smo, nažalost, ostali. Zato moramo svake godine da obeležimo ovaj dan i okupimo se na ovom mestu - naglasio je potpredsednik Jevrejske opštine Zrenjanin.