Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаNezavisni sindikat prosvetnih radnika predstavio "Globalnu nedelju aktivnosti 2010."
U prostorijama Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) u Zrenjaninu juče je održana konferencija za novinare na kojoj je predstavljena "Globalna nedelja aktivnosti 2010. godine", koja se održava u sklopu aktivnosti Internacionale obrazovanja, s motom "Prvi cilj: Obrazovanje za sve", a u okviru koje je jedan dan predviđen za "lekciju za sve". O ovoj, ali i drugoj aktuelnoj problematici u obrazovanju u našem regionu govorili su predsednik Izvršnog odbora NSPRV Ranko Hrnjaz, načelnik Školske uprave Zrenjanin Staniša Banjanin i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton.
Hrnjaz je naveo da je pre deset godina, kada su svetski lideri utanačili Milenijumske ciljeve u obrazovanju, u svetu bilo stotinu miliona dece koja nisu pohađala školu. Ova cifra je do danas smanjena za četvrtinu, ali je svetska ekomonska kriza učinila da veliki broj zemalja, među kojima je i naša, smanji izdvajanja za obrazovanje.
- Izdvajanja za prosvetu tokom 2008. godine u našoj zemlji iznosila su 3,8% bruto društvenog proizvoda. Projekcija da se to poveća do 2012. godine do 4,8% je neostvariva, s obzirom da je Vlada predvidela i planirala za ovu godinu nivo izdvajanja od svega 3,3% BDP, a istovremeno nije planirala nikakvo uvećanje ovog procenta ni u naredne dve godine. Bojim se da ovakva tendencija ne vodi ka dobrom i da Srbija, ako želi da bude bar srednje razvijena zemlja, ovo hitno mora promeniti – istakao je Hrnjaz i dodao da i grad treba da ima drugačiju politiku u obrazovanju i planiranju kadrova, što je preduslov i da se privuku investitori koji zahtevaju konkretne obrazovne profile.
- Izdvajanja za prosvetu tokom 2008. godine u našoj zemlji iznosila su 3,8% bruto društvenog proizvoda. Projekcija da se to poveća do 2012. godine do 4,8% je neostvariva, s obzirom da je Vlada predvidela i planirala za ovu godinu nivo izdvajanja od svega 3,3% BDP, a istovremeno nije planirala nikakvo uvećanje ovog procenta ni u naredne dve godine. Bojim se da ovakva tendencija ne vodi ka dobrom i da Srbija, ako želi da bude bar srednje razvijena zemlja, ovo hitno mora promeniti – istakao je Hrnjaz i dodao da i grad treba da ima drugačiju politiku u obrazovanju i planiranju kadrova, što je preduslov i da se privuku investitori koji zahtevaju konkretne obrazovne profile.
Predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton rekao je da su najveći problemi u oblasti obrazovanja prisutni u seoskim sredinama, jer do najvećeg osipanja u pohađanju nastave dolazi kada đaci iz ovih sredina, po završenom osnovnom obrazovanju u svom mestu, treba da putuju do gradskih srednjih škola.
- Činjenica je da teška ekonomska situacija prouzrokuje i manjak mogućnosti roditelja da decu šalju na školovanje. Dolazak deteta iz nekog udaljenog sela u gradsku školu često je nepremostiva prepreka za roditelje i o tome, pre svega, računa moraju voditi pokrajina i država. Moramo obezbediti jednake uslove za sve, bar u tom početku sticanja znanja, kao što su osnovno i srednje obrazovanje. Na lokalnoj samoupravi je, dakle, da pokuša da ispoštuje sve ono što je Zakonom propisano u ovoj oblasti – istakao je Marton.
- Činjenica je da teška ekonomska situacija prouzrokuje i manjak mogućnosti roditelja da decu šalju na školovanje. Dolazak deteta iz nekog udaljenog sela u gradsku školu često je nepremostiva prepreka za roditelje i o tome, pre svega, računa moraju voditi pokrajina i država. Moramo obezbediti jednake uslove za sve, bar u tom početku sticanja znanja, kao što su osnovno i srednje obrazovanje. Na lokalnoj samoupravi je, dakle, da pokuša da ispoštuje sve ono što je Zakonom propisano u ovoj oblasti – istakao je Marton.
Načelnik Školske uprave Zrenjanin Staniša Banjanin prezentovao je podatke koji govore da na teritoriji koju pokriva ova Uprava, a to je 19 opština Banata, obuhvat dece koja završavaju bar osnovnu školu je veći od 90%. Nažalost, najveći broj dece koja treba da nastave školovanje, to ne čini jer nemaju sredstava za prevoz.
- Lokalne samouprave, posebno u manjim opštinama, često nisu u situaciji da ispune sve svoje obaveze i na nama je da apelujemo na njih da bi prioritet u raspodeli budžetskih sredstava ipak trebalo da ima školstvo. U određenim sredinama, ne u Zrenjaninu, škole se nalaze na ivici sanitarnih uslova za rad. Ne isplaćuju se ni putni troškovi nastavnicima, i realno, u ovoj finansijskoj krizi ne može da se izađe svima i uvek u susret – rekao je Banjanin.
- Lokalne samouprave, posebno u manjim opštinama, često nisu u situaciji da ispune sve svoje obaveze i na nama je da apelujemo na njih da bi prioritet u raspodeli budžetskih sredstava ipak trebalo da ima školstvo. U određenim sredinama, ne u Zrenjaninu, škole se nalaze na ivici sanitarnih uslova za rad. Ne isplaćuju se ni putni troškovi nastavnicima, i realno, u ovoj finansijskoj krizi ne može da se izađe svima i uvek u susret – rekao je Banjanin.
On je kao potrebu pomenuo i racionalizaciju obrazovanja, koja bi trebalo da dovede do ušteda, a sastoji se, pre svega, u smanjenju broja bespotrebno malih odeljenja i reorganizaciji školske mreže.
- Na teritoriji Vršca, na primer, u jednoj seoskoj sredini imamo primer da odeljenje pohađa svega jedan učenik, što je nedopustivo. Neće niko iz resornog ministarstva rešavati ovakve pojedinačne probleme, za to moraju da se pobrinu lokalne samouprave, baš kao i u slučaju prevoza učenika do škola. Možda je u nekim sredinama racionalnije nabaviti autobus za prevoz učenika, nego izdavajati za skupe mesečne karte – naveo je načelnik zrenjaninske Školske uprave.
- Na teritoriji Vršca, na primer, u jednoj seoskoj sredini imamo primer da odeljenje pohađa svega jedan učenik, što je nedopustivo. Neće niko iz resornog ministarstva rešavati ovakve pojedinačne probleme, za to moraju da se pobrinu lokalne samouprave, baš kao i u slučaju prevoza učenika do škola. Možda je u nekim sredinama racionalnije nabaviti autobus za prevoz učenika, nego izdavajati za skupe mesečne karte – naveo je načelnik zrenjaninske Školske uprave.
