Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаMeđunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, i početka globalne kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", danas je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton priredio prijem za direktorku Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina, Vesnu Stankov, rukovodioca Sigurne kuće u Zrenjaninu, Teodoru Lazić, i aktivistkinju nevladine organizacije "Zrenjaninski edukativni centar" (ZEC), Radoslavu Aralicu.
Međunarodna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" nastala je kao inicijativa Instituta za globalno žensko liderstvo, koju je podržao Centar za žensko globalno liderstvo pri američkom državnom Univerzitetu Nju Džersi 1991. godine. Početak perioda kampanje od 16 dana označava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, a kraj označava 10. decembar, dan kada je pre 61 godine doneta Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Na taj način, simbolično se naglašava da život bez nasilja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava i da je borba protiv nasilja nad ženama moralna obaveza svih.
Tema današnjeg razgovora bila je prevencija nasilja nad ženama, kao i doprinos zrenjaninske Sigurne kuće u borbi protiv jednog od najgorih oblika ugrožavanja ljudskih sloboda i prava. Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton rekao je da nasilje jeste primarna tema o kojoj se će narednih dana govoriti, ali i da se mora konstantno raditi na prevenciji, kao i ekonomskom osnaživanju žrtava nasilja.
- Izgradnja Sigurne kuće svakako je predstavljala pozitivan korak u eliminisanju nasilja, ali smo danas zaključili i da bi trebalo što pre započeti aktivnosti na izradi lokalnog akcionog plana za osnaživanje žena koje su žrtve nasilja u porodici. Činjenica je da se ove žene, nažalost, često vraćaju u primarnu porodicu nasilnika, upravo iz razloga što nisu u mogućnosti da se same izdržavaju – rekao je Marton i pozvao sve nadležne organe da strogo sankcionišu sve one koji čine nasilje u porodici, kako bi i potencijalni nasilnici dobili poruku da se nasilje, zaista, ne isplati.
- Izgradnja Sigurne kuće svakako je predstavljala pozitivan korak u eliminisanju nasilja, ali smo danas zaključili i da bi trebalo što pre započeti aktivnosti na izradi lokalnog akcionog plana za osnaživanje žena koje su žrtve nasilja u porodici. Činjenica je da se ove žene, nažalost, često vraćaju u primarnu porodicu nasilnika, upravo iz razloga što nisu u mogućnosti da se same izdržavaju – rekao je Marton i pozvao sve nadležne organe da strogo sankcionišu sve one koji čine nasilje u porodici, kako bi i potencijalni nasilnici dobili poruku da se nasilje, zaista, ne isplati.
Predstavnice ustanove koja zbrinjava žrtve nasilja, Centra za socijalni rad, poručile su da Centar tesno sarađuje sa policijom, sudstvom, tužilaštvom, nevladinim sektorom, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, odnosno svim institucijama i organizacijama koje se bave problemom nasilja uopšte.
- Ono što je problem jeste što većina pobrojanih institucija, pa i sam Centar za socijalni rad, nemaju dovoljno tehničkih kapaciteta, niti stručne radne snage, da do kraja isprate sve zakone koje je država usvojila, a pre svega da ispoštuju neke vremenske rokove koji su tim zakonima određeni. S druge strane, Zrenjanin je prva lokalna zajednica u Srbiji koja je u potpunosti preuzela finansiranje Sigurne kuće, izgrađene sredstvima donatora, Pokrajine i Grada Zrenjanina, i taj primer sada slede još neke sredine – istakla je direktorka Centra za socijalni rad Vesna Stankov i ocenila da su otvaranje i rad Sigurne kuće značajno doprineli povećanju svesti naših sugrađana o tome šta je to nasilje u porodici, kao i da je prisutno i u našoj sredini i da mu se treba suprotstavljati.
- Ono što je problem jeste što većina pobrojanih institucija, pa i sam Centar za socijalni rad, nemaju dovoljno tehničkih kapaciteta, niti stručne radne snage, da do kraja isprate sve zakone koje je država usvojila, a pre svega da ispoštuju neke vremenske rokove koji su tim zakonima određeni. S druge strane, Zrenjanin je prva lokalna zajednica u Srbiji koja je u potpunosti preuzela finansiranje Sigurne kuće, izgrađene sredstvima donatora, Pokrajine i Grada Zrenjanina, i taj primer sada slede još neke sredine – istakla je direktorka Centra za socijalni rad Vesna Stankov i ocenila da su otvaranje i rad Sigurne kuće značajno doprineli povećanju svesti naših sugrađana o tome šta je to nasilje u porodici, kao i da je prisutno i u našoj sredini i da mu se treba suprotstavljati.
Od početka rada Sigurne kuće, pre godinu ipo dana, u njoj je zbrinuto 85 žena i dece, žrtava nasilja. Njima se, tokom boravka u Sigurnoj kući, uz oporavak pruža i psihološka pomoć i pravna edukacija, u cilju samozaštite od eventualnog ponovnog nasilja i pokretanja sudskih postupaka prema nasilnicima.
- Boravak u Sigurnoj kući ima smisao, jer žene iz nje izlaze hrabrije, obaveštenije i upućenije u postupke koje mogu da preduzmu, kako im se ne bi ponovilo da budu zlostavljane – istakla je Teodora Lazić, rukovodilac Sigurne kuće.
- Boravak u Sigurnoj kući ima smisao, jer žene iz nje izlaze hrabrije, obaveštenije i upućenije u postupke koje mogu da preduzmu, kako im se ne bi ponovilo da budu zlostavljane – istakla je Teodora Lazić, rukovodilac Sigurne kuće.
Govoreći o predstojećim danima aktivizma protiv nasilja nad ženama, Radoslava Aralica rekla je da je ovogodišnja kampanja posvećena militarizmu i ženama i da se odvija pod geslom "Moje telo – moja teritorija".
- "Zrenjaninski edukativni centar" i ove se godine uključio u nacionalnu kampanju, i učestvuje u nizu edukativnih razgovora i štampanju odgovarajućih brošura u kojima dajemo osnovne smernice ženama šta je to nasilje, kako ga i kome prijaviti. Potrebno je, takođe, radiiti i sa mladima, kroz različite edukacije, i podizati svest ljudima da je nasilje krivično delo i kažnjivo po zakonu - dodala je Aralica.
- "Zrenjaninski edukativni centar" i ove se godine uključio u nacionalnu kampanju, i učestvuje u nizu edukativnih razgovora i štampanju odgovarajućih brošura u kojima dajemo osnovne smernice ženama šta je to nasilje, kako ga i kome prijaviti. Potrebno je, takođe, radiiti i sa mladima, kroz različite edukacije, i podizati svest ljudima da je nasilje krivično delo i kažnjivo po zakonu - dodala je Aralica.
