Uspešan rad Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna

Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna svečano je otvoren u Zrenjaninu krajem 2008. godine, kao deo projekta Skupštine i Izvršnog veća AP Vojvodine, čijim su odlukama osnovani i zavodi za kulturu vojvođanskih Mađara, Slovaka, Rusina i Hrvata. Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna funkcioniše kao stručna institucija za izučavanje prošlosti i sadašnjosti Rumuna u Vojvodini, unapređivanje kulture i afirmaciju stvaralaštva predstavnika ovog naroda koji žive, u najvećem broju, na prostoru srpskog dela Banata.
 
U nastavku obilaska gradskih ustanova kulture koje okupljaju pripadnike manjinskih nacionalnih zajednica, predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton i ćlan Gradskog veća Tibor Vaš posetili su juče Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna i u razgovoru s direktorom Zavoda, profesorom rumunskog jezika i književnosti Kostom Rošu, informisali se o trenutnim aktivnostima koje ova ustanova realizuje i planovima za predstojeći period. 
 
 
Profesor Rošu rekao je da su u toku Dani rumunske kulture, koji se, nizom manifestacija, obeležavaju u Zrenjaninu, Kovinu, Pančevu, Vršcu, a programi se održavaju i u rumunskim gradovima Temišvaru, Klužu, Sibiu i drugim. On je istakao dobru saradnju Zavoda u Zrenjaninu upravo sa gradom Sibiu, u svetlu kandidature Zrenjanina za "Evropsku prestonicu kulture" 2020. godine. Ovaj grad poneo je to laskavo priznanje 2007. godine, pa se juče razgovaralo i o kontaktima u narednom periodu, međusobnim posetama i razmeni programa u oblasti kulture. Kontinuiranu saradnju, po njegovim rečima, Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna ima i sa muzejima u Rijeci, u Hrvatskoj, i Baru, u Crnoj Gori. Godišnja produkcija Zavoda obuhvata i 7-8 književnih naslova, mahom obimnih naučnih studija.
- U pripremi su, ili su u toku, brojne manifestacije kulture vojvođanskih Rumuna, izložbe, književne promocije, tematske tribine, naučni skupovi, i te aktivnosti završavaju se 27. decembra, obeležavanjem Dana Zavoda, u Novom Sadu ili Zrenjaninu, još nije odlučeno gde. Do kraja godine organizovaćemo, dakle, najmanje dvadeset paralelnih manifestacija. U pripremi je i obimna studija o prošlosti Rumuna na Balkanu, koju planiramo da javnosti predstavimo naredne godine, a istraživanja obavljamo na širem prostoru nekadašnje Jugoslavije – istakao je direktor Rošu.
 
 
Predsednik zrenjaninske Skupštine podržao je sve aktivnosti Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna i rekao da se njegov uspešan rad primećuje na svakom koraku. 
- Činjenica je da rumunska zajednica u Srbiji, koja broji oko četrdeset hiljada pripadnika, na izuzetno kvalitetan način neguje ne samo sopstvenu tradiciju i kulturu, već i dobre međunacionalne odnose sa pripadnicima svih nacija koji žive na ovim prostorima. Široka lepeza aktivnosti koje realizuje Zavod u Zrenjaninu u potpunosti opravdava njegovo osnivanje baš u najvećem banatskom gradu, a znamo da najveći procenat Rumuna u našoj zemlji živi upravo na teritoriji Banata – podsetio je Aleksandar Marton i dodao da će međunarodni kontakti Zavoda, pre svih oni koji se ostvaruju sa matičnom državom, Rumunijom, pomoći Zrenjaninu u kvalitetnijem predstavljanju kao kandidata za "Evropsku prestonicu kulture" 2020. godine. 
 
Uspešan rad Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna pohvalio je i član Gradskog veća Tibor Vaš i preporučio zaposlenima u njemu da svoj rad pokušaju da prezentuju i pripadnicima kako većinske, srpske zajednice, tako i ostalim manjinskim zajednicama.
-  Vaša zajednica, posebno u regionu srednjeg Banata, ima čime da se pohvali, ima šta da čuva i šta da razvija. Zahvaljujući i Vašim aktivnostima i angažovanju, Zrenjanin je grad otvoren prema svim nacionalnim zajednicama i dugi niz godina primer sredine sa dobrim međunacionalnim odnosima – istakao je Tibor Vaš, obraćajući se direktoru Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna Kosti Rošu.