Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда Зрењанина''Upoznajte svog komšiju - Evropskog parlamentarca''
U organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, danas je u Zrenjaninu održana panel - diskusija o pograničnim regionima, u okviru projekta "Upoznajte svog komšiju – Evropskog parlamentarca", koji realizuju Evropski parlament, Narodna skupština Republike Srbije i Evropski pokret u Srbiji.
Kako su naveli organizatori, projekat se realizuje u cilju povezivanja Narodne skupštine Srbije i Evropskog parlamenta posredstvom evropskih poslanika iz tri susedne zemlje - članice EU (Mađarska, Rumunija, Bugarska). Vrednost i značaj projekta je u tome što kreira uslove da se ostvari razmena iskustava o pitanjima od zajedničkog interesa: pretpristupnim fondovima, trgovini, saobraćaju, energetici, pravosuđu, unutrašnjim poslovima. Javnom diskusijom u pograničnim delovima Srbije sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom doprinosi se porastu svesti o procesu evropskih integracija, ulozi parlamenta u ovom dijalogu i značaju regionalne saradnje.
Skup u Zrenjaninu fokusiran je na saradnju sa Rumunijom, pa su učešće na njemu uzela dva člana Evropskog parlamenta iz ove zemlje - Marian-Žan Marinesku i Josif Matula, a u razgovoru su, između ostalih, učestvovali i Gordana Čomić, potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Mihai Liseči, direktor Agencije za informisanje i razvoj nevladinih organizacija Temišvar i Nikola Šlajh, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji – Zrenjanin. Centralna tema panel diskusije bila je "Uloga Evropskog parlamenta u politici proširenja Evropske unije i proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji", a tokom razgovora bilo je reči o prekograničnoj saradnji i politici proširenja EU na Zapadni Balkan, instrumentima pretpristupne pomoći, civilnom društvu i saradnji među opštinama.
Skup je otvorio predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton, istakavši da je lokalna samouprava u Zrenjaninu svesna značaja saradnje sa državama članicama Evropske unije, a posebno s onima s kojima smo nekada delili isti državni i geografski prostor - Rumunijom i Mađarskom.
- Grad Zrenjanin svoju zainteresovanost za evropski put iskazao je i formiranjem Odbora za evropske integracije i regionalni razvoj Grada Zrenjanina, aktivnim učešćem u Dunavskoj strategiji, kao i isticanjem kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Treba pomenuti i sve evropske vrednosti koje ova sredina poseduje i neguje, a to su, pre svega, suživot više od 20 naroda, visok stepen tolerancije, multikulturalnost, višejezičnost i ono što je, na neki način, tema i današnjeg skupa – poštovanje suseda i stalno nastojanje da ljudi žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih – poručio je Marton.
- Grad Zrenjanin svoju zainteresovanost za evropski put iskazao je i formiranjem Odbora za evropske integracije i regionalni razvoj Grada Zrenjanina, aktivnim učešćem u Dunavskoj strategiji, kao i isticanjem kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Treba pomenuti i sve evropske vrednosti koje ova sredina poseduje i neguje, a to su, pre svega, suživot više od 20 naroda, visok stepen tolerancije, multikulturalnost, višejezičnost i ono što je, na neki način, tema i današnjeg skupa – poštovanje suseda i stalno nastojanje da ljudi žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih – poručio je Marton.
Potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, Gordana Čomić, osvrnula se na dodirne tačke saradnje između Srbije i Rumunije, ali i na ono što nas razlikuje i razdvaja. Pomenula je početke saradnje u okviru Regije DKMT (Dunav-Kriš-Moriš- Tisa), a posebno je apostrofirala Dunav i aktuelnu Dunavsku strategiju.
- Dunav delimo kao lepotu i kao ekonomski, turistički i resurs životne sredine. To je tačka spajanja, jer nas ova reka tera da brišemo razlike, bilo da su one administrativne ili regulatorne vrste. Spajaju nas, naravno, i tradicionalne prijateljske veze kroz trgovinu, ekonomiju, kulturu, jezik, manjine. Razlikuje nas to što je Rumunija već tri godine članica Evropske unije, i ta razlika može da bude i tačka pomoći za Srbiju. Razlika je i u strategiji pristupanja NATO savezu, a nisu zanemarljive ni razlike u veličini teritorije, broju stanovnika i prosečnom bruto -domaćem proizvodu po glavi stanovnika. Međutim, u svakom od navedenih segmenata postoji prostor za međusobnu saradnju koji treba da iskoristimo – istakla je Čomić.
- Dunav delimo kao lepotu i kao ekonomski, turistički i resurs životne sredine. To je tačka spajanja, jer nas ova reka tera da brišemo razlike, bilo da su one administrativne ili regulatorne vrste. Spajaju nas, naravno, i tradicionalne prijateljske veze kroz trgovinu, ekonomiju, kulturu, jezik, manjine. Razlikuje nas to što je Rumunija već tri godine članica Evropske unije, i ta razlika može da bude i tačka pomoći za Srbiju. Razlika je i u strategiji pristupanja NATO savezu, a nisu zanemarljive ni razlike u veličini teritorije, broju stanovnika i prosečnom bruto -domaćem proizvodu po glavi stanovnika. Međutim, u svakom od navedenih segmenata postoji prostor za međusobnu saradnju koji treba da iskoristimo – istakla je Čomić.
Marian - Žan Marinesku, poslanik u Evropskom parlamentu i potpredsednik najbrojnije poslaničke grupe EPP-ED (Evropska narodna stranka i evropski demokrati), rekao je da se radi o zanimljivom projektu, koji donosi obostranu korist.
- Nadam se da će naše, rumunsko iskustvo, pomoći Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji. Za mene je ovaj sastanak značajan, s obzirom da sam u Evropskom parlamentu i član komiteta za jugoistočnu Evropu koji "pokriva" ne samo Srbiju, već i nekoliko drugih zemalja koje pretenduju da postanu kandidati za članstvo u Uniji – istakao je Marinesku.
- Nadam se da će naše, rumunsko iskustvo, pomoći Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji. Za mene je ovaj sastanak značajan, s obzirom da sam u Evropskom parlamentu i član komiteta za jugoistočnu Evropu koji "pokriva" ne samo Srbiju, već i nekoliko drugih zemalja koje pretenduju da postanu kandidati za članstvo u Uniji – istakao je Marinesku.
Pre zrenjaninskog sastanka, na Paliću je upriličen susret sa poslanicima Evropskog parlamenta iz Mađarske, dok je u Nišu organizovan sastanak sa parlamentarcima iz Bugarske.
