Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOtvorena izložba ''Sestru i brata želim''
U holu zrenjaninske Gradske kuće predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton juče je otvorio izložbu likovnih radova dece iz vrtića Predškolske ustanove "Zrenjanin" i predškolskih grupa pri osnovnim školama u naseljenim mestima Grada Zrenjanina, nagrađene na tradicionalnom likovnom konkursu "Sestru i brata želim". Nakon otvaranja izložbe, održan je prigodan umetnički program u Gradskoj bašti, u kom je učestvovao hor mališana iz zrenjaninskih dečjih vrtića "Vila" i "Crvenkapa", da bi potom nagrađenima bili uručeni prigodni pokloni.
Ukupno je sa područja Zrenjanina nagrađeno 13 dece – Alja Eremić, Uroš Lečić, Jelena Epifanić i Nikola Putić (PU "Zrenjanin"), Milana Ratković (dečji vrtić pri osnovnoj školi "Đura Jakšić" Perlez), Katarina Bilać (vrtić pri OŠ "Stevan Knićanin" Knićanin), Dunja Martinov i Aleksandra Jocić (vrtić pri OŠ "Branko Radičević" Čenta), Iva Popov (vrtić pri OŠ "Sveti Sava" Stajićevo), Vladimir Gabriel Lovas i Damir Ćurčić (vrtić pri OŠ "Bratstvo" Aradac), Maša Grabundžija i Sara Višnjei (vrtić pri OŠ "Svetozar Marković Toza" Elemir).
Ovi radovi izlagani su u holu zgrade Vlade AP Vojvodine u Novom Sadu, zajedno sa radovima dece iz predškolskih ustanova sa teritorije cele Vojvodine. Od preko 2000 radova prispelih na konkurs, ukupno je ove godine nagrađeno 253. Projekat "Sestru i brata želim" osmislio je i po sedmi put realizovao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton rekao je da kroz hol Gradske kuće svakodnevno prođe i do hiljadu građana, pa će ova izložba i poruka koju ona šalje, svakako, mnoge naterati da razmišljaju o sumornoj demografskoj slici naše zemlje.
- Sve nas je manje, i od popisa do popisa u Srbiji nestaje jedan grad veličine oko 40 hiljada stanovnika. Naravno da država treba da vodi računa o socijalnoj situaciji, o ekonomskoj situaciji, i nadam se da je u ovoj državi u proteklih deset godina nešto ipak otišlo napred, a na mladim ljudima je da naprave taj iskorak dalje i zasnuju porodice. Uvek se setim kako je u mom razredu u Gimnaziji devedesetih godina bilo nas 35-oro, a da samo nas šestoro danas ima decu. Zaista poražavajući podatak. U Nemačkoj se mladi ljudi već oko 23 godine odlučuju na rađanje deteta. Treba krenuti tim putem, ali ne demagoški i pozivajući se na interese, jer ovaj grad, pokrajina i država moraju da žive – istakao je Marton.
- Sve nas je manje, i od popisa do popisa u Srbiji nestaje jedan grad veličine oko 40 hiljada stanovnika. Naravno da država treba da vodi računa o socijalnoj situaciji, o ekonomskoj situaciji, i nadam se da je u ovoj državi u proteklih deset godina nešto ipak otišlo napred, a na mladim ljudima je da naprave taj iskorak dalje i zasnuju porodice. Uvek se setim kako je u mom razredu u Gimnaziji devedesetih godina bilo nas 35-oro, a da samo nas šestoro danas ima decu. Zaista poražavajući podatak. U Nemačkoj se mladi ljudi već oko 23 godine odlučuju na rađanje deteta. Treba krenuti tim putem, ali ne demagoški i pozivajući se na interese, jer ovaj grad, pokrajina i država moraju da žive – istakao je Marton.
Otvaranju izložbe prisustvovali su autori radova, njihovi vaspitači, predstavnici Predškolske ustanove "Zrenjanin" i osnovnih škola iz naseljenih mesta. Nagrađeni mališani dobili su prigodan didaktički materijal i slatkiše, kao i katalog u kom su objavljeni svi nagrađeni radovi, a poklone im je takođe uručio predsednik zrenjaninske Skupštine.
