Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаUskoro nova bista Mihajla Pupina ispred Tehničkog fakulteta
Na mestu odnete bronzane biste Mihajla Pupina, ispred Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, uskoro će biti postavljeno novo poprsje ovog velikana, koji je zadužio ne samo svoj zavičaj i domovinu, već i celokupno čovečanstvo, nagovešteno je danas prilikom obilaska ove lokacije od strane predsednika Skupštine grada Zrenjanina Aleksandra Martona i direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Igora Kovača. Tokom razgovora s dekanom TF "Mihajlo Pupin", prof. dr Milanom Pavlovićem, Marton i Kovač osudili su ovaj i slične vandalske činove, jer, nažalost, nestanak biste Mihajla Pupina nije jedinstven slučaj.
- Oskrnavljeni ili nestali spomenici Stevice Jovanovića, u Aleji velikana, kao i na nekim drugim lokacijama, šire lošu poruku o gradu. Gradu, koji je lep, kojim treba da se dičimo i njegove znamenitosti pokazujemo gostima, na veliku je sramotu kada nestaje bista jednog velikana, rođenog na dvadesetak kilometara odavde. Lokalna samouprava mora da se posveti ovakvim problemima, baš kao što je i na policiji da pronalazi i otkriva vinovnike ovakvih nedela, a treba, svakako, razmisliti i o pomoći institucijama ispred kojih se nalaze spomenici. Bolje osvetljenje i sigurnosne kamere sigurno manje koštaju nego izrada novih spomenika – istakao je Marton i poručio lopovima ili vandalima, jer je moguće i da je u pitanju čin običnog vandalizma, da se takvo ponašanje ne može isplatiti i da će zbog njega biti sankcionisani.
Najavljujući skup na kome će učestvovati i dekani sa drugih fakulteta, prof. dr Milan Pavlović je rekao da ne bi bilo u redu da goste zrenjaninskog fakulteta dočeka prazan postament, bez biste Mihajla Pupina.
- U želji da zaštitimo ime koje nosi i naš fakultet i vratimo ono što je bilo, naručili smo novu bistu koja će biti postavljena na ovaj postament u narednih mesec dana. Takođe, planiramo i instalaciju odgovarajućeg obezbeđenja, pre svega rasvete, koja će biti postavljena na obližnje jarbole sa zastavama. Mihajlo Pupin uvek je sa nama u zgradi, treba da bude i ispred nje i borićemo se da se ubuduće nemili događaji ne dešavaju i da maksimalno promovišemo lik Mihajla Pupina i njegovo delo – istakao je dekan Pavlović.
- U želji da zaštitimo ime koje nosi i naš fakultet i vratimo ono što je bilo, naručili smo novu bistu koja će biti postavljena na ovaj postament u narednih mesec dana. Takođe, planiramo i instalaciju odgovarajućeg obezbeđenja, pre svega rasvete, koja će biti postavljena na obližnje jarbole sa zastavama. Mihajlo Pupin uvek je sa nama u zgradi, treba da bude i ispred nje i borićemo se da se ubuduće nemili događaji ne dešavaju i da maksimalno promovišemo lik Mihajla Pupina i njegovo delo – istakao je dekan Pavlović.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Igor Kovač kaže da je nebitno da li je neki spomenik pod zaštitom ili ne, jer, u konkretnom slučaju, znamo svi ko je bio Mihajlo Pupin i šta je ostavio nauci, našoj zemlji i svetu.
- Sigurno je da moramo više pažnje posvetiti zaštiti, jer ako je grad mogao da uloži sredstva u osvetljenje hramova, može i u po jednu led-svetiljku za svaku bistu u gradu, uključujući i sve one u nizu u Karađorđevom parku, gde se redovno dešavaju i nestanci i oštećenja – dodao je on.
- Sigurno je da moramo više pažnje posvetiti zaštiti, jer ako je grad mogao da uloži sredstva u osvetljenje hramova, može i u po jednu led-svetiljku za svaku bistu u gradu, uključujući i sve one u nizu u Karađorđevom parku, gde se redovno dešavaju i nestanci i oštećenja – dodao je on.
(arhivska fotografija)
Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, 27. septembar/9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak "Pupinovih kalemova", pomoću kojih je 1900. godine uspeo da reši problem žičnog telegrafskog i telefonskog prenosa na velike daljine.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
