Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаSećanje na krvavi januar 1942. godine
Na današnji dan, 9. januara 1942. godine, fašistički okupator je u tadašnjem Velikom Bečkereku (Petrovgradu) pogubio trideset rodoljuba, skojevaca i partizana, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine u nekoliko mesta u Banatu. Oni su streljani u dvorištu sudskog zatvora i potom obešeni na Žitnom trgu, u znak odmazde prema akcijama antifašista u našem gradu i okolini nakon aprilske okupacije. Ovaj zločin, po zamisli fašista, trebalo je da slomi otpor naroda i uguši njegove slobodarske težnje, ali je samo još više pojačao svest o potrebi suprotstavljanja okupatoru.
U znak sećanja na ovaj tragičan događaj, koji su fašisti izveli nakon pravoslavnog Božića, na dan Svetog prvomučenika – arhiđakona Stefana, danas je služen pomen, položeni su venci na spomenike u Karađorđevom parku i na Žitnom trgu i evocirane uspomene na naše stradale sugrađane. Vence su položili predstavnici lokalne samouprave, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, Udruženja učesnika ratova na prostorima nekadašnje Jugoslavije 1991-1999 i porodica žrtava.
Ispred Grada Zrenjanina, venac na Žitnom trgu položili su gradonačelnik, mr Ivan Bošnjak, zamenik predsednika Skupštine grada, Ljubomir Stanisavljev i sekretar Skupštine grada, Milan Mrkšić. I sam porodično pogođen događajima iz januara 1942. godine - među pogubljenima je i njegov rođeni deda, Bogoljub Bošnjak – gradonačelnik je istakao značaj sećanja na žrtve fašizma i negovanja antifašističke tradicije i vrednosti u našoj sredini.
- Svi fašistički zločini počinjeni na teritoriji Vojvodine tokom januara i februara 1942. godine zaslužuju da se redovno pominju, kako bi mlade generacije opomenuli da se takvi događaji više nikada ne ponove. Nosim na ovom mestu i lične uspomene i mislim da svako od nas, koji smo naslednici i potomci ovih žrtava, treba da učini sve kako bi među ljudima vladao mir, da se ljudi što više međusobno razumeju, a da se sve namere fašizma ili bilo kakvog drugog zločina u korenu spreče – poručio je gradonačelnik Ivan Bošnjak.
- Svi fašistički zločini počinjeni na teritoriji Vojvodine tokom januara i februara 1942. godine zaslužuju da se redovno pominju, kako bi mlade generacije opomenuli da se takvi događaji više nikada ne ponove. Nosim na ovom mestu i lične uspomene i mislim da svako od nas, koji smo naslednici i potomci ovih žrtava, treba da učini sve kako bi među ljudima vladao mir, da se ljudi što više međusobno razumeju, a da se sve namere fašizma ili bilo kakvog drugog zločina u korenu spreče – poručio je gradonačelnik Ivan Bošnjak.
Prisutnima na Žitnom trgu obratio se istoričar Miodrag Cvetić, koji je podsetio na tužne, ali i herojske dane te ratne godine u našem gradu.
- U vreme božićnih i porodičnih okupljanja, okupator je ove ljude rastavio ne samo od njihovih porodica, nego i od života i to na vrlo monstruozan način. Jedan od najtežih trenutaka u tom neprekidnom lancu odmazde bio je 9. januar 1942. godine. Tada je streljano, pa obešeno 150 slobodara, rodoljuba, boraca protiv okupatora, ljudi. Ovi zločini izvršeni su u ovom gradu, Kikindi, Dragutinovu, današnjem Novom Miloševu, Banatskom Aranđelovu. Bilo je ljudi koji su i u trenucima kada su izašli pred puščane cevi zadržali prisebnost i herojski klicali pobedi nad fašizmom, poput istaknutog lekara, dr Lazara Mijatova. Zločincima nije bilo dovoljno što su ih pogubili, želeli su da čitav grad vidi te žrtve, te su ih dopremili na ovo mesto, gde su podigli 30 vešala, rugajući se srpskom narodu rečima: "Evo vam vašeg božićnog drveta". Tela su stajala 24 časa, kao opomena i pretnja, koja, naravno, nije sprečila borbu naroda u Banatu protiv okupatora i koja je pobedonosno završena – opisuje te događaje Cvetić i dodaje:
- Sećanje je budućnost i upravo zato smo se ovde danas okupili. Moramo voditi računa i o ovim obeležjima, ne samo ovom, nego i mnogim drugim. Ona svedoče o našem postojanju, kao naroda, a ako izvučemo pouke iz prošlosti, samo tako možemo krenuti napred – poručio je istoričar i publicista Miodrag Cvetić.
- U vreme božićnih i porodičnih okupljanja, okupator je ove ljude rastavio ne samo od njihovih porodica, nego i od života i to na vrlo monstruozan način. Jedan od najtežih trenutaka u tom neprekidnom lancu odmazde bio je 9. januar 1942. godine. Tada je streljano, pa obešeno 150 slobodara, rodoljuba, boraca protiv okupatora, ljudi. Ovi zločini izvršeni su u ovom gradu, Kikindi, Dragutinovu, današnjem Novom Miloševu, Banatskom Aranđelovu. Bilo je ljudi koji su i u trenucima kada su izašli pred puščane cevi zadržali prisebnost i herojski klicali pobedi nad fašizmom, poput istaknutog lekara, dr Lazara Mijatova. Zločincima nije bilo dovoljno što su ih pogubili, želeli su da čitav grad vidi te žrtve, te su ih dopremili na ovo mesto, gde su podigli 30 vešala, rugajući se srpskom narodu rečima: "Evo vam vašeg božićnog drveta". Tela su stajala 24 časa, kao opomena i pretnja, koja, naravno, nije sprečila borbu naroda u Banatu protiv okupatora i koja je pobedonosno završena – opisuje te događaje Cvetić i dodaje:
- Sećanje je budućnost i upravo zato smo se ovde danas okupili. Moramo voditi računa i o ovim obeležjima, ne samo ovom, nego i mnogim drugim. Ona svedoče o našem postojanju, kao naroda, a ako izvučemo pouke iz prošlosti, samo tako možemo krenuti napred – poručio je istoričar i publicista Miodrag Cvetić.
