Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаVenci i sećanje na tragično stradale Nemce u Knićaninu
Godišnji pomen nedužno stradalim građanima nemačke nacionalnosti u civilnom logoru Knićanin, od 1945. do 1948.godine, održan je u subotu, na spomen-groblju "Telečka" u ovom mestu. U ime Grada Zrenjanina, vence su na spomen-obeležje položili predsednik Skupštine grada, Radovan Bulajić, sekretar Skupštine grada, Milan Mrkšić, kao i predsednik Udruženja "Rudolfsgnad", Lorenc Baron sa porodicom.
Od hladnoće, starosti, bolesti i gladi u ovom sabirnom civilnom logoru za Banat, prema nezvaničnim podacima, za tri godine do rasformiranja logora, umrlo je je oko 12.000 Nemaca, pretežno starih, ali i žena i dece. Do završetka Drugog svetskog rata u Knićaninu, tada zvanom Rudolfsgnad, živelo je oko 3.000 Nemaca. Prema popisu iz 2002. godine, u selu su se samo dve osobe izjasnile da su nemačke nacionalnosti.
Prvi pomen stradalim banatskim Nemcima održan je 1997. godine, upravo na inicijativu nekadašnjeg žitelja ovog mesta i zatočenika logora, Lorenca Barona. Inicijativu je prihvatilo Udruženje srpsko-nemačkog prijateljstva u Knićaninu i od tada se redovno, svake godine, održava pomen i polažu venci na spomen.obeležje, podignuto na mesnom groblju.
Lorenc Baron je preživeo nesreću koja ga je zadesila i sada svake godine dolazi iz Nemačke gde živi, u rodno selo da oda počast preminulima.
- Kada su me zarobili bio sam dete, ali mi se činilo da svakog trenutka sve više sazrevam. Preživeo sam pravi pakao i od dečaka sam se brzo pretvorio u zrelog čoveka. Sećam se, najteža mi je bila zima 1946.godine, jer četiri dana nije bilo hrane i tada su počela masovna umiranja. Ja sam preživeo, ali u tom logoru je, na žalost, umrlo oko 12 hiljada nedužnih ljudi koji su ovde i sahranjeni – prenosi svoja sećanja Lorenc Baron.
- Kada su me zarobili bio sam dete, ali mi se činilo da svakog trenutka sve više sazrevam. Preživeo sam pravi pakao i od dečaka sam se brzo pretvorio u zrelog čoveka. Sećam se, najteža mi je bila zima 1946.godine, jer četiri dana nije bilo hrane i tada su počela masovna umiranja. Ja sam preživeo, ali u tom logoru je, na žalost, umrlo oko 12 hiljada nedužnih ljudi koji su ovde i sahranjeni – prenosi svoja sećanja Lorenc Baron.
Zahvaljujući pomoći donatora 2001.godine je počelo renoviranje kapele i obeležavanje masovne grobnice i od tada na ovo mesto svake godine dolaze potomci stradalih koji odaju počast preminulima i ne dozvoljavaju da se istorija zaboravi.
- Naša želja je da, u saradnji našeg udruženja i bratskog društva u Nemačkoj, ostvarimo kulturnu i sportsku aktivnost, kako bi povezivali mlađe populacije koje dolaze. Ako mladi ne budu nastavili da neguju ovo prijateljstvo i tradiciju koju smo započeli, bojim se da će svest o značaju ovog kompleksa pasti u zaborav - rekao je predsednik Udruženja srpsko-nemačkog prijateljstva Knićanin, Radoslav Jocić.
- Naša želja je da, u saradnji našeg udruženja i bratskog društva u Nemačkoj, ostvarimo kulturnu i sportsku aktivnost, kako bi povezivali mlađe populacije koje dolaze. Ako mladi ne budu nastavili da neguju ovo prijateljstvo i tradiciju koju smo započeli, bojim se da će svest o značaju ovog kompleksa pasti u zaborav - rekao je predsednik Udruženja srpsko-nemačkog prijateljstva Knićanin, Radoslav Jocić.
