Данас је Видовдан, српско историјско исходиште и дан сећања на страдалнике у ратним сукобима

Служењем помена, полагањем венаца и евоцирањем успомена на наше суграђане, погинуле током ратних сукоба деведесетих година на територији бивше Југославије, данас је обележен Видовдан, дан сећања на све оне који су, током вишевековне историје, положили животе за слободу свог народа и своје земље.

Десети пут окупили су се поред спомен-обележја и положили венце представници Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, Гарнизона Војске Србије у Зрењанину, Полицијске управе, Савеза удружења бораца народноослободичког рата, Удружења српских ратних ветерана, Удружења ратних војних инвалида града Зрењанина, бројни чланови породица и родбина погинулих. 

Присутнима се, у име организатора скупа, Удружења ратних војних инвалида града Зрењанина, пригодним речима обратио председник Јовица Пилиповић. 
“Видовдан није дан за славље и радост, већ дан кад с великим поштовањем и сетом одајемо почаст нашим херојима, који дадоше нешто најсветлије за ову слободу, а то свето и непоновљиво је живот, који дадоше у ратовима од 1991-99. године, наши синови, очеви, браћа, чија имена поносно стоје на овом спомен-обележју. Не смемо их никада заборавити”, поручио је Пилиповић.

У име Града Зрењанина венац је положио заменик градоначелника Саша Сантовац. У свом обраћању, истакао је значај Видовдана за српски народ и националну историју, као и значај његовог обележавања. Сантовац је подсетио да се, испред споменика погинулим суграђанима у ратовима деведесетих, на овакав начин Видовдан обележава од 2011. године, дакле пуну деценију, и са овог места шаљу поруке незаборава и дужне почасти свима који су положили животе у одбрану отаџбине.

“Видовдан у српском народу има посебно место и посебан знак у календару. Још од 1389. године и косовске легенде и мита, он је симбол свих наших вековних тежњи и стремљења да останемо своји на своме. Видовдан је симбол српске борбе за слободу, за правду, за очување наше историје и традиције, за миран и сигуран живот на вековним огњиштима”, казао је заменик градоначелника и додао да су, вођени тим идеалима, стали у редове бранилаца отаџбине и наши суграђани којима данас одајемо почаст.

“Били су припадници војске, полиције или добровољци, и сви су уградили себе у ту жељену слободу и будућност коју су оставили нама, њиховим и нашим наследницима. Тешка и потресна времена и догађаји деведесетих година изнедрили су хероје и људске величине које су својим делима превазишле време у ком су живели. Они су тако постали и небески чувари косовског епа и мита, стубови те моћне грађевине саздане од наше националне традиције и богате историје, нашег непристајања на ропство, на окупацију и покоравање. Још једном указујемо да се без сталног подсећања и указивања на догађаје из прошлости, не може пронаћи ни прави пут ка будућности. Указујемо на прошлост и на сво зло ратних страдања, како се она никоме и никада више не би поновила”, поручио је Сантовац.

Осврнувши се и на актуелну ситуацију, указао је на неке моменте који сведоче о развојном замаху у ком се налазе град Зрењанин и регион.
“Зрењанин и средњи Банат последњих година отварају нове странице развоја. Свесни смо да увек може и више и боље, али се не могу оспорити чињенице које указују да је наш град једна од најбољих средина за инвестирање у Србији. Ретко који град може се похвалити индустријском зоном са више од 500 хектара намењених градњи нових привредних капацитета. Тренутно је у тој зони седам градилишта, све су то нова радна места за наше суграђане, а привреда је замајац и за све друге активности. Као директна последица привредног замаха, у Зрењанину се гради највише нових станова у последње три деценије, а обнова инфраструктуре подразумева не само локалне, већ и ауто-путеве до Београда и Новог Сада, за које се убрзано припрема техничка документација”, казао је Саша Сантовац на данашњем скупу испред споменика погинулим суграђанима. 

Спомен-обележје припадницима војске, полиције и добровољаца, страдалих у ратним сукобима 1991-1999. године, са уклесаним именима њих укупно педесет троје, реализовано је, по замисли архитекте Милице Ковач, у виду три засебна споменика, спомен-чесме и водене површине. Подизање споменика финансирао је 2011. године Град Зрењанин.