Завршна конференција пројекта “Паметна и одржива потрошња енергије“ - Зрењанин добио “паметну зграду” и Регионални центар за енергетску ефикасност

Завршном конференцијом, отварањем прве “паметне зграде” у Банату и успостављањем Регионалног центра за енергетску ефикасност, првог такве врсте у Србији, данас је у Зрењанину обележен завршетак ИПА пројекта прекограничне сарадње Румунија-Србија “Паметна и одржива потрошња енергије“ (eng. Smart And Sustainable Energy Consumption – SASEC). Водећи партнер на пројекту био је Град Зрењанин, с партнерима - Регионалним центром за друштвено-економски развој “Банат”, градом Темишваром и Кластером одрживе енергије Румуније – РОСЕНЦ, а укупна вредност пројекта износи 852.000 евра.
 
 
 
Регионални центар за енергетску ефикасност смештен је у новоизграђеном објекту у Улици др Корнела Радуловића који представља прву паметну зграду у Банату, чија је површина приближно 500 м2 и која је изграђена по моделу најбољих пракси у архитектури, усмерених на смањење потрошње - спречавање расипања енергије и коришћење обновљивих извора, омогућавајући демонстрацију различитих нових технологија и опреме за већу енергетску ефикасност. Вредност радова на поменутом објекту је близу 400.000 евра, а симболично су га, пресецањем врпце, отворили министарка за европске интеграције у Влади Србије Јадранка Јоксимовић, Њена екселенција амбасадор Румуније у Републици Србији Силвија Давидоју и  градоначелник Зрењанина Симо Салапура. Свечаности су присуствовали и помоћник покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај Небојша Војновић, представници Града Зрењанина и општина Средњобанатског округа, а он-лајн су се из Темишвара обратили Aнка Лолеску, извршна директорка Регионалног бироа за прекограничну сарадњу и Фриц Доминик Шамуел, градоначелник тог града.
 
 
 
Министарка Јадранка Јоксимовић рекла је да су “зелена агенда” и “енергетска ефикасност” теме која ће бити актуелне у наредним деценијама и да ће за пројекте у тим областима Европска унија и убудуће издвајати значајна средства. 
- Средства ће издвајати и Република Србија, кроз национални план “Србија 2025” и почели смо да спроводимо бројне пројекте, од постројења за пречишћавање отпадних вода, сепарација отпада, домена енергетске ефикасности, свега оног што можемо сврстати у сектор “зелених” програма и пројеката и што јесте она формула “20-20-20”, коју је дефинисала Европска унија - 20 одсто смањити количине угљендиоксида, 20 одсто повећати обновљиве изворе енергије и 20 одсто повећати енергетску ефикасност. Управо то има за циљ и овај пројекат, и ова зграда, и ми тиме показујемо да заиста пратимо све оно што су нови извори економског раста у Европи - истакла је министарка Јоксимовић и похвалила Регионални центар за развој “Банат”, који већ годинама реализује квалитетне пројекте с патртнерима из Румуније, с којом Србија има један од најбољих програма сарадње већ 12 година.  
 
 
 
 
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура истакао је да је Град Зрењанин, у претходном периоду, радио много у циљу достизања европских стандарда у области заштите животне средине и енергетске ефикасности, те да овај пројекат представља круну досадашњих, али и почетак нових активности.
- Данас смо поносни што добијамо овакав објекат, што постајемо пример добре праксе и доказујемо да можемо да пратимо европске токове. Цео пројекат управо има за циљ да Град Зрењанин постане енергетски ефикаснији и да грађани подигну ниво знања и свести о значају енергетске ефикасности”, навео је Салапура и подсетио на најзначајније досадашње ефекте учешћа града у ИПА програму прекограничне сарадње.

- У питању су пројекти који се мере вишемилионским износима у еврима, а на обострану су корист и нашим суграђанима и румунским пријатељима. Захваљујући тој сарадњи, реконструисали смо нашу спортску халу “Медисон”, набавили вредну опрему за реаговање у ванредним ситуацијама, а у завршној фази је реализација великог стратешког пројекта “Ревитализација канала Бегеј”, који Зрењанину и Темишвару, као и читавом средњем Банату, доноси нове развојне могућности. Такође, Град Зрењанин је капацитете ЕУ фондова користио и у другим областима, а један од таквих примера је и на суседној локацији, где је Аустријска развојна агенција помогла градњу Регионалног едукативног центра “Банат” - казао је градоначелник. 
 
 
 
 
Како је навела Ирена Живковић, директорка Регионалног центра за друштвено-економски развој “Банат”, пројекат доприноси постизању климатских и енергетских циљева Европске уније, кроз промоцију енергетске одрживости у локалним заједницама прекограничног региона и побољшање њихових капацитета за планирање и управљање интегрисаним акцијама за уштеду енергије и коришћење обновљивих извора енергије.
- Осим што је град Зрењанин добио прву “паметну зграду” и Регионални центар за енергетску ефикасност, у оквиру пројекта реализован је низ активности - израда мастер плана одрживе енергије за територију Средњобанатског округа, што отвара врата за нове пројекте у будућности, у оквиру пилот акција у три зрењанинске средње школе постављени су инструменти за мерење различитих енергетских параметара и квалитета ваздуха, обављено је термовизијско снимање дроном 60 јавних објеката, опремом такође набављеном кроз пројекат, а одржали смо и низ едукација за различите циљне групе. Све су то предуслови да Зрењанин буде један од енергетски ефикасних градова и пример за градове у Србији - објаснила је Живковић. 

Слике

  • /uploads/attachment/vest/5914/RCR_Banat_0.jpg