Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаГрадоначелник у посети пољопривредном газдинству Едит Бакош у Лукином Селу, поводом Међународног дана сеоских жена
Поводом 15. октобра, Међународног дана сеоских жена, Град Зрењанин указује на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу. Градоначелник Зрењанина Симо Салапура посетио је данас домаћинство Едит Бакош у Лукином Селу, успешне предузетнице и носиоца пољопривредног газдинства.
Градоначелник је рекао да специфичност наше градске територије, са чак 22 сеоске средине, захтева и посебну бригу и однос према том становништву, посебно према женама.
- Битно нам је да и данас, на Међународни дан сеоских жена, укажемо на изазове с којима се оне сусрећу у својим срединама. Данас смо посетили носиоца пољопривредног газдинства Едит Бакош, с којом смо разговарали о томе како овде функционише производња, и то већ пуних 38 година, и верујем да ћемо у наредном периоду, кроз овакве посете и разговоре, кроз скретање пажње на положај жена у сеоским срединама и кроз друге активности, учинити да се тај положај побољша - истакао је градоначелник и додао да Град издваја и финансијска средства за ову проблематику.
- Битно нам је да и данас, на Међународни дан сеоских жена, укажемо на изазове с којима се оне сусрећу у својим срединама. Данас смо посетили носиоца пољопривредног газдинства Едит Бакош, с којом смо разговарали о томе како овде функционише производња, и то већ пуних 38 година, и верујем да ћемо у наредном периоду, кроз овакве посете и разговоре, кроз скретање пажње на положај жена у сеоским срединама и кроз друге активности, учинити да се тај положај побољша - истакао је градоначелник и додао да Град издваја и финансијска средства за ову проблематику.
- Град Зрењанин, кроз различите пројекте и буџетска средства, помаже удружења жена на селу, омогућава им да представе своје деловање и производе, а кроз подстицаје у пољопривреди и аграрни буџет издваја значајна средства за која редовно конкуришу и наше суграђанке. На нама је да, у наредном периоду, тај проценат још више повећамо и мапирамо које су најнеопходније потребе, када су овакве ствари у питању. Ова производња у Лукином Селу има дугу традицију, постоје жеља, воља и тржиште, постоје и одређени проблеми и на нама је да покушамо да те проблеме умањимо и пружимо подршку кроз одређени вид субвенција о којима размишљамо, имајући у виду да управо конципирамо аграрни буџет за наредну годину - казао је градоначелник.
Едит Бакош, као и остали чланови њеног домаћинства и породице Бакош, бави се производњом поврћа и цвећа и наставила је традицију коју су започели њени родитељи. Каже да у раду нема паузе, да завршетак овогодишње сезоне истовремено означава и почетак припрема за наредну.
- У току је садња цвећа, салата је такође у фази садње и све то радимо у пластеницима, којих имамо на површини од једног хектара. Од цвећа већином гајимо мушкатле, имамо и петонија, бегонија и других ситних врста, намењених и садњи у баштама и пласману на тржиште, углавном Зрењанина и делом Београда. Доста купаца нам и долази, да купују, погледају шта нудимо, затраже неки савет у вези са садњом - каже Едит Бакош.
- У току је садња цвећа, салата је такође у фази садње и све то радимо у пластеницима, којих имамо на површини од једног хектара. Од цвећа већином гајимо мушкатле, имамо и петонија, бегонија и других ситних врста, намењених и садњи у баштама и пласману на тржиште, углавном Зрењанина и делом Београда. Доста купаца нам и долази, да купују, погледају шта нудимо, затраже неки савет у вези са садњом - каже Едит Бакош.
О положају и животу жена на селу истиче и добре и лоше стране.
- У раду у пољопривреди не постоје дани боловања или трудничког одсуства. Заова и ја имамо по троје деце, нисмо имали ни дана боловања, не остајемо код куће ни када су деца болесна и то су сигурно те лоше стране. Такође, цене наших производа често нису адекватне трошковима које имамо у производњи, ценама горива, минералног ђубрива, радне снаге. С друге стране, на селу имамо свој мир, могућност да без бриге пустимо децу у двориште и радимо у њиховој близини, да организујемо радни дан на најбољи начин - објашњава Бакошева.
- У раду у пољопривреди не постоје дани боловања или трудничког одсуства. Заова и ја имамо по троје деце, нисмо имали ни дана боловања, не остајемо код куће ни када су деца болесна и то су сигурно те лоше стране. Такође, цене наших производа често нису адекватне трошковима које имамо у производњи, ценама горива, минералног ђубрива, радне снаге. С друге стране, на селу имамо свој мир, могућност да без бриге пустимо децу у двориште и радимо у њиховој близини, да организујемо радни дан на најбољи начин - објашњава Бакошева.
Петнаести октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти, и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села. Жене на селу теже остварују права на здравствену и социјалну заштиту, оптерећене су пословима у домаћинству, а у старости се суочавају с малим пензијама или их уопште и немају. Ситуација се мења на боље, посебно на територији Европске уније, где је више од једне трећине жена укључено у производњу хране, а више од половине у услуге повезане с производњом хране.
