Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПразник града Зрењанина и 103. годишњица од ослобођења у првом светском рату: славни и судбоносни дани, сећање на значајне људе и догађаје
Град Зрењанин обележава данас сто трећу годишњицу од ослобођења града у Првом светском рату, Празник града, и сећа се тих славних и судбоносних дана из своје историје, значајних догађаја и учесника у њима. Као и сваке године, положено је цвеће на спомен-обележја посвећена личностима и догађајима из Првог светског рата и одата почаст херојима и ослободиоцима града, на Тргу слободе организована је централна прослава, док је за поподневне и вечерње часове предвиђен пригодан програм у две градске установе културе - у 18 часова у Салону Народног музеја отвара се изложба под називом “Деца у Великом рату”, а у 19 часова почиње концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране “Станислав Бинички” у Народном позоришту “Тоша Јовановић”.
- Обележавамо данас последњи од три историјска, слободно можемо рећи судбоносна датума, у вези са окончањем Великог рата на овим просторима. Оснивање првог Српског народног одбора 31. октобра претходило је данашњем Дану ослобођења, 17. новембру, а српска војска ушла је у град шест дана након потписивања примирја и окончања ратних дејстава на западном европском фронту, 11. новембра - рекао је заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац, честитајући на Тргу слободе Празник града суграђанима, у име Града Зрењанина, у име градоначелника и у своје лично име.
Истакао је да су ти дани били славни, готово епски, јер су означили остварење вековног сна српског народа на овим просторима о присаједињењу Матици Србији.
- Сан је постао стварност, Србија је изашла на обе обале Дунава, али је цена остварења тог сна скупо плаћена. Иако је формално преузимање власти у нашем граду протекло без већих оружаних сукоба, српска војска, српски јунаци и хероји до слободе су стигли кроз страдања која је тешко описати. Не постоје речи које би могле на прави начин предочити голготу српске државе и народа у тим ратним годинама, у којима је тадашња Србија изгубила готово трећину свог становништва - нагласио је Сантовац.
- Сан је постао стварност, Србија је изашла на обе обале Дунава, али је цена остварења тог сна скупо плаћена. Иако је формално преузимање власти у нашем граду протекло без већих оружаних сукоба, српска војска, српски јунаци и хероји до слободе су стигли кроз страдања која је тешко описати. Не постоје речи које би могле на прави начин предочити голготу српске државе и народа у тим ратним годинама, у којима је тадашња Србија изгубила готово трећину свог становништва - нагласио је Сантовац.
Додао је и да је Србија рат окончала на страни савезника и дала немерљив допринос сламању аустро-угарске царевине. У тој борби, подсетио је, учествовали су и бројни наши суграђани, мобилисани претходно у војску из које је требало да своју браћу и сународнике гледају кроз нишан.
- Таква замисао креатора крвавих ратних сукоба није могла да опстане. Прелазећи масовно у редове српске војске, бечкеречки Срби сачували су част, образ, понос и вековне гробове својих предака на овим просторима. Они који су преживели рат, тријумфално су се вратили у свој град, као победници и ослободиоци. Они који су положили своје животе, уписани су у вечност и незаборав, а сви заједно уградили су себе у темеље куће коју смо наследили и коју данас чувамо и градимо, куће зване држава Србија - истакао је у обраћању заменик градоначелника.
- Таква замисао креатора крвавих ратних сукоба није могла да опстане. Прелазећи масовно у редове српске војске, бечкеречки Срби сачували су част, образ, понос и вековне гробове својих предака на овим просторима. Они који су преживели рат, тријумфално су се вратили у свој град, као победници и ослободиоци. Они који су положили своје животе, уписани су у вечност и незаборав, а сви заједно уградили су себе у темеље куће коју смо наследили и коју данас чувамо и градимо, куће зване држава Србија - истакао је у обраћању заменик градоначелника.
На Тргу слободе је, осим полагања венаца од стране више делегација, служен и помен ослободиоцима, а пригодним се речима обратио и историчар Игор Мицов, професор Зрењанинске гимназије, који је говорио о току Првог светског рата и његовим последицама на нашим просторима. Предочио је стање у граду на почетку рата и уочи ослобођења, као и саме тренутке тог значајног дана, пре 103 године. Подсетио се свих значајних учесника тих догађаја, с посебним освртом на наше суграђане.
Глумац Народног позоришта “Тоша Јовановић” Милан Кочаловић говорио је стихове песама “Ave Serbia” Јована Дучића и “Моја отаџбина” Алексе Шантића. Химну Републике Србије на почетку свечаности отпевала је Василија Зорић, ученица трећег разреда средње Музичке школе “Јосиф Маринковић” у Зрењанину, Одсек соло певање, у класи професорке Ане Алексић Шајрер. Помен ослободиоцима служио је јереј Веселин Влашки, старешина храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину.
У име Града Зрењанина венац на споменик краљу Петру положили су заменик градоначелника Саша Сантовац, заменик председника Скупштине града Оливер Митровић и секретарка Скупштине града Светлана Грујић. Венце су положили и представници Средњебанатског управног округа, Команде за развој банатске бригаде и гранизона Војске Србије у Зрењанину, Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Одбора за обнову споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу, Организације “Светосавље”, Удружења “Петровград”, Удружења чланова и пријатеља Матице Српске и Српског народног покрета “Светозар Милетић”, као и представници градских одбора СУБНОР-а, Српске напредне странке, Демократске странке Србије и Покрета обнове Краљевине Србије.
У току преподнева положени су венци на спомен-плочу посвећену пуковнику Драгутину Ристићу - Бригадиру, команданту Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, познатог као “Гвоздени пук”, војне јединице српске војске која је 17. новембра 1918. године ослободила тадашњи Велики Бечкерек, затим на спомен-бисту Војводи Бојовићу и на спомен-плочу посвећену српским добровољцима из Првог светског рата, поред главног улаза у храм Успења Пресвете Богородице. Плочу је 1936. године подигао Месни одбор ратних добровољаца у Петровграду, у знак сећања на 115 погинулих и умрлих добровољаца из нашег града. Они су, током ратних година, прелазили пут од Источног до Солунског фронта, а неки од њих, у победоносном походу српске војске, стигли су новембра 1918. године до свог Великог Бечкерека, као ослободиоци. У име Града Зрењанина, венце су на ова спомен-обележја положили помоћница градоначелника Јелена Травар Миљевић, члан Градског већа Дејан Дамјановић, заменица скретарке Скупштине града Сања Бурсаћ и начелница Одељења друштвених делатности Градске управе Јелена Драгић.
