Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОтворена специфична изложба: "Мерак ми је..." - Хедонизам у делима из Збирке ликовне уметности Народног музеја Зрењанин
СкупштинаУ Салону зрењанинског Народног музеја синоћ је свечано отворена изложба под називом „Мерак ми је...“ - Хедонизам у делима из Збирке ликовне уметности Народног музеја Зрењанин. На отварању су говорили Синиша Оњин, директор Народног музеја Зрењанин, ауторка поставке Оливера Скоко, виши кустос - историчар уметности и Драган Ђорђевић, председник Асоцијације аутентичних хедониста из Београда.
.jpg)
.jpg)
Изложбу је свечано отворио Чедомир Јањић, председник Скупштине града Зрењанина, истакавши да се, у низу бројних различитих изложби које врло успешно приређује Народни музеј, ова некако издваја по тематици и изузетно добро одсликава нешто што је специфично за ову средину.
“Можда и нека прва асоцијација на Банаћане, било да су такви родом или да овде живе, јесте та отвореност, то весеље, добро расположење, игра, песма, једном речју тај хедонизам и то је у делима наших уметника често присутно. Занимљиво је на једном месту видети чак 30 слика и цртежа с таквом тематиком, а посебно је значајно што се ради о делима која припадају нашем музеју и његовој збирци ликовне уметности”, казао је Јањић и додао да кафански призори на платнима, музичари, тренуци одмора, сведоче и о нашој прошлости и имају на овим радовима и културолошку и историјску вредност.
“Посебно је у том смислу вредан цртеж великог Уроша Предића и његово банатско коло у центру Орловата”, нагласио је Чедомир Јањић.
“Можда и нека прва асоцијација на Банаћане, било да су такви родом или да овде живе, јесте та отвореност, то весеље, добро расположење, игра, песма, једном речју тај хедонизам и то је у делима наших уметника често присутно. Занимљиво је на једном месту видети чак 30 слика и цртежа с таквом тематиком, а посебно је значајно што се ради о делима која припадају нашем музеју и његовој збирци ликовне уметности”, казао је Јањић и додао да кафански призори на платнима, музичари, тренуци одмора, сведоче и о нашој прошлости и имају на овим радовима и културолошку и историјску вредност.
“Посебно је у том смислу вредан цртеж великог Уроша Предића и његово банатско коло у центру Орловата”, нагласио је Чедомир Јањић.
.jpg)
.jpg)
Отварање су, музичким програмом, употпунили Анђела Шварц и ансамбл “Шварц и пријатељи”.
На изложби и у пратећем каталогу, у контексту хедонизма, разматрано је 30 слика и цртежа који асоцирају на задовољство и чија тема су кафана, пиће, храна, музика, игра, одмор у кући или у природи... Изложба је отворена на дан рођења сликара Стевана Алексића, аутора чувене жанр-композиције „Весели Банаћани“ која се мотивом, али још више атмосфером, наметнула као централна слика поставке. Осим ове монументалне композиције која приказује одломак свакодневице у једној кафани, издвојено је још неколико радова који кафански простор наговештавају у самом наслову, или садржајем наводе да помислимо да је у питању сличан амбијент.
.jpg)
.jpg)
Уз пиће, неизоставна обележја кафанског призора су музика и игра, па су се на изложби нашли и „Дует” мађарског аутора Иштвана Сењија, „Свирач” и „Оркестар” Владислава Вукова, али и цртеж Уроша Предића на којем сликар представља „Банатско коло” какво се заиграло не у кафани, већ на тргу у његовом родном Орловату. Уживање у храни приказују две сликарке савременице – Зора Петровић и Фридерика Бенде, које женским фигурама у руке стављају воће из којег избија сва сласт живота („Богатство”, „Девојчице са грожђем”). Овакве сцене уводе у представе хедонизма у природи, било да је то поред воде („Купачице”, „Мали купачи”, „Сусрет једрилица”, „Пецароши”) или под окриљем дрвећа („Друштво у парку”, „Одмор у парку”, „Летња башта”).
Изложба ће трајати до 15. марта 2022. године и имаће разноврстан пратећи програм: од стручних вођења, радионица, концерата, до промоција и предавања на којима ће учесници покушати да из различитих аспеката сагледају феномен хедонизма.
.jpg)
.jpg)
Аутор изложбе и каталога је виши кустос-историчар уметности Оливера Скоко. Реализацију изложбе су омогућили Министарство културе и информисања Републике Србије и Град Зрењанин. Пројекат су помогли компанија “Гомекс”, Асоцијација аутентичних хедониста, Color Media Communications, Музичка школа „Јосиф Маринковић“ Зрењанин и Градска кафана „Стара занатлија“.
