Градоначелник: Царска бара је природни туристички бисер града Зрењанина, требало би прво да је посете сви наши предшколци и ученици
- Оно што је затечено није било за похвалу, није било у складу са законом и нормативима. Овде данас видимо и чујемо од представника “Резервата природе“ да од маја ове године имамо преко десет хиљада посетилаца који су дошли на Царску бару, као и да имамо улагања од стране града, Покрајине и Републике у укупном износу од преко 10 милиона динара, дакле, то све јесу нови помаци, али морамо још додатно уложити средства, заједно са екстерним изворима финансирања и промовисати Царску бару као туристичку дестинацију, као огроман потенцијал који град Зрењанин има – казао је градоначелник.
- Верујем да сада чинимо озбиљан корак и имамо значајан предуслов да у наредном периоду стратешки планирамо како Царска бара може да буде још привлачнија за туристе, како за домаће, тако и за оне који долазе ван територије града и Републике Србије – казао је он и указао да постоји идеја да ученици свих основних школа и деца из вртића бар једном посете резерват.
- У буџету града, у складу са оквирима које имамо, планирамо додатна средства за унапређење квалитета пружања турристичких услуга, али наравно и за само одржавање неопходно је много елемената, укључивање других институција, попут Завода за заштиту природе и министарства који ће определити средства из својих буџета за функционисање Специјалног резервата природе “Царска бара“ – рекао је још градоначелник Симо Салапура и навео да се ради на припреми пројеката, посебно на пројектима прекограничне сарадње, како би се обезбедила средства којима ће се побољшати ова туристичка и природњачка дестинација.
Дејан Јованов, директор Установе “Резервати природе” Зрењанин рекао је да је током претходних месеци много тога урађено, у центру за посетиоце постављено је ново дечје игралиште и мобилијар, постављен је нови видиковац и нова саобраћајна сигнализација до резервата, набављена је нова опрема за рад чуварске службе, град је обезбедио ново теренско возило, али да предстоји озбиљан посао када је у питању измуљавање Старог Бегеја и очување флоре и фауне.
- Треба констатовати и да се овде дуго није систематски и плански радило, измуљавања јесу вршена, али су била парцијална, само на критичким местима и није уклоњена највећа количина муља, што је довело до тога да имамо озбиљну неравнотежу и у биљном и животињском свету у односу на оно што би требало да буде, како је дефинисано свим релевантним документима – рекао је Јованов.