Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОрловат се поклонио сенима свог великана - цвеће и парастос на гробу Уроша Предића и посета храму Ваведења Пресвете Богородице
На данашњи дан, пре седамдесет година, преминуо је велики српски сликар Урош Предић. Рођен је у Орловату, 7. децембра 1857. године, а у њему је желео да буде и сахрањен, како је навео у својеврсном тестаменту, “крај своје предобре матере”, што су га замолили и Орловаћани, 1949. године. Једанаестог фебруара 1953. године дочекали су га у тишини и уз огромно поштовање његови мештани и пронели кроз село последњи пут, све до породичне гробнице на месном гробљу, благом узвишењу уз Тамиш. Скромна хумка тек деценијама касније обложена је мермером, уз нови споменик, налик сликарској палети, с Предићевим ликом и натписом “Урош Предић, академик - сликар, 1857-1953, грађани Орловата”.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
На месном гробљу у Урошевом Орловату окупили су се и данас мештани и њихови гости, да одају почаст свом великану и положе цвеће на породичну гробницу Предићевих - на његово и на почивалиште мајке Марије и оца, свештеника Петра. Придружили су им се и представници Града Зрењанина, у чије име и у име градоначелника су венац положиле Снежана Вучуревић и Марија Дамјановић, помоћнице градоначелника. Почаст сликару одали су и представници МЗ “Орловат”, ОШ “Урош Предић” Орловат и ХПТШ "Урош Предић" Зрењанин, заједно са ученицима орловатске школе, како су поручили на венцу, "његовим основцима". Помен је одржао свештеник православног храма, отац Бранко Марковић. Присутнима се бираним речима обратила и Тања Гвозденовић, испред Удружења за развој села Орловат.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
Уприличена је данас и заједничка посета храму Ваведења Пресвете Богородице, у центру Орловата, градитељско дело истакнутог архитекте модерног правца Драгише Брашована и споменик културе од великог значаја. Храм је, иако већ у осмој деценији живота, осликао Урош Предић, остављајући тако део свог изузетног уметничког опуса и својим мештанима. Посебно место на иконостасу заузима Света Петка, с ликом уметникове мајке, за који је сам Предић рекао да је један од његових најуспелијих радова. На истом иконостасу овековечио је Урош и оца и деду, у ликовима Светог Саве и Светог Николе, о чему је говорио свештеник Марковић.
.JPG)
.JPG)
.JPG)
Рекао је да је службовао у више села, међу многим светињама и у значајним храмовима, али да на њега Орловат и Урош Предић остављају посебан утисак.
"Ово здање је подигнуто на месту старе, срушене цркве, и наредне године обележиће један век постојања. Оно што га чини посебно значајним, јесу дела Уроша Предића, која је осликао свом селу. Нисам овде чуо никога од старијих да га, у причама, помиње као "великог академског сликара", већ га сви, једноставно, памте као "деда Уроша", јер су га увек сматрали својим Орловаћанином. Посебно је о њему приповедао покојни Бошко Станков, чији је отац купио кућу Уроша Предића, са двориштем где и данас расте дуд, који је посадио Урошев отац Петар. Сваки лик на овом иконостасу описује неког и претпоставка је да су светитељи, попут његовог оца и деде у Светом Сави и Светом Николи, представљени у ликовима некадашњих мештана Орловата", објашњава отац Бранко.
"Ово здање је подигнуто на месту старе, срушене цркве, и наредне године обележиће један век постојања. Оно што га чини посебно значајним, јесу дела Уроша Предића, која је осликао свом селу. Нисам овде чуо никога од старијих да га, у причама, помиње као "великог академског сликара", већ га сви, једноставно, памте као "деда Уроша", јер су га увек сматрали својим Орловаћанином. Посебно је о њему приповедао покојни Бошко Станков, чији је отац купио кућу Уроша Предића, са двориштем где и данас расте дуд, који је посадио Урошев отац Петар. Сваки лик на овом иконостасу описује неког и претпоставка је да су светитељи, попут његовог оца и деде у Светом Сави и Светом Николи, представљени у ликовима некадашњих мештана Орловата", објашњава отац Бранко.
У име црквене општине и Епархије банатске, захвалио се и Граду Зрењанину, који издваја средства и помаже храм, и рекао да су у току припреме за обнову храма, уз наду да ће се то реализовати поводом јубилеја, наредне године.
.JPG)
.JPG)
.jpg)
Храм Ваведења Пресвете Богородице подигнут је 1924. године у српско-византијском стилу, а иконостас је Предић завршио четири године касније. Од културно-историјских вредности у храму се чувају копија икона Богородице Бездинске, први уметнички рад Димитрија Поповића из 1756. године када је сликар имао само 18 година; целивајуће иконе, рад сликара Живка Петровића из 1860 -1861; зидне иконе из 1925. године, рад Косте Ванђеловића; збирка икона непознатих иконописаца 18-ог и 19-ог века. Најстарија матична књига датира из 1778. године.
Обележавање 70. годишњице од смрти Уроша Предића завршено је окупљањем гостију у месној школи, где се директорка Биљана Мургић Фијат, у своје име и у име организационог одбора за обележавање годишњице, захвалила присутнима на учешћу у програмима организованим поводом овог јубилеја.
