Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОдавањем почасти др Ференцу Кемењу на годишњицу од његовог рођења, град Зрењанин симболично најавио учешће својих спортиста на Олимпијским играма у Паризу
Интонирањем Олимпијске химне и полагањем венаца на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, град Зрењанин обележио је данас годишњицу рођења др Ференца Кемења и симболично најавио учешће својих спортиста и представника на предстојећим 33. Летњим Олимпијским играма у Паризу.
Венце на спомен-бисту нашег знаменитог суграђанина, једног од оснивача Међународног олимпијског комитета, пионира савременог олимпијског покрета, члана Оснивачког одбора Олимпијских игара у Атини 1896. године и блиског сарадника првог председника МОК Пјера де Кубертена, др Ференца Кемења, положиле су делегације Града Зрењанина, Спортског савеза града Зрењанина, Савеза за школски спорт и Јавне установе “Спортски објекти”. У делегацији Града Зрењанина уз градоначелника Сима Салапуру били су и наши прослављени олимпијци Момир Рнић и Милорад Станулов, док су у делегацији Спортског савеза града, уз генералну секретарку Вукосаву Ђапић Атанацковић, били и Јован Лекић, генерални секретар Савеза за школски спорт Војводине, Маринко Пајић, генерални секретар Савеза за школски спорт града Зрењанина и Данијел Шебез, директор ЈУ “Спортски објекти”.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Др Кемењ рођен је 17. јула 1860. године у Великом Бечкереку, у ком је провео детињство и младост и похађао Гимназију, коју је завршио 1879. године. Школовао се потом у Штутгарту, Будимпешти и Паризу, где упознаје Пјера де Кубертена и прихвата његове идеје о спорту и могућности да се спорт искористи у мировне сврхе. Управо Кемењ предлаже Кубертену обнову античких Олимпијских игара и ту замисао успевају да реализују 1896. године, организацијом првих игара у Атини.
“Како време одмиче, чини ми се да све више схватамо колики је значај нашег суграђанина др Ференца Кемења био у оснивању модерних Олимпијских игара. Био је међу петнаест чланова Оснивачког одбора модерних Олимпијских игара, један од петнаест визионара у свету који су трасирали пут олимпијском покрету и играма које се, за мање од десет дана, одржавају опет у Паризу. Неговање културе сећања нешто је што морамо да баштинимо у граду, заједно са спортским установама, али и с нашим спортистима олимпијцима. До сада је град Зрењанин имао преко 60 учесника на Олимпијским играма, узимајући у обзир спортисте, тренере и пратиоце, а ове године биће их десетак. Зрењанин има учеснике на Олимпијским играма у континитету од 1956. године, а оно што посебно прижељкујемо из Париза јесте јубиларна, 25. олимпијска медаља”, казао је градоначелник Салапура и додао да су, уз ангажовање и залагање спортских стручњака и радника, неопходна и улагања локалне самоуправе и виших органа власти.
“Како време одмиче, чини ми се да све више схватамо колики је значај нашег суграђанина др Ференца Кемења био у оснивању модерних Олимпијских игара. Био је међу петнаест чланова Оснивачког одбора модерних Олимпијских игара, један од петнаест визионара у свету који су трасирали пут олимпијском покрету и играма које се, за мање од десет дана, одржавају опет у Паризу. Неговање културе сећања нешто је што морамо да баштинимо у граду, заједно са спортским установама, али и с нашим спортистима олимпијцима. До сада је град Зрењанин имао преко 60 учесника на Олимпијским играма, узимајући у обзир спортисте, тренере и пратиоце, а ове године биће их десетак. Зрењанин има учеснике на Олимпијским играма у континитету од 1956. године, а оно што посебно прижељкујемо из Париза јесте јубиларна, 25. олимпијска медаља”, казао је градоначелник Салапура и додао да су, уз ангажовање и залагање спортских стручњака и радника, неопходна и улагања локалне самоуправе и виших органа власти.
.jpg)
.jpg)
“Налазимо се у Карађорђевом парку, недалеко од фудбалског и атлетског стадиона, Кристалне дворане, хале “Медисон”, специфичног спортског комплекса у Србији, који заокружујемо до краја године када су у питању улагања, најављујемо модерну теретану у “Кристалној дворани”, али и изградњу трим стазе у школи “Петар Петровић Његош”, чиме показујемо да нам је јако битан и школски спорт. Посебно се поносимо и што ћемо 25. јула имати промоцију друге књиге “Зрењанинска олимпијска огрлица”, где ћемо сумирати све учеснике олимпијских игара, олимпијске приче које се тичу наших суграђана”, истакао је градоначелник током данашње церемоније.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Последњу олимпијску медаљу у веслачком спорту за нашу земљу освојио је Зрењанинац Милорад Станулов, још 1984. године у Лос Анђелесу. Прослављени спортиста, освајач два олимпијска одличја, изразио је данас очекивања да наши веслачи могу у Паризу постићи успех, да шансу имамо и у наступу дубл-скула и Зрењанинке Јоване Арсић, европске првакиње у дисциплини скиф.
- Посебно ми је драго због ње, то јој је други наступ на Олимпијским играма и што сам тврдио после Токија да ће она сазрети за три године и бити у правим веслачким годинама за постизање резултата. Показало се то ове године и на Европском првенству и мислим да ће, после дужег времена, српско веслање имати финалисте на Олимпијским играма, а надајмо се и медаљу - рекао је Станулов.
Веслач 20. века у Србији истиче да Зрењанин предњачи међу градовима у нашој земљи када је у питању неговање културе сећања на Олимпијске игре.
- С обзиром да имамо и ову Алеју великана, где је биста Ференца Кемења, затим веома посећену Собу спорта у Народном музеју, фотографије свих наших олимпијаца на улазу у Кристалну дворану, сигурно је да све то доприноси да Зрењанин буде заиста специфичан и у подсећању на некадашње спортисте и спортске успехе, али и на промовисању нових спортиста и спортских нада.
- С обзиром да имамо и ову Алеју великана, где је биста Ференца Кемења, затим веома посећену Собу спорта у Народном музеју, фотографије свих наших олимпијаца на улазу у Кристалну дворану, сигурно је да све то доприноси да Зрењанин буде заиста специфичан и у подсећању на некадашње спортисте и спортске успехе, али и на промовисању нових спортиста и спортских нада.
Чланови Оснивачког одбора модерних Олимпијских игара, 1896. године.
Др Ференц Кемењ стоји трећи слева, а први слева седи Пјер де Кубертен,
оснивач и генерални секретар Међународног олимпијског комитета
Др Ференц Кемењ завршио је два факултета и потом радио као директор школе и професор математике и физике. Био је реформатор школства, а највише пажње је посвећивао физичком васпитању младих. Међу првима се залагао да се при школама граде фискултурне сале, о чему је написао више радова. На првим Олимпијским играма био је и на функцији пратиоца репрезентације Угарске, за коју је наступао и Момчило Тапавица, први Србин олимпијац. Кемењ је трагично окончао живот 21. новембра 1944. године, у ратном периоду у Будимпешти.
Родни Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, рад београдске вајарке Радмиле Граовац.
