Potpisan ugovor između Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i MZ Melenci

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković i predsednik Mesne zajednice Melenci Ivica Milivojev, potpisali su juče ugovor o dodeli šest miliona dinara za projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja, radi obezbeđivanja vodom jezera "Rusanda" u Melencima.

Naime, zbog poremećaja nivoa podzemnih voda, usled izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav, u sušnom periodu dolazi do isušivanja pojedinih delova, a ponekad i celog jezera i tada se podloga - žitki mulj po površini pretvara u tipičnu "slanu pustinju". Usled čestih i snažnih vetrova, inače tipičnih za područje Banata, dolazi do izduvavanja "slane prašine" iz isušenog jezera, koja je vrlo agresivna i izaziva sušenje biljnog sveta na širem području jezera. S obzirom da se radi o izuzetno sporo obnovljivom resursu (peloidu), ovaj proces dovodi i do gubitka kvantiteta i kvaliteta, što dugoročno negativno utiče na održivi razvoj Banje "Rusanda" u Melencima.

Prema rečima pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Radoslava Strikovića, cilj predloženog projekta je da se jezero Rusanda obezbedi potrebnom količinom vode čime bi se sprečilo njegovo isušivanje i u ekstremnim klimatskim prilikama. Time bi se sa jedne strane sačuvale od prirodne erozije rezerve i kvalitet lekovitog blata-peloida, a sa druge strane sprečili nepovoljni uticaji "slane prašine" na životnu sredinu na širem području jezera "Rusanda". Striković je dodao da je predviđeno da projekat bude realizovan do polovine decembra, do kada će biti iskopano 3-4 bazena, u zavisnosti od rezultata hidroloških istraživanja.

Inače, banja "Rusanda" kod Melenaca ima dugogodišnju lečilišnu tradiciju zasnovanu na korišćenju lekovitih svojstava mineralnog blata – peloida iz jezera Rusanda. Samo jezero zahvata površinu od oko 4 km2. Duboko je oko 0,5 do 1,5 metara, a dno je pokriveno lekovitim blatom - peloidom debljine od 0,5 do 1,3 (maksimum) metara. Dosadašnjim istraživanjima i ispitivanjima utvrđeno je da se lekovita svojstva peloida i vode u jezeru zasnivaju na visokim koncentracijama haloida (hlor, brom i jod) i alkalija (natrijum, kalijum i magnezijum) i po tome su vrlo slični peloidima iz Igala i nekih drugih mesta na Jadranu kao i onima na obalama Crnog mora. Međutim, svojstva koja su lekovita za ljudski organizam, u slučajevima do kojih se skoro redovno dolazi u sušnom periodu, postaju štetna za životnu sredinu, a pre svega na biljni svet na širem području jezera.

(Preuzeto sa internet-prezentacije Izvršnog veća APV)