Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаSvedok tužilaštva na suđenju Goranu Kneževiću promenio iskaz
Ljubomir Stankov, član Upravnog odbora Direkcije za izgradnju i uređenje Zrenjanina, kao svedok tužilaštva na suđenju Goranu Kneževiću, bivšem gradonačelniku Zrenjanina, osporio je analizu o cenama građevinskog zemljišta koju je sačinio u istrazi, rekavši da je u pitanju greška.
"Ta analiza je pogrešna jer sam dobio netačne cene. To je istina i moja zakonska obaveza je da to kažem. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala dala mi je zadatak da uradim analizu. Pred istražnim sudijom sam se bojao da od svedoka ne postanem optuženi i da ne završim u pritvoru", izjavio je Stankov pred Specijalnim sudom.
Svedok je dodao da je učestvovao i u izradi prve analize na osnovu koje je cena zakupa zemljišta u industrijskim zonama u Zrenjaninu određena na šest evra po kvadratnom metru. Objasnio je da je kasnije greškom u drugoj analizi koju mu je naručila policija došao do cene veće od šest evra.
"Analiza je netačna zbog moje ishitrenosti, brzine i neznanja a i zato što nisam imao dovoljno podataka. Policija je tražila da brzo završim analizu", rekao je Stankov i pobrojao sve greške koje je, kako tvrdi, napravio. On kaže da je odredio netačnu cenu zemljišta i pogrešno na prihodnu stranu opštinskog budžeta stavio donacije EU i sredstva dobijena iz Nacionalnog investicionog plana. Pogrešno je na prihodnu stranu stavio i očekivanja od investicija do kraja 2010. godine, a omašio je i površinu jedne lokacije.
U nastavku suđenja Goranu Kneževiću saslušano je i nekoliko predstavnika investitora koji su, tokom protekle tri godine, izgradili proizvodne pogone u Zrenjaninu, i koji su, svi do jednog, negirali da su bilo kome u Zrenjaninu isplaćivali novac mimo ugovora, niti da je od njih, tokom pregovora, traženo bilo šta izvan onoga što se navodilo u zvaničnim opštinskim dokumentima.
Oni su naveli da su za zakup zemljišta plaćali od šest do sedam evra po kvadratnom metru i da je novac uglavnom uplaćivan bankarskom doznakom Trezoru Republike Srbije, opštini Zrenjanin, ili Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina.
Oni su naveli da su za zakup zemljišta plaćali od šest do sedam evra po kvadratnom metru i da je novac uglavnom uplaćivan bankarskom doznakom Trezoru Republike Srbije, opštini Zrenjanin, ili Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina.
Milan Alibunović, koji je u spornom periodu, od 2006. do 2008. godine, zastupao nemačku firmu "Gece", rekao je da je ta firma za zakup šest hektara gradskog građevinskog zemljišta u Zrenjaninu platila sedam evra po kvadratu i da je novac uplaćen na račun Trezora Republike Srbije.
Napominjući da je nemačka kompanija razgledala i zemljište u Šimanovcima i Inđiji, Alibunović je objasnio da je Zrenjanin bio najprihvatljivija solucija, zbog jasnoće u ponudi, povoljnog geografskog položaja i logistike koja je pružana investitorima. Svedok je dodao da je tokom pregovora razgovarano uglavnom sa drugooptuženim, koordinatorom opštine Zrenjanin za privredu Ivanom Devićem, a da su u par navrata razgovori vođeni i sa Kneževićem.
Svedok Dušan Đurđević, koji ima privatnu konsultantsku firmu i koji je član upravnog odbora italijanske kompanije "Pompea" rekao je da je ta firma potpisala ugovor o zakupu šest hektara građevinskog zemljišta po ceni od šest evra po kvadratnom metru. Naveo je da ni Kneževiću, ni bilo kome od opštinskih zvaničnika, nije dat ni dinar za to, već da je 360.000 evra, koliko je koštao zakup, uplaćeno na račun zrenjaninske Direkcije za izgradnju i uređenje grada. Prema kazivanju svedoka, "Pompea" je u Zrenjanina izgradila fabriku površine 12.000 kvadrata, u kojoj je zaposleno oko 250 ljudi.
Darko Jovanović, advokat iz kancelarije koja je zastupala holandsku firmu "Pekokar", naveo je da je zakup dva hektara zemljišta plaćen po ceni od šest evra po kvadratnom metru i da je novac uplaćen na račun opštine Zrenjanin. "Niko za to nije tražio novac, niti smo bilo koga u vezi sa tim častili", istakao je Jovanović.
Goran Rabrenović, vlasnik firme koju je osnovao sa stranim partnerom, rekao je da je za zakup dva hektara zemljišta u Zrenjanina platio šest evra po kvadratnom metru. On je naveo da mu niko za to nije tražio dodatni novac i da je 120.000 evra uplaćeno na račun Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina.
Mediji u Srbiji izveštaje o "slučaju Knežević" prezentuju u sasvim drugačijem svetlu nego što je bio slučaj tokom prethodnih meseci, pa se tako, juče i danas, u štampi mogu pročitati naslovi "Veštak pogrešio, Knežević nevin?", "Obrt na suđenju Kneževiću", "Zašto je Knežević ležao na robiji?", "Ljulja se optužnica protiv Kneževića" i slični. Sam Goran Knežević, obraćajući se novinarima pred nastavak suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu, izjavio je da se njemu sudi po modelu "drž'te lopova" i da na to ukazuje i izveštaj Državne revizorske institucije o trošenju državnog novca, dok je na pitanje o budućem političkom angažmanu odgovorio da ga "još niko nije isterao iz stranke", i da "nije rekao sve u politici".
"U narednim danima ćemo pred sudom dokazati da nije bilo nenamenskog trošenja budžeta u Zrenjaninu, nego je budžet bio samo povećan svim ovim za šta smo optuženi. U Zrenjaninu je građevinsko zemljište izdavano za šest evra po kvadratnom metru, a pojedini ministri i Vlada Srbije najavljuju da će se budućim investitorima zemljište davati i besplatno", rekao je ovom prilikom Knežević.
