''Skriveno blago biblioteka Srbije'' u Zrenjaninu

U Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" juče je otvorena izložba "Skriveno blago biblioteka Srbije: najvredniji eksponati iz zavičajnih zbirki javnih biblioteka u Srbiji". Organizator izložbe je Zajednica matičnih biblioteka Srbije, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. 
 
 
Osnovna ideja organizatora ove izložbe jeste da, po prvi put u istoriji srpskog bibliotekarstva, na jednom mestu bude okupljeno i javnosti predstavljeno najznačajnije pisano zavičajno nasleđe koje  je prikupljeno i odabrano širom Srbije. Izložbu čini 26 izabranih najznačajnijih primeraka raznovrsne bibliotečke građe srpskih biblioteka: stare rukopisne i štampane knjige, prve periodične publikacije iz vremena uspostavljanja štamparske i izdavačke delatnosti  u Srbiji, stare fotografije, razglednice, plakati, negativi, kao i izabrana dela najznačajnijih zavičajnih autora. Odabran je po jedan primerak bibliotečke građe kao reprezentativan za određeni političko-teritorijalni okrug, a celovitost prezentacije zavičajnih dragocenosti biblioteka Srbije omogućena je i pratećom virtuelnom izložbom. Zrenjanin je, nakon Požarevca, drugi grad u Srbiji koji je domaćin ove izložbe, a do kraja ove godine izložba će biti predstavljena i u Smederevu, Nišu, Kikindi, Pirotu i Boru.
 
Na otvaranju izložbe govorili su predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton, predstavnica Narodne biblioteke Srbije Dragana Milunović i direktor Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" Vladimir Vasiljev. 
 
      
 
Uz konstataciju da i ova izložba predstavlja potvrdu visokih vrednosti u oblasti zavičajnog nasleđa koje ova sredina poseduje i nudi javnosti, predsednik Skupštine grada rekao je da kvalitetan rad Gradske biblioteke u mnogome doprinosi jačanju pozicije Zrenjanina u isticanju kandidature za "Evropsku prestonicu kulture" 2020. godine.
- Grad mora da "živi" tu kandidaturu, da to ne bude samo skupštinska odluka ili slovo na papiru, već da nju "opravdavaju" stalne manifestacije kulture, poput ove. Našu ozbiljnost u tome dokazaćemo u skorom narednom periodu, potpisivanjem "Agende 21", međunarodnog strateškog dokumenta koji definiše i uspostavlja osnove odgovornosti gradova i lokalnih samouprava za kulturni razvoj – istakao je Marton.
 
Predstavnica Narodne biblioteke Srbije Dragana Milunović rekla je da izložba šalje poruku da biblioteke u našoj zemlji postoje jako dugo, i da, prosto, postoji potreba da se na ovakav način skrene pažnja na bibliotekarstvo. Ona je dodala da je projekat podržan od strane Ministarstva kulture Srbije, kao doprinos obeležavanju "Godine knjige i jezika" u Srbiji, koja je započela 23. aprila ove i traje do 23. aprila naredne godine. 
 
 
 
 
Direktor Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" Vladimir Vasiljev rekao je da je zrenjaninskoj biblioteci pripala čast da učestvuje u jednom ovakvom projektu, jer se među probranim eksponatima bibliotečke građe iz gradova širom Srbije nalazi i primerak sveske "Ritmovi" iz 1922. godine, autora Todora Manojlovića, čiju je naslovnu stranu oslikao znameniti srpski slikar Sava Šumanović. 
- Najstariji eksponat na samoj izložbi datira iz 1764. godine, a ostali iz perioda 19. i s početka 20. veka. Samim tim, ovakva postavka, prva u istoriji srpskog bibliotekarstva, daje veliki doprinos kulturi, jer se ovi eksponati ne mogu videti ni na jedan drugi način – rekao je Vasiljev.
 
Izložba "Skriveno blago biblioteka Srbije: najvredniji eksponati iz zavičajnih zbirki javnih biblioteka u Srbiji" postavljena je na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke "Žarko Zrenjanin" i svi zainteresovani mogu je pogledati do ponedeljka, 4. oktobra, kada se seli na narednu lokaciju.