Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаČetrdeset pet miliona dinara za ''reciklažno dvorište'' u Zrenjaninu
Ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić je krajem prošle nedelje sa predstavnicima sedamnaest opština u Kraljevu potpisao ugovore o sufinansiranju projekta za izgradnju i opremanje reciklažnih centara.
Ugovore o sufinansiranju projekta za izgradnju i opremanje reciklažnih centara, Oliver Dulić je potpisao sa predstavnicima Zrenjanina, Kraljeva, Beograda, Sombora, Kragujevca, Valjeva, Vranja, Inđije, Trstenika, Majdanpeka, Raške, Ade, Sokobanje, Vrnjačke Banje, Negotina i Paraćina
- Upravljanje otpadom jedan je od najvažnijih problema u Srbiji, a mi smo za tri poslednje godine uspeli u nečemu u čemu se nije uspelo u trideset poslednjih godina značajno popravljajući infrastrukturu, i sada gotovo da nema grada i opštine koji nisu uložili u nabavku kamiona za odvoženje smeća - kazao je Dulić i dodao da će zahvaljujući potpisivanju ugovora sa opštinama i gradovima, 60 odsto stanovništva u Srbiji biti pokriveno neophodnom infrastrukturom za razdvajanje otpada.
- Između 50 i 60 odsto otpada koji se sada baca na deponije ima svoju ekonomsku vrednost i od njega može da se podigne reciklažna industrija, zaposle ljudi i obezbedi značajna materijalna korist za komunalna predužeća - naveo je on napominjući da je u ovom trenutku otvoreno sedam hiljada radnih mesta zahvaljujući razvoju reciklažne industrije.
- Između 50 i 60 odsto otpada koji se sada baca na deponije ima svoju ekonomsku vrednost i od njega može da se podigne reciklažna industrija, zaposle ljudi i obezbedi značajna materijalna korist za komunalna predužeća - naveo je on napominjući da je u ovom trenutku otvoreno sedam hiljada radnih mesta zahvaljujući razvoju reciklažne industrije.
Zamenik gradonačelnika Goran Kaurić, koji je prisustvoao potpisivanju ugovora, zadovoljan je što je od svih gradova i opština Zrenjanin dobio gotovo najviše sredstava.
- Za realizaciju ovog projekta, čiji je nosilac JKP "Čistoća i zelenilo", Grad će dobiti 45 miliona dinara, a to će značajno uticati na zaštitu životne sredine, ali, ne samo to, od velikog značaja će biti nova zapošljavanja, kao i ekonomska isplativost projekta – rekao je Kaurić.
- Za realizaciju ovog projekta, čiji je nosilac JKP "Čistoća i zelenilo", Grad će dobiti 45 miliona dinara, a to će značajno uticati na zaštitu životne sredine, ali, ne samo to, od velikog značaja će biti nova zapošljavanja, kao i ekonomska isplativost projekta – rekao je Kaurić.
Kako je objasnio, od ukupno 45, tri miliona dinara planirano je za izradu projektno-tehničke dokumentacije, 27 miliona za pripremne radove i izgradnju, kao i 15 miliona za opremanje reciklažnog centra. Određena je i dinamika isplate novca, a projekat će biti realizovan u tri faze.
U Kraljevu je, potpisivanju ugovora, prisustvovala i Biljana Gligić, direktorka JKP "Čistoća i zelenilo", koja takođe kaže da je realizacija projekta izgradnje reciklažnog centra od izuzetne važnosti za grad.
- Projekat predviđa da reciklažna dvorišta budu završena do kraja 2011. godine. Značajan deo finansijskih sredstava daje Fond za zaštitu životne sredine, a nešto od nedostajućih sredstava obezbediće i Grad Zrenjanina i komunalna preduzeća – kazala je Gligić, napominjući da "reciklažna dvorišta" zapravo podrazumevaju uređeniji način sakupljanja sekundarnih sirovina u odnosu na ovo što sada imamo u gradu, a takođe znači i reciklažu i ponovnu preradu.
- Reciklažni centrar biće dimenzija sto puta sto metara, a nalaziće se na ulazu u glavnu gradsku deponiju, gde bi bile i otkupne stanice, a to bi značilo da će i građani tu moći da donose sekundarne sirovine. Tu će se odlagati i specijalni otpadi, poput automobislih guma, akumulatora, građevinski otpad i drugo. Znači, na mnogo organizovaniji i ozbiljniji način bi se grad bavio izdvajanjem i preradom sekundarnih sirovina – objasnila je ona.
- Projekat predviđa da reciklažna dvorišta budu završena do kraja 2011. godine. Značajan deo finansijskih sredstava daje Fond za zaštitu životne sredine, a nešto od nedostajućih sredstava obezbediće i Grad Zrenjanina i komunalna preduzeća – kazala je Gligić, napominjući da "reciklažna dvorišta" zapravo podrazumevaju uređeniji način sakupljanja sekundarnih sirovina u odnosu na ovo što sada imamo u gradu, a takođe znači i reciklažu i ponovnu preradu.
- Reciklažni centrar biće dimenzija sto puta sto metara, a nalaziće se na ulazu u glavnu gradsku deponiju, gde bi bile i otkupne stanice, a to bi značilo da će i građani tu moći da donose sekundarne sirovine. Tu će se odlagati i specijalni otpadi, poput automobislih guma, akumulatora, građevinski otpad i drugo. Znači, na mnogo organizovaniji i ozbiljniji način bi se grad bavio izdvajanjem i preradom sekundarnih sirovina – objasnila je ona.
Inače, Grad Zrenjanin i JKP "Čistoća i zelenilo", dodaje direktorka, u cilju poboljšanja životne sredine, su krajem marta poptpisali ugovor sa izvođačem radova koji bi trebalo da vrši sanaciju i rekultivaciju i zatvaranje postojeće deponije, a sredstva je obezbedio Fond za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu, a delom će taj projekat biti finansiran iz gradskog budžeta.
- Očekujemo da se ti radovi počnu vršiti najkasnije septembra što će najviše značiti za građane koji žive na Bagljašu, a koji najviše osećaju probleme zbog neprijatnih mirisa i zamozapaljenja deponije. Taj projekat, kako je predviđeno, biće rađen u naredne tri godine, rekla je ona, napominjući da bi grad od sadašnjeg smetlišta nakon tih radova dobio pravu sanitarnu deponiju, sve u skladu sa uslovima Evropske unije i standardima Evrope.
- Očekujemo da se ti radovi počnu vršiti najkasnije septembra što će najviše značiti za građane koji žive na Bagljašu, a koji najviše osećaju probleme zbog neprijatnih mirisa i zamozapaljenja deponije. Taj projekat, kako je predviđeno, biće rađen u naredne tri godine, rekla je ona, napominjući da bi grad od sadašnjeg smetlišta nakon tih radova dobio pravu sanitarnu deponiju, sve u skladu sa uslovima Evropske unije i standardima Evrope.
Takođe, podsetila je, Skupština grada nedavno je usvojila Plan upravljanja regonalnom deponijom.
