Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаPrijem za nove redovne članove SANU
Gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, priredio je danas prijem za isidoru Žebeljan i Danila Bastu, dvoje novih redovnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, koji vode poreklo iz naše sredine. Danilo Basta, doktor filozofije, rođeni je Zrenjaninac, dok kompozitor Isidora Žebeljan, iako rođena u Beogradu, potiče iz banatske porodice Žebeljan iz Perleza i za to mesto i Zrenjanin vezuju je brojne uspomene iz ranog perioda života.
U redovno članstvo SANU Basta i Žebeljanova promovisani su 1. novembra prošle godine, nakon što su, u statusu dopisnih članova, već bili akademici – Danilo Basta od 2003. godine, u Odeljenju društvenih nauka, a Isidora Žebeljan od 2006. godine, u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti. Ona je, ujedno, i najmlađi član SANU.
Život u Zrenjaninu i evociranje uspomena na pojedine ljude i događaje i njemu preovladali su tokom prijema u Plavom salonu Gradske kuće kojem su prisustvovali i članica Gradskog veća Dubravka Bulovan Bengin, kao i inicijatori današnjeg susreta – Milan Bjelogrlić, predsednik Društva prijatelja Matice srpske, publicista Dušan Radaković, profesor Petar Bodiroga i nekadašnji privrednik, sada odbornik Skupštine grada i član Strateškog saveta grada Zrenjanina, Dragan Basta.
Isidora Žebeljan docent je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, katedri za kompoziciju. Nosilac je nagrada "Josip Slavenski" (1989); Međunarodne tribine kompozitora (1993); "Vasilije Mokranjac" (2001); "Stevan Mokranjac" (2004); tri Sterijine nagrade (1998, 2001, 2006); četiri nagrade YUSTAT bijenala scenskog dizajna za najbolju originalnu pozorišnu muziku (1996, 1998, 2000, 2002).
Zrenjanin i Perlez ona smatra "izvorištem i osnovom" na kojima je utemeljena i njena muzika.
- U kući moje bake i dede, na Žitnom trgu u Zrenjaninu, ja sam na tavanu pronašla ploču Sergeja Prokofjeva na kojoj on sam svira svoje kompozicije. Ta se ploča, nekako slučajno, našla u kući koju su baba i deda kupili, a ispostavilo se kasnije da sam ja muzikom i počela da se bavim kada sam u srednjoj školi prvi put zasvirala Prokofjeva – priseća se Isidora Žebeljan i ističe značaj kulture grada, oličene u postojanju brojnih horova, pozorišta, koncertnih aktivnosti.
- Volela bih da se taj duh kulture obnovi, unapredi i krene u progresivnom pravcu. Na Fakultet muzičkih umetnosti dolaze talentovana deca iz ove sredine i čini mi se da je pravi trenutak da se pokrene ta kreativna energija, koja u Zrenjaninu itekako postoji – kaže ona i nagoveštava da će naš grad sigurno biti nezaobilazna tačka u ideji obeležavanja stote godišnjice smrti najvećeg srpskog kompozitora, Stevana Stojanovića Mokranjca, godišnjice predložene od strane SANU da se uvrsti u kalendar UNESKA.
- U kući moje bake i dede, na Žitnom trgu u Zrenjaninu, ja sam na tavanu pronašla ploču Sergeja Prokofjeva na kojoj on sam svira svoje kompozicije. Ta se ploča, nekako slučajno, našla u kući koju su baba i deda kupili, a ispostavilo se kasnije da sam ja muzikom i počela da se bavim kada sam u srednjoj školi prvi put zasvirala Prokofjeva – priseća se Isidora Žebeljan i ističe značaj kulture grada, oličene u postojanju brojnih horova, pozorišta, koncertnih aktivnosti.
- Volela bih da se taj duh kulture obnovi, unapredi i krene u progresivnom pravcu. Na Fakultet muzičkih umetnosti dolaze talentovana deca iz ove sredine i čini mi se da je pravi trenutak da se pokrene ta kreativna energija, koja u Zrenjaninu itekako postoji – kaže ona i nagoveštava da će naš grad sigurno biti nezaobilazna tačka u ideji obeležavanja stote godišnjice smrti najvećeg srpskog kompozitora, Stevana Stojanovića Mokranjca, godišnjice predložene od strane SANU da se uvrsti u kalendar UNESKA.
Prof. dr Danilo Basta rođen je u Zrenjaninu, gde je pohađao osnovnu i srednju školu, da bi nakon studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, nastavio da živi u glavnom gradu. Danas je profesor na Pravnom fakultetu, u oblasti pravne i političke filozofije. Član je udruženja književnih prevodilaca Srbije i Humboltovog kluba Srbije. Član je redakcionog odbora Velike filozofske biblioteke BIGZ-a i glavni urednik izdanja Anali pravnog fakulteta u Beogradu, 2004-2006 i edicije "Parerga". Dobitnik je nagrade iz Fonda "Miodrag Jovičić" za 2003. godinu.
- Imao sam priliku da u ovoj sredini, gradu Zrenjaninu, razvijem neke svoje mogućnosti i sposobnosti, steknem važna znanja, a naročito spremnost da se ozbiljno i uporno radi. To, nažalost, nije vrlina koja je danas na ceni, uzdiže se brz i lak uspeh, na primer, ali mi se čini da naš izlaz iz ovih preteških nevolja može biti jedino u tome da svi u svome poslu radimo istrajno, odgovorno, savesno i da onda rezultati moraju da se pojave – poručio je akademik Danilo Basta.
- Imao sam priliku da u ovoj sredini, gradu Zrenjaninu, razvijem neke svoje mogućnosti i sposobnosti, steknem važna znanja, a naročito spremnost da se ozbiljno i uporno radi. To, nažalost, nije vrlina koja je danas na ceni, uzdiže se brz i lak uspeh, na primer, ali mi se čini da naš izlaz iz ovih preteških nevolja može biti jedino u tome da svi u svome poslu radimo istrajno, odgovorno, savesno i da onda rezultati moraju da se pojave – poručio je akademik Danilo Basta.
Gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, istakao je da grad Zrenjanin i srednji Banat mogu da se ponose novim članovima Srpske akademije nauka i umetnosti.
- U ovim prazničnim danima čast nam je i zadovoljstvo da ugostimo ljude koji svojim dosadašnjim radom i delom ukazuju da se i u ovim teškim vremenima može očekivati da se "svetlo na kraju tunela" može upravo s njima, kao lučonošama, doseći – rekao je gradonačelnik Bošnjak, uz podsećanje da naš grad ima još dva živa akademika, profesore Vasilija Krestića i Tibora Varadija, a da je prošle godine preminuo akademik Čedomir Popov, rođen u Melencima.
- U ovim prazničnim danima čast nam je i zadovoljstvo da ugostimo ljude koji svojim dosadašnjim radom i delom ukazuju da se i u ovim teškim vremenima može očekivati da se "svetlo na kraju tunela" može upravo s njima, kao lučonošama, doseći – rekao je gradonačelnik Bošnjak, uz podsećanje da naš grad ima još dva živa akademika, profesore Vasilija Krestića i Tibora Varadija, a da je prošle godine preminuo akademik Čedomir Popov, rođen u Melencima.
