Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаDevet godina od pogroma na Kosovu i Metohiji - hor ''Branislav Nušić' iz Kosovske Mitrovice u Zrenjaninu'
Juče je širom Srbije obeležena deveta godišnjica od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, 17. marta 2004. godine, kada su, naočigled međunarodne zajednice, u zločinu bez kazne, albanski ekstremisti ubili 19 civila i uništili više od 900 objekata, uključujući 35 srpskih manastira i crkava. Tom prilikom 950 ljudi je povređeno, a četiri hiljade proterano iz svojih domova.
U organizaciji Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, sinoć je i u Zrenjaninu održana duhovna akademija pod geslom "Da se ne zaboravi", uz učešće crkvenog hora "Branislav Nušić" iz Kosovske Mitrovice. Prisutne u sali Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" pozdravio je gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, a u ime Kancelarije Vlade Srbije, pomoćnik direktora Mirko Krlić. Akademiji su prisustvovali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, načelnik Srednjebanatskog okruga Dušan Šijan, pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, kao i poslanici u Skupštini AP Vojvodine Predrag Matejin, Stojanka Lekić i Darko Bađok.
Gradonačelnik Zrenjanina pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poštu žrtvama tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji i poželeo da pesma nadjača sve bolne uspomene koje naši sunarodnici nose u srcu, a koje podsećaju na sve zločine koji su tada počinjeni nad našim narodom i kulturnom baštinom, a koji su, nažalost i na nemoć međunarodne zajednice, ostali nekažnjeni.
- Naši gosti, čuvari duhovnosti i crkvenog pojanja u južnoj srpskoj pokrajini, nalaze se, danas, slobodno možemo reći – na braniku otadžbine. Jer, Kosovo i Metohija biće deo Srbije dok se na njima bude govorila srpska reč i čula srpska duhovna pesma – poručio je gradonačelnik Zrenjanina i dodao da postojanje hora iz Kosovske Mitrovice ima širu simboliku i značaj.
- Svi njihovi nastupi imaju velikog odjeka i stoga ne čudi što neprijatelji našeg naroda, kulture i tradicije, u svom nečoveštvu žele da unište upravo simbole srpske duhovnosti – veru, crkvu, jezik, pesmu. Upravo zato aktivnosti hora "Branislav Nušić" imaju širu simboliku i značaj – od umetničkog do egzistencijalnog. Želimo im da ostanu svoji na svome, baš kao i svim našim sunarodnicima u južnoj srpskoj pokrajini – istakao je gradonačelnik Bošnjak.
- Naši gosti, čuvari duhovnosti i crkvenog pojanja u južnoj srpskoj pokrajini, nalaze se, danas, slobodno možemo reći – na braniku otadžbine. Jer, Kosovo i Metohija biće deo Srbije dok se na njima bude govorila srpska reč i čula srpska duhovna pesma – poručio je gradonačelnik Zrenjanina i dodao da postojanje hora iz Kosovske Mitrovice ima širu simboliku i značaj.
- Svi njihovi nastupi imaju velikog odjeka i stoga ne čudi što neprijatelji našeg naroda, kulture i tradicije, u svom nečoveštvu žele da unište upravo simbole srpske duhovnosti – veru, crkvu, jezik, pesmu. Upravo zato aktivnosti hora "Branislav Nušić" imaju širu simboliku i značaj – od umetničkog do egzistencijalnog. Želimo im da ostanu svoji na svome, baš kao i svim našim sunarodnicima u južnoj srpskoj pokrajini – istakao je gradonačelnik Bošnjak.
Mirko Krlić, pomoćnik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, rekao je da je velika odgovornost govoriti i podsećati se žrtava u prisustvu nekoga ko je to na svojoj koži osetio.
- Sedamnaestog marta počinjen je veliki zločin i on traje do današnjih dana. Kada govorimo o datumima, pre 1700 godina car Konstantin Veliki i Licinije Avgust doneli su Milanski edikt. Pre 1700 godina prestao je progon Hrišćana, njihovo ubijanje, otimanje imovine i paljenje njihove crkve. Stvoren je tada etički kod Evrope koji traje do danas. Samo na jednom mestu na svetu sada se proteruju i ubijaju Hrišćani. Samo na jednom mestu na svetu se pali njihova crkva, ruše njihova groblja, otimaju njihove kuće. Da ironija bude veća, to mesto se nalazi svega nekoliko desetina kilometara od rodnog grada cara Konstantina. Danas Srbi, hrišćanski narod, žive u katakombama, poput 25 bogoslova u Prizrenu ili monaškog bratstva u Visokim Dečanima i sve se to dešava pred očima sveta – rekao je Krlić i dodao da i Kosovska Mitrovica podseća na bilo koji grad, koji ima reku i mostove.
- Ovi ljudi, međutim, ne kupaju se na toj reci, ne pecaju na njoj, ne šetaju njenim obalama i mostovima. Njihovi mostovi i reka su simboli stradanja, straha i večite strepnje da će se zlo preliti preko reke i preko mostova – istakao je on i pozvao na molitvu razumu svetskih moćnika da shvate i razumeju da i ovaj narod ima pravo na svoje ime, na svoju veru i na svoju državu.
- Sedamnaestog marta počinjen je veliki zločin i on traje do današnjih dana. Kada govorimo o datumima, pre 1700 godina car Konstantin Veliki i Licinije Avgust doneli su Milanski edikt. Pre 1700 godina prestao je progon Hrišćana, njihovo ubijanje, otimanje imovine i paljenje njihove crkve. Stvoren je tada etički kod Evrope koji traje do danas. Samo na jednom mestu na svetu sada se proteruju i ubijaju Hrišćani. Samo na jednom mestu na svetu se pali njihova crkva, ruše njihova groblja, otimaju njihove kuće. Da ironija bude veća, to mesto se nalazi svega nekoliko desetina kilometara od rodnog grada cara Konstantina. Danas Srbi, hrišćanski narod, žive u katakombama, poput 25 bogoslova u Prizrenu ili monaškog bratstva u Visokim Dečanima i sve se to dešava pred očima sveta – rekao je Krlić i dodao da i Kosovska Mitrovica podseća na bilo koji grad, koji ima reku i mostove.
- Ovi ljudi, međutim, ne kupaju se na toj reci, ne pecaju na njoj, ne šetaju njenim obalama i mostovima. Njihovi mostovi i reka su simboli stradanja, straha i večite strepnje da će se zlo preliti preko reke i preko mostova – istakao je on i pozvao na molitvu razumu svetskih moćnika da shvate i razumeju da i ovaj narod ima pravo na svoje ime, na svoju veru i na svoju državu.
Hor "Branislav Nušić", pod dirigentskom palicom profesora Petra Rakića, potom se predstavio Zrenjanincima programom pravoslavnih duhovnih i tradicionalnih srpskih pesama, uz nekoliko zapaženih solističkih nastupa članica hora i odabranim resitalom.
Pojanje hora "Nušić", nakon obnavljanja 1991. godine, odvijalo se na bogosluženjima u hramu Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice. Nemogućnost Srba da ostanu u južnom delu grada nakon 1999. godine uticao je i da hor svoje pojanje nastavi u severnoj Kosovskoj Mitrovici, u crkvi Svetog Dimitrija. Pored redovnog pojanja u hramu, hor aktivno učestvuje i na svim značajnim kulturnim manifestacijama u gradu na Ibru, ali i širom Kosova i Metohije. Svake godine, uoči Vidovdana, organizuje horsko pesničko bdenije, a svakog 26. januara, priređuje veliki Svetosavski koncert.
U sklopu obeležavanja devete godišnjice martovskih događaja na Kosovu i Metohiji, hor je, osim u Zrenjaninu, nastupio i u Novom Sadu i Beogradu.
