Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаEnergetski pasoš Gradu Zrenjaninu
Dodelom prvih pet energetskih pasoša vlasnicima stambenih objekata u Zrenjaninu i energetskog pasoša predsedniku Skupštine grada Zrenjanina, Radovanu Bulajiću, Zrenjanin je stao u red prvih gradova u našoj zemlji koji su dobili sertifikate o energetskim svojstvima objekata visokogradnje. Na osnovu sporazuma o saradnji između Ministarstva građevine i urbanizma Republike Srbije i nemačke organizacije za međunarodnu tehničku pomoć i saradnju GIZ, pokrenut je projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu", s ciljem da podrži Vladu Srbije u razvoju i implementaciji "Nacionalnog programa energetske efikasnosti zgrada".
Prvih 30 energetskih pasoša u Vojvodini podeljeno je u gradovima i opštinama Vršac, Kikinda, Zrenjanin, Novi Sad, Inđija i Irig. U Zrenjaninu je danas pasoše predstavnicima Grada Zrenjanina i vlasnicima objekata uručila Jasminka Pavlović, načelnica Odeljenja za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevine i urbanizma, koja je istakla da je do sada energetski pasoš dobilo 158 izgrađenih objekata.
- Mi sada, na teritoriji Republike Srbije, znamo koju vrstu objekata stanovanja imamo, kako su građeni, koliko troše energije i koliko će nam sredstava trebati da bismo smanjili potrošnju energije na teritoriji Republike Srbije. Za kratko vreme mnogo je učinjeno i svi koji žele da investiraju, sada znaju da imamo određenu bazu podataka iz te oblasti, takođe i politika i država znaju da mogu da dobiju neku fizibiliti studiju o ulaganjima, kako da se sa najmanje novca uštedi najviše energije – navodi Jasminka Pavlović i ocenjuje da su, generalno, svi gradovi u Srbiji u podjednakom položaju, što se tiče energetske efikasnosti.
- Potrebne su sanacije objekata, nepotrebno trošimo mnogo energije, čak i tri puta više od dozvoljenog, a uz malo ulaganja u roku od nekih pet-šest godina možemo da ta uložena sredstva vratimo. Uz određene subvencije i kredite, država treba da pomogne lokalnom stanovništvu da izoluje svoje zgrade, a time da pokrene i građevinsku proizvodnju i industriju.
- Mi sada, na teritoriji Republike Srbije, znamo koju vrstu objekata stanovanja imamo, kako su građeni, koliko troše energije i koliko će nam sredstava trebati da bismo smanjili potrošnju energije na teritoriji Republike Srbije. Za kratko vreme mnogo je učinjeno i svi koji žele da investiraju, sada znaju da imamo određenu bazu podataka iz te oblasti, takođe i politika i država znaju da mogu da dobiju neku fizibiliti studiju o ulaganjima, kako da se sa najmanje novca uštedi najviše energije – navodi Jasminka Pavlović i ocenjuje da su, generalno, svi gradovi u Srbiji u podjednakom položaju, što se tiče energetske efikasnosti.
- Potrebne su sanacije objekata, nepotrebno trošimo mnogo energije, čak i tri puta više od dozvoljenog, a uz malo ulaganja u roku od nekih pet-šest godina možemo da ta uložena sredstva vratimo. Uz određene subvencije i kredite, država treba da pomogne lokalnom stanovništvu da izoluje svoje zgrade, a time da pokrene i građevinsku proizvodnju i industriju.
Prisutnima se obratio i predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Radovan Bulajić, koji je rekao da je lokalna samouprava u Zrenjaninu prepoznala potrebu da se potrošnja energije svede na racionalnu meru, kako je to davno definisala Evrospka unija.
- Čini mi se da su naši preci više vodili računa o tome nego mi u nekom prethodnom periodu i ono što smo mi, kao lokalna samouprava definisali, jeste da, pre svega, kolektivno stanovanje svedemo na neki niži nivo potrošnje energije, i samim tim smanjimo opterećenje na Gradsku toplanu. Naša ideja je i da Grad, iz nekih svojih sredstava, u budućnosti stimuliše projekte u ovoj oblasti i investitore koji žele da ulože dodatna sredstva kako bi im objekti bili energetski efikasni, a samim tim i uštedeli sredstva koja bi kasnije izdvajali za energiju. Zrenjanin je među prvim gradovima potpisnika povelje o energetskoj efikasnosti i ušao u taj projekat. Ovo je nešto o čemu država mora da vodi računa i da stimuliše, ne da kažnjava, a mi ćemo se truditi da, u okviru lokalne samouprave, obezbedimo tim ljudi koji će izdavati energetske pasoše besplatno, o trošku lokalne samouprave – istakao je Bulajić.
- Čini mi se da su naši preci više vodili računa o tome nego mi u nekom prethodnom periodu i ono što smo mi, kao lokalna samouprava definisali, jeste da, pre svega, kolektivno stanovanje svedemo na neki niži nivo potrošnje energije, i samim tim smanjimo opterećenje na Gradsku toplanu. Naša ideja je i da Grad, iz nekih svojih sredstava, u budućnosti stimuliše projekte u ovoj oblasti i investitore koji žele da ulože dodatna sredstva kako bi im objekti bili energetski efikasni, a samim tim i uštedeli sredstva koja bi kasnije izdvajali za energiju. Zrenjanin je među prvim gradovima potpisnika povelje o energetskoj efikasnosti i ušao u taj projekat. Ovo je nešto o čemu država mora da vodi računa i da stimuliše, ne da kažnjava, a mi ćemo se truditi da, u okviru lokalne samouprave, obezbedimo tim ljudi koji će izdavati energetske pasoše besplatno, o trošku lokalne samouprave – istakao je Bulajić.
Potom je prvih pet energetskih pasoša u Zrenjaninu uručeno vlasnicima stambenih objekata, a u ime Grada Zrenjanina, energetski pasoš primio je predsednik Skupštine grada, Radovan Bulajić. Ispred Grada Zrenjanina dodeli ovih pasoša i otvaranju izložbe prisustvovali su još zamenik gradonačelnika Zrenjanina, Duško Radišić i zamenik predsednika Skupštine grada, Ljubomir Stanisavljev. Organizator svečanosti bilo je Odeljenje za urbanizam Gradske uprave, u čije je ime prisutne pozdravio Dušan Mihajlov, stručni saradnik za poslove energetske efikasnosti.
Primena pravilnika o energetskim pasošima za zgrade, koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, počela je oktobra 2012. To je prvi put da se u Srbiji primenjuje takav propis čiji su ciljevi ušteda energije i očuvanje životne sredine. Energetski pasoši ubuduće biće obavezni - nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen, ako vlasnici ne poseduju taj dokument.
Energetski pasoš sadrži opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta. Po pravilniku, postoji osam kategorija energetskih razreda u energetskom pasošu - od "A plus" što je najveća energetska efikasnost, do "G" što je najmanja.
Nove zgrade moraće da imaju bar kategoriju "C", a potrošnja za te objekte neće smeti da bude veća od 65 kilovatsati po kvadratnom metru godišnje što je na nivou evropskog proseka. Pasoš će biti obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali neće biti potreban za vikendice, zgrade površine manje od 50 kvadratnih metara, kao ni za pomoćne zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa.
Stari objekti moraće da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po utrošku energije što će postići dodatnom izolacijom fasade i zamenom stolarije.
Po podacima Inženjerske komore Srbije, u Srbiji je oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovatčasova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u Evropskoj uniji izmedju 50 i 70 kilovatsati.
Procenjeno je da će uvodjenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.
