Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOdržano predavanje na temu ''Mikotoksini u hrani i mleku''
U Baroknoj sali Gradske kuće održano je tematsko predavanje na temu "Mikotoksini u hrani i mleku", u organizaciji Veterinarskog specijalsitičkog instituta iz Zrenjanina, Fakulteta veterinarske medicine Beograd i Grada Zrenjanina, uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Predavači su bili profesori sa Fakulteta veterinarske medicine Beograd, prof. dr Dragan Šefer, šef Katedre za ishranu domaćih životinja i prof. dr Vera Katić, sa Katedre za higijenu i tehnologiju namirnica. Učesnike skupa pozdravio je gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, koji je rekao da, kada su ovakve teme u pitanju, za struku svakako nikad nije kasno da se izjasni.
- Trebalo je možda o ovome govoriti ranije, pre nego što se desila afera "aflatoksin". To je bila dobra opomena, a sada je u toku priprema za narednu sezonu, odnosno jesenji period, gde će se posebna pažnja obratiti na ishranu životinja. Podržao sam inicijativu za održavanje jednog ovakvog skupa, to je, uostalom i moja struka, i mogu da kažem da se radi o značajnom predavanju, ne samo za struku, već i za širu javnost – rekao je gradonačelnik Bošnjak.
- Trebalo je možda o ovome govoriti ranije, pre nego što se desila afera "aflatoksin". To je bila dobra opomena, a sada je u toku priprema za narednu sezonu, odnosno jesenji period, gde će se posebna pažnja obratiti na ishranu životinja. Podržao sam inicijativu za održavanje jednog ovakvog skupa, to je, uostalom i moja struka, i mogu da kažem da se radi o značajnom predavanju, ne samo za struku, već i za širu javnost – rekao je gradonačelnik Bošnjak.
Vladimir Bursać iz Veterinarskog specijalsitičkog instituta (VTI) rekao je da je želja instituta bila da poljoprivrednim proizvođačima i korisnicima usluga VTI, sadašnjim i budućim, pojasni i približi tu "problematičnu" temu, koja je ove godine bila dosta značajna i da prezentuje analize koje će moći da se rade u VTI, a u vezi sa količinom aflatoksina u hrani za domaće životinje i u mleku.
Prema definiciji, mikotoksini su toksični sekundarni metaboliti većeg broja saprofitskih plesni koji u organizam životinja i ljudi najčešće dospevaju putem kontaminirane hrane infestirane sporama, konidijama i/ili fragmentima micelijuma. Alimentarnim unošenjem toksina gljivica u organizam životinja i ljudi nastaju intoksikacije, tzv. mikotoksikoze koje, s obzirom na to da su vezane za hranu, mogu da poprime široke razmere. Štete u stočarstvu koje nastaju usled mikotoksikoza mogu da budu velike i ispoljavaju se u vidu direktnih gubitaka zbog uginjavanja životinja ili, još češće, nastaju indirektno usled pada proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti životinja. Poseban problem predstavlja mogućnost da se u organizmu životinja koje su konzumirale hranu kontaminiranu mikotoksinima mogu da nađu rezidue mikotoksina u različitim količinama, pa može da dođe do ispoljavanja štetnih efekata i kod ljudi.
Termin mikotoksin izveden je od grčke reči "Ksa" (gljivice) i latinske reči "toxicum" (otrov). Iako široko prihvaćen, termin "mikotoksini" nije koherentan sa sličnim terminima. Naime, fitotoksini, odnosno zootoksini predstavljaju toksične supstance za biljke, odnosno životinje pa bi, analogno tome, moglo da se očekuje da su mikotoksini supstance toksične za gljivice, ali se koriste da označe supstance koje proizvode gljivice i koje su toksične za životinje i ljude.
Prof. dr Dragan Šefer, pojašnjava da bi se bilo koji mikotoksin našao u namirnicama koje konzumiraju ljudi mora prethodno biti prisutan u hrani za životinje.
- To je jedini način prenošenja ka ljudima. Hrana za životinje je vrlo često kontaminirana velikim brojem plesni i različite vrste plesni u različitim uslovima produkuju veliki broj mikotoksina. Neki od njih su vrlo opasni za životinje, a opet, pojedini od njih mogu da se prenesu u mleko, meso, možda iznutrice i na taj način dospeju u ljudski organizam. Mikotoksini su široka grupa, da kažemo "otrova", koji mogu izazvati čitav niz poremećaja po zdravlje životinja, a pojedini, kako sam i pomenuo, i poremećaj po zdravlje ljudi. Da bismo to izbegli, moramo, pre svega, da vodimo računa o hrani za životinje. Mikotoksina, po pravilu, uvek ima, u različtim količinama, a pitanje je koje su vrste prisutne. Iz tog razloga, moja je preporuka da se vrši stalni, višestepeni "monitoring" hrane za životinje, odnosno stalna kontrola prisustva mikotoksina u hrani za životinja – istakao je profesor Šefer.
- To je jedini način prenošenja ka ljudima. Hrana za životinje je vrlo često kontaminirana velikim brojem plesni i različite vrste plesni u različitim uslovima produkuju veliki broj mikotoksina. Neki od njih su vrlo opasni za životinje, a opet, pojedini od njih mogu da se prenesu u mleko, meso, možda iznutrice i na taj način dospeju u ljudski organizam. Mikotoksini su široka grupa, da kažemo "otrova", koji mogu izazvati čitav niz poremećaja po zdravlje životinja, a pojedini, kako sam i pomenuo, i poremećaj po zdravlje ljudi. Da bismo to izbegli, moramo, pre svega, da vodimo računa o hrani za životinje. Mikotoksina, po pravilu, uvek ima, u različtim količinama, a pitanje je koje su vrste prisutne. Iz tog razloga, moja je preporuka da se vrši stalni, višestepeni "monitoring" hrane za životinje, odnosno stalna kontrola prisustva mikotoksina u hrani za životinja – istakao je profesor Šefer.
Upravo o jednom od tih mikotoksina, aflatoksinu M1 u mleku, o kom je najviše bilo reči u proteklom periodu, predavanje je održala prof. dr Vera Katić. Ona je prezentovala kako aflatoksin M1 dolazi u mleko, koji su nivoi propisani u našoj zemlji i u Evropskoj uniji, koji su nivoi dati za mleko, ono koje je termički obrađeno i ono namenjeno za preradu u mlečne proizvode, a takođe koje su to granice koje su pojedine zemlje dale za sireve, kao i koje su to količine aflatoksina za koje se zna da mogu štetno delovati na zdravlje ljudi.
