Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOdržan novogodišnji koktel i dodeljene Nagrade grada Zrenjanina za 2014. godinu
Tradicionalno, na isteku kalendarske godine, u Baroknoj sali Gradske kuće održan je novogodišnji koktel i svečano su dodeljene Nagrade grada Zrenjanina za 2014. godinu. Domaćini svečanosti, gradonačelnik Zrenjanina, Čedomir Janjić i predsednik Skupštine grada, Radovan Bulajić, okupili su i ovom prilikom brojne predstavnike javnog života grada u mnogim oblastima, a novogodišnju čestitku svim gostima i građanima Zrenjanina uputio je gradonačelnik Janjić.
"Zadovoljstvo mi je da vas sve pozdravim na kraju godine, kada sumiramo rezultate u prethodnom periodu. Lepo je videti da u ovom gradu rade pojedinci i kolektivi koji su zaslužni za afirmaciju i svoje sredine i našeg grada. Uz posebne čestitke dobitnicima Nagrade grada Zrenjanina, svima koji ste danas ovde, svim građanima Zrenjanina želim sve najbolje u 2015. godini i da ona bude mnogo uspešnija " – poručio je gradonačelnik Zrenjanina.
"Zadovoljstvo mi je da vas sve pozdravim na kraju godine, kada sumiramo rezultate u prethodnom periodu. Lepo je videti da u ovom gradu rade pojedinci i kolektivi koji su zaslužni za afirmaciju i svoje sredine i našeg grada. Uz posebne čestitke dobitnicima Nagrade grada Zrenjanina, svima koji ste danas ovde, svim građanima Zrenjanina želim sve najbolje u 2015. godini i da ona bude mnogo uspešnija " – poručio je gradonačelnik Zrenjanina.
Nakon obraćanja gradonačelnika, upriličena je svečana dodela najznačajnijeg godišnjeg priznanja, za postignute rezultate u različitim oblastima od interesa za Grad Zrenjanin, koje je ove godine zaslužilo četvoro pojedinaca i dva kolektiva.
Za umetnički deo programa postarali su se mladi gudači i duvači Muzičke škole "Josif Marinković" Zrenjanin, kao i dobitnici "Nagrade grada", Srpski hor Sveti Serafim Sarovski.
Dobitnici pojedinačne Nagrade grada Zrenjanina za 2014. godinu
SNEŽANA OLUŠKI, direktorka Osnovne i srednje škole "9. maj" Zrenjanin
U Zrenjaninu je završila osnovnu i srednju medicinsku školu, a u Beogradu Defektološki fakultet. Položila je stručni ispit za nastavnika defektologa. Od 1991. godine zaposlena je u Osnovnoj i srednjoj školi "9. maj", kao nastavnik, pomoćnik direktora i trenutno na mestu direktora. Škola koju vodi prevazišla je uobičajene okvire obrazovanja, postala je lider u socijalnoj inkluziji, a ona lično inicirala je i realizovala niz aktivnosti zahvaljujući kojima je i Grad Zrenjanin postao sredina za primer u toj oblasti. "Da inkluzija ne bude iluzija", Inkluzivne igre bez granica, likovna kolonija, inkluzivni "Fer plej", Dnevni centar za odrasla lica s posebnim potrebama "Naša priča" samo su neke od akcija čijem je ostvarenju dala lični i profesionalni pečat. Uskoro će biti jedini muzikoterapeut u Vojvodini, bila je godinama član predsedništva Pokrajinskog društva defektologa i dugogodišnji je predsednik opštinskog društva defektologa. Član je upravnog odbora Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Autor je udžbenika "Osnove društvenih disciplina".
Priznanje je zaslužila za doprinos inkluzivnom obrazovanju i pokretanje niza aktivnosti za poboljšanje kvaliteta života dece sa smetnjama u razvoju.
U Zrenjaninu je završila osnovnu i srednju medicinsku školu, a u Beogradu Defektološki fakultet. Položila je stručni ispit za nastavnika defektologa. Od 1991. godine zaposlena je u Osnovnoj i srednjoj školi "9. maj", kao nastavnik, pomoćnik direktora i trenutno na mestu direktora. Škola koju vodi prevazišla je uobičajene okvire obrazovanja, postala je lider u socijalnoj inkluziji, a ona lično inicirala je i realizovala niz aktivnosti zahvaljujući kojima je i Grad Zrenjanin postao sredina za primer u toj oblasti. "Da inkluzija ne bude iluzija", Inkluzivne igre bez granica, likovna kolonija, inkluzivni "Fer plej", Dnevni centar za odrasla lica s posebnim potrebama "Naša priča" samo su neke od akcija čijem je ostvarenju dala lični i profesionalni pečat. Uskoro će biti jedini muzikoterapeut u Vojvodini, bila je godinama član predsedništva Pokrajinskog društva defektologa i dugogodišnji je predsednik opštinskog društva defektologa. Član je upravnog odbora Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Autor je udžbenika "Osnove društvenih disciplina".
Priznanje je zaslužila za doprinos inkluzivnom obrazovanju i pokretanje niza aktivnosti za poboljšanje kvaliteta života dece sa smetnjama u razvoju.
ZORAN ŠIPKA, predsednik Streljačkog kluba za osobe sa invaliditetom "Olimp"
Aktivni je član Udruženja paraplegičara Banata i generalni sekretar Invalidskog streljačkog saveza Srbije. Pune dve decenije je u streljačkom sportu, u kom je ostvario zavidne takmičarske rezultate, a 2006. godine osnovao je u Zrenjaninu Streljački klub za osobe s invaliditetom "Olimp", danas najuspešniji streljački klub u Srbiji. U ovoj godini strelci "Olimpa" su prvaci države i osvajači kupa, u njemu treniraju četiri reprezentativca, među kojima i evropski šampion Laslo Šuranji. Neki od njih na najboljem su putu da predstavljaju naš grad i našu zemlju na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.
Zahvaljujući njegovom angažovanju i entuzijazmu na mestu predsednika kluba, napravljena je streljana prilagođena osobama s invaliditetom. Osim redovnih takmičarskih aktivnosti, klub organizuje i školu streljaštva za učenike Osnovne škole "Petar Petrović Njegoš", koju je ove godine pohađalo više od tri stotine polaznika, a jedanaest učenika steklo je diplome o sticanju zvanja strelca.
Priznanje je zaslužio za postignute sportske rezultate i doprinos razvoju sporta za osobe s invaliditetom.
Aktivni je član Udruženja paraplegičara Banata i generalni sekretar Invalidskog streljačkog saveza Srbije. Pune dve decenije je u streljačkom sportu, u kom je ostvario zavidne takmičarske rezultate, a 2006. godine osnovao je u Zrenjaninu Streljački klub za osobe s invaliditetom "Olimp", danas najuspešniji streljački klub u Srbiji. U ovoj godini strelci "Olimpa" su prvaci države i osvajači kupa, u njemu treniraju četiri reprezentativca, među kojima i evropski šampion Laslo Šuranji. Neki od njih na najboljem su putu da predstavljaju naš grad i našu zemlju na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.
Zahvaljujući njegovom angažovanju i entuzijazmu na mestu predsednika kluba, napravljena je streljana prilagođena osobama s invaliditetom. Osim redovnih takmičarskih aktivnosti, klub organizuje i školu streljaštva za učenike Osnovne škole "Petar Petrović Njegoš", koju je ove godine pohađalo više od tri stotine polaznika, a jedanaest učenika steklo je diplome o sticanju zvanja strelca.
Priznanje je zaslužio za postignute sportske rezultate i doprinos razvoju sporta za osobe s invaliditetom.
Dr DEJAN MOLNAR, doktor ekonomskih nauka i publicista
Rođen je 1980. godine u Zrenjaninu i pripada mladoj, školovanoj generaciji, stručnoj i spremnoj da u značajnoj meri doprinese razvoju zajednice i društva u celini. Završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, na kom je 2009. godine i magistrirao, a pre nešto više od godinu dana odbranio i doktorsku disertaciju. Uporedo s naučnim bavi se i stručno-publicističkim radom. Predmet njegovog interesovanja su teme iz oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, kao i kreativne ekonomije. Autor je jedne naučne monografije, kao i više naučnih radova objavljenih u časopisima, zbornicima radova i drugim publikacijama. Između ostalog, objavio je više od 380 tekstova u listu "Zrenjanin", pod zajedničkim nazivom "Tranzicioni bukvar", sa željom da se građani što više ekonomski opismene.
Pre dva meseca izabran je u zvanje docenta za užu naučnu oblast "Ekonomska politika i razvoj" na Ekonomskom fakultetu. Član je Predsedništva Društva ekonomista Beograd, Matice Srpske u Novom Sadu, Udruženja novinara Srbije, Fondacije "Grupa za kreativnu ekonomiju" i Banatskog udruženja književnika. Učestvovao je u aktivnostima za uvođenje Geografskog informacionog sistema (GIS) u lokalnu samoupravu u Zrenjaninu, a sredinom ove godine imenovan je za člana Radne grupe Ministarstva privrede Srbije za izradu nacrta Nacionalnog plana regionalnog razvoja.
Priznanje je zaslužio za doprinos razvoju ekonomske nauke, podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja i publicistički rad.
Rođen je 1980. godine u Zrenjaninu i pripada mladoj, školovanoj generaciji, stručnoj i spremnoj da u značajnoj meri doprinese razvoju zajednice i društva u celini. Završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, na kom je 2009. godine i magistrirao, a pre nešto više od godinu dana odbranio i doktorsku disertaciju. Uporedo s naučnim bavi se i stručno-publicističkim radom. Predmet njegovog interesovanja su teme iz oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, kao i kreativne ekonomije. Autor je jedne naučne monografije, kao i više naučnih radova objavljenih u časopisima, zbornicima radova i drugim publikacijama. Između ostalog, objavio je više od 380 tekstova u listu "Zrenjanin", pod zajedničkim nazivom "Tranzicioni bukvar", sa željom da se građani što više ekonomski opismene.
Pre dva meseca izabran je u zvanje docenta za užu naučnu oblast "Ekonomska politika i razvoj" na Ekonomskom fakultetu. Član je Predsedništva Društva ekonomista Beograd, Matice Srpske u Novom Sadu, Udruženja novinara Srbije, Fondacije "Grupa za kreativnu ekonomiju" i Banatskog udruženja književnika. Učestvovao je u aktivnostima za uvođenje Geografskog informacionog sistema (GIS) u lokalnu samoupravu u Zrenjaninu, a sredinom ove godine imenovan je za člana Radne grupe Ministarstva privrede Srbije za izradu nacrta Nacionalnog plana regionalnog razvoja.
Priznanje je zaslužio za doprinos razvoju ekonomske nauke, podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja i publicistički rad.
DAVOR ŠTEFANEK, svetski šampion u rvanju
Rođen je 1985. godine u Subotici. Član je rvačkog kluba "Proleter" iz Zrenjanina i istaknuti reprezentativac Srbije. Učesnik je Olimpijskih igara u Atini, 2004. i Pekingu, 2008. godine i velika nada naše zemlje za predstojeću Olimpijadu u Riju. Osvajač je zlatne medalje na Svetskom juniorskom prvenstvu 2005. u Litvaniji i na Mediteranskim igrama 2009. godine u Italiji, srebrne na Evropskom prvenstvu 2004. u Švedskoj i Gran-priju Mađarske, 2009. godine i bronzanih medalja na evropskim šampionatima 2008. i 2012. godine.
Rođen je 1985. godine u Subotici. Član je rvačkog kluba "Proleter" iz Zrenjanina i istaknuti reprezentativac Srbije. Učesnik je Olimpijskih igara u Atini, 2004. i Pekingu, 2008. godine i velika nada naše zemlje za predstojeću Olimpijadu u Riju. Osvajač je zlatne medalje na Svetskom juniorskom prvenstvu 2005. u Litvaniji i na Mediteranskim igrama 2009. godine u Italiji, srebrne na Evropskom prvenstvu 2004. u Švedskoj i Gran-priju Mađarske, 2009. godine i bronzanih medalja na evropskim šampionatima 2008. i 2012. godine.
Najveći uspeh u karijeri, jedan od najvećih sportskih dometa Republike Srbije i najveći sportski uspeh našeg grada u 2014. godini postigao je septembra u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, osvajanjem zlatne medalje na Svetskom šampionatu. Ovim rezultatom zaslužio je i priznanje za najboljeg sportistu Vojvodine, najboljeg sportiste Srbije u izboru lista "Sport" i evo, sada, "Nagradu grada Zrenjanina". Njegov uspeh na najbolji način promoviše Zrenjanin kao "Grad sportova", jer boje svog kluba "Proletera", grada i zemlje pronosi širom sveta.
Dobitnici kolektivne Nagrade grada Zrenjanina za 2013. godinu
SRPSKI HOR "SVETI SERAFIM SAROVSKI"
Ovaj hor na najbolji način populariše horsku muziku i uspešno neguje bogatu i značajnu horsku tradiciju našeg grada. U godini koja je pred nama obeležiće dve decenije postojanja i rada. Osnovan je 1995. godine pri manastiru Svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu, gde je počeo da učestvuje na bogosluženjima. Gostovao je širom Srbije, a zapažene nastupe imao je i u Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. U svom repertoaru neguje horske duhovne numere srpskih, ruskih i grčkih kompozitora kao i autorske kompozicije pri čemu se ističe "Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog", napisana komletno na srpskom jeziku, koju je za hor priredio mr Božidar Crnjanski, sadašnji dirigent hora. Osim duhovnog programa neguju opus nacionalno rodoljubivih pesama, romansi i starogradskih pesama. Na prvom međunarodnom festivalu horova "Glas Beograda" ovaj zrenjaninski hor osvojio je, u kategoriji kamernih horova, Nagradu za najbolje izvedenu svetovnu kompoziciju i Nagradu za najbolje izvedenu zadatu kompoziciju.
Ovaj hor na najbolji način populariše horsku muziku i uspešno neguje bogatu i značajnu horsku tradiciju našeg grada. U godini koja je pred nama obeležiće dve decenije postojanja i rada. Osnovan je 1995. godine pri manastiru Svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu, gde je počeo da učestvuje na bogosluženjima. Gostovao je širom Srbije, a zapažene nastupe imao je i u Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. U svom repertoaru neguje horske duhovne numere srpskih, ruskih i grčkih kompozitora kao i autorske kompozicije pri čemu se ističe "Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog", napisana komletno na srpskom jeziku, koju je za hor priredio mr Božidar Crnjanski, sadašnji dirigent hora. Osim duhovnog programa neguju opus nacionalno rodoljubivih pesama, romansi i starogradskih pesama. Na prvom međunarodnom festivalu horova "Glas Beograda" ovaj zrenjaninski hor osvojio je, u kategoriji kamernih horova, Nagradu za najbolje izvedenu svetovnu kompoziciju i Nagradu za najbolje izvedenu zadatu kompoziciju.
Nagradu je primio dirigent hora, mr Božidar Crnjanski.
KOMPANIJA "DREKSLMAJER AUTOMOTIV"
Privreda je danas segment društva koji izaziva posebnu pažnju svih građana, posebno u uslovima u kojima se Zrenjanin još nije oporavio od posledica tranzicije i gašenja nekadašnjih preduzeća. Kada je zaživeo projekat izgradnje novih industrijskih zona, ova kompanija stigla je u naš grad 2008. godine, kao najveća grinfild-investicija. Posluje u sektoru prateće automo-bilske industrije. Osnovana je 1958. godine u Nemačkoj i snabdeva vodeće svetske proizvođače automobila. Kompanija ima proizvodne pogone na 4 kontinenta, u 17 zemalja, na više od 50 lokacija. Kao poslodavac sa preko 40.000 radnika, na svetskom tržištu beleži uspehe iz godine u godinu.
U Zrenjaninu se ova kompanija veoma brzo pozicionirala kao poslodavac koji želi da uposli što više naših sugrađana, te je broj zaposlenih rastao iz godine u godinu. Pre dve godine, kompanija je otvorila novi proizvodni pogon i započela saradnju s kompanijom "Fiat", čime je broj zaposlenih radnika dostigao tri hiljade. Nije zanemarljiva i činjenica da su oba pogona kompanije u Zrenjaninu otvorila dva predsednika Republike Srbije, što govori o značaju ove investicije ne samo za Grad Zrenjanin i region srednjeg Banata, već i za celu državu. Priznanje je kompanija zaslužila kao najveći poslodavac i najuspešniji izvoznik u Zrenjaninu.
Nagradu je primila finansijska direktorka Marija Damjanović.
Privreda je danas segment društva koji izaziva posebnu pažnju svih građana, posebno u uslovima u kojima se Zrenjanin još nije oporavio od posledica tranzicije i gašenja nekadašnjih preduzeća. Kada je zaživeo projekat izgradnje novih industrijskih zona, ova kompanija stigla je u naš grad 2008. godine, kao najveća grinfild-investicija. Posluje u sektoru prateće automo-bilske industrije. Osnovana je 1958. godine u Nemačkoj i snabdeva vodeće svetske proizvođače automobila. Kompanija ima proizvodne pogone na 4 kontinenta, u 17 zemalja, na više od 50 lokacija. Kao poslodavac sa preko 40.000 radnika, na svetskom tržištu beleži uspehe iz godine u godinu.
U Zrenjaninu se ova kompanija veoma brzo pozicionirala kao poslodavac koji želi da uposli što više naših sugrađana, te je broj zaposlenih rastao iz godine u godinu. Pre dve godine, kompanija je otvorila novi proizvodni pogon i započela saradnju s kompanijom "Fiat", čime je broj zaposlenih radnika dostigao tri hiljade. Nije zanemarljiva i činjenica da su oba pogona kompanije u Zrenjaninu otvorila dva predsednika Republike Srbije, što govori o značaju ove investicije ne samo za Grad Zrenjanin i region srednjeg Banata, već i za celu državu. Priznanje je kompanija zaslužila kao najveći poslodavac i najuspešniji izvoznik u Zrenjaninu.
Nagradu je primila finansijska direktorka Marija Damjanović.
U ime nagrađenih zahvalila se Snežana Oluški. Ona je naglasila da su dobijena priznanja velika čast, ali i obaveza da se opravdaju.
"To nije samo naša nagrada, jer je grad prepoznao vrednosti koje pokušavamo da promovišemo kroz naš rad i naše aktivnosti, a iustovremeno se trudimo da budemo dobri predstavnici i reprezenti grada. Moram da kažem da iza svake naše nagrade, bez obzira da li je pojedinačna ili kolektivna, stoji veliki broj ljudi, koji su, rame uz rame s nama, učestvovali u našim aktivnostima" – istakla je Oluški.
"To nije samo naša nagrada, jer je grad prepoznao vrednosti koje pokušavamo da promovišemo kroz naš rad i naše aktivnosti, a iustovremeno se trudimo da budemo dobri predstavnici i reprezenti grada. Moram da kažem da iza svake naše nagrade, bez obzira da li je pojedinačna ili kolektivna, stoji veliki broj ljudi, koji su, rame uz rame s nama, učestvovali u našim aktivnostima" – istakla je Oluški.
