Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOtvorena izložba ''Slovačka lepota'', kao deo ''Dana Republike Slovačke'' na 33. ''Danima piva''
Izložba "Slovačka lepota" otvorena je sinoć u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u sklopu programa ovogodišnjih "Dana piva" i predstavljanja Republike Slovačke na toj manifestaciji. Izložbu, čiji su autori Branislav Kokavec i Pavel Surovi iz Kisača, otvorio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, u prisustvu autora, gradskih čelnika i velikog broja posetilaca.
Na izložbi su predstavljene fotografije koje, spajajući tradicionalno i moderno, prikazuju lepotu nošnji vojvođanskih Slovaka. Izložba “Slovačka lepota” je ujedno i podsetnik na 245 godina života Slovaka u Kisaču. Izložba će trajati do 22. septembra 2018. godine, a nadležni kustos je Branka Babić, kustos etnolog Narodnog muzeja Zrenjanin.
Opisujući ovu izložbu, Pavel Surovi, direktor Kulturnog centra Kisač, istakao je da su Slovaci, naseljavajući ove prostore u nekoliko etapa, počev već od kraja 17. veka, idući za boljim životom, prvobitno obitavali u nepovoljnijim životnim prilikama.
"Ove životne nedaće su, vremenom, težili da nadomeste lepom nošnjom, koja ih je sa jedne strane identifikovala i izdvojila od ostalih naroda, a s druge strane zadržavajući elemente nošnje koje su sa sobom doneli održavali su čvrstu vezu sa svojim poreklom i korenima. Usled povoljnih socijalno-ekonomskih prilika s kraja 19. pa sve do prvih decenija 20. veka i nošnja doživljava procvat. Ona je za Slovake predstavljala mnogo više od običnog komada odeće. Zadržavajući u većoj meri i svoje arhaične elemente, nošnja se modifikovala, uobličavajući se i pod uticajem drugih naroda s kojima su Slovaci delili suživot na ovim prostorima. U tadašnje vreme, skupocene tkanine od kojih se izrađivala svečana nošnja, nabavljale su se u Pešti, Beču, Pragu, Bratislavi, Trstu. Koliko je nošnja bila značajna slikovito govori i podatak da su dobrostojeće porodice za izradu svečane nošnje izdvajale toliko novca koliko i za kupovinu jednog jutra zemlje”, objasnio je Surovi.
Po njegovim rečima, predivni portreti slovačkih devojaka, odenutih u stare slovačke nošnje, svrstani su u kapitalno delo koje su nazvali vizitkartom Slovaka u Srbiji. Nesvakidašnji spoj tradicionalnog i modernog, uobličen kroz umetničku fotografiju, odražava i veliko poštovanje prema tri stotina godina dugoj slovačkoj kulturi i tradiciji.
"Da bi se upoznao naš slovački narod, pored umetničkih fotografija sa starim narodnim nošnjama, potrebno je spoznati širinu naše slovenske duše, osetiti energiju, doživeti naše gostoprimstvo, upoznati istoriju i prihvatiti našu različitost", dodao je on.
