Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаЗрењанин добија спомен-обележје “Камен спотицања” на пет локација
Зрењанин је први град у Србији у ком ће бити подигнуто спомен-обележје “Stolperstein - Камен спотицања”, у знак сећања на наше бивше суграђане који су постали жртве Холокауста. По узору на више европских земаља, у којима је постављен већи број таквих обележја, у Зрењанину ће “Камен спотицања” бити посвећен јеврејским породицама Елек, Екштајн, Кунстлер, Ђарфаш и Ивањи и налазиће се на пет локација широм града, на којима су становали припадници тих породица. Иницијативу за подизање спомен-обележја поднела је Јеврејска општина Зрењанин, а сагласност на предлог дало је и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Ауторско дело Немца Гинтера Демнига, “Камен спотицања” представља мали камен величине 96 x 96 и висине 100 милиметара, који се поставља на плочник улице и на ком је назначено да је на тој локацији живела жртва нацизма и наведено њено име и презиме. Демнигова идеја персонализације каменова спотицања била је да се жртвама Холокауста, које су у концентрационим логорима биле деградиране и сведене на обичан број, врати идентитет. Постављање на плочнике има за циљ да се пролазници, сагињањем и читањем имена и текста на камену, симболично поклоне жртвама нацистичког терора. Демниг жели да имена жртава врати на места на којима су живели. Мада само име “Камен спотицања”, иницира на спотицање, Демниг цитира једног ученика, изјавом: “Не, не саплићемо се само и не падамо, саплићемо се и главом и срцем”.
“Камен спотицања” за прве жртве фашизма у нашем граду, породицу Елек, биће постављен на адреси Петра Драпшина 15, испред објекта у склопу некадашње Фабрике шећера, сада “Био-еколошког центра”. У Улици краља Александра I Карађорђевића 39, испред једноспратне стамбене зграде са локалом, поставиће се камен за породицу Екштајн, за породицу Кунстлер на адреси Светосавска 31, испред стамбене зграде у којој је данас Дом здравља “Бошко Вребалов”, за породицу Ђарфаш на Кеју 2. октобра 17, испред данашње зграде МЗ "Мала Америка" и за породицу Ивањи у Улици краља Александра I Карађорђевића 47, испред зграде у којој се налази Централна апотека.
Петровградски - зрењанински Јевреји доживели су погром у првој ратној години, када је у само једном дану, 18. августа 1941. године нестала готово целокупна тадашња јеврејска популација нашег града. Више од 1200 Јевреја, ухапшених претходних дана у Петровграду и околини, и заточених у објекту некадашње касарне, данашње Пољопривредне школе, тога дана спроведено је до обала Бегеја и подељено у две групе. Потом су шлеповима, Бегејом, одведени у Београд и затворени у “Топовске шупе” и логор “Сајмиште”, одакле су систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева.
Фашистички окупатор није овде поштедео чак ни објекте који су подсећали на јеврејску заједницу, па је 1941. године до темеља срушио велелепну синагогу, подигнуту 1896. године, једну од најлепших грађевина у граду. На месту где се налазила, данашњој Јеврејској улици, постављена је спомен-плоча, а пригодно обележје налази се и на згради Пољопривредне школе.
