Храмовна слава цркве-брвнаре Светог Николе у Ечки, најстарије цркве у Банату

Српска православна црква и њени верници славе данас празник Пренос моштију Светог оца Николаја - летњи Никољдан, који је и храмовна слава цркве-брвнаре Светог Николе у Ечки, најстарије цркве у Банату и једне од најстаријих у окружењу. Верници су се данас окупили у порти храма и на литургији, како би обележили славу храма ког су саградили Срби који су се, предвођени Арсенијем Чарнојевићем, населили на овом простору после велике сеобе 1690. године.  

На царским дверима првог црквеног олтара, чији се део чува у Народном музеју Зрењанин, постоји запис: “Спомен 1711. год”, па се претпоставља да је храм тада и подигнут. Димензије саме цркве нису велике - површине је 18 са 8 метара, торањ је висок 17 метара - али је њен историјски и културни значај немерљив, јер сведочи о досељавањима Срба на тада ненасељене просторе данашње Ечке. Својим спољним изгледом негује традицију храмова брвнара које су се у то време градиле у централној Србији, одакле је и пристигла већина становништва у великој сеоби. Зидана је са једноставним двоводним кровом од шиндре, док су зидови од черпића, и споља и изнутра облепљени блатом. 

О цркви и свештенству постоје подаци из 1733, а потом и 1744. године, када је настао стари иконостас. Данашњи иконостас рад је познатог банатског сликара Теодора Поповића из 1786. године, а у цркви се налазе и иконе са старог иконостаса, рад зографа Шербана Поповића из 1744. године, датиран натписом на царским дверима. Ове иконе су најстарији Поповићев рад, чијим је црквеним сликарством обележена епоха културног стваралаштва предбарокног периода на територији и румунског и српског дела Баната. У Ечки се чувају и вредне богослужбене књиге, донете из царске Русије - Октоих из 1712. године и Јеванђеље из 1759. године. 

Остала је до наших дана традиција да се верници окупљају 22. маја сваке године и та се свечаност организује дуже од три века, јер богослужења у цркви Светог Николе никада нису прекидана и одржавају се у континуитету од када је саграђена. Данас припада Перлешком намесништву Епархије банатске, а старешина храма је јереј Горан Болобан.